Danas ja uzvraćam iznenađenje Ceci i Peri i nadam se da sleće kod njih u inbox taman u vreme kafe! Oni uskoro kreću na nekoliko velikih putovanja i kada se užele Porta imaće proveren recept za kolačić koji će ih momentalno transportovati u njihovu omiljenu kafeteriju. Miljanu i meni svaki zalogaj ovog kolača ima ukus …
Portugal je nadaleko čuven po vrhunskim vinima i maslinovom ulju, bogatom izboru sireva i jednostavno pripremljenim jelima sa mesom i ribom. Kuhinja Portugala, kao i Porta, ima svoje posebnosti koje zahtevaju vreme da se zavole. Uobičajeno je da se pomfrit služi uz pirinač, jaje na oko je često glavni prilog, kobasice chouriço drugačije su od …
Continue reading "Gde jedu lokalci? Porto Onde comem os habitantes locais? Porto"
Kada pomislim na rolnice, uvek se setim vijetnamskog restorana Lokomotiva u Hong Kongu. Nalazilo se odmah pored Vuletove zgrade i svaki dan sam prolazila pored njega. Jako su me privlačili mirisi i nisam mogla da odolim a da ne bacam znatiželjne poglede ka tanjirima gostiju. Konačno jednog dana smo došli na ručak u Lokomotivu. Očekivanja …
Kako napraviti odličan vegetarijanski ramen kod kuće?
Lako uz Nikolinina uputstva!
Divan, osvežavajući preliv za testeninu ili namaz za bruskete. Bogat nutrijentima i ukusima. Idealan za sve nas koji volimo da jedemo kvalitetno a da ne provodimo sate uz šporet.
Toliko dugo nisam pisala post na blogu da mi je trebalo jedno pet minuta da se prisetim gde pišem i kako ubacujem fotogragije u post. Dugo nisam pisala jer nisam imala potrebu da pišem. Sve ovo vreme bez objavljivanja novog posta sam kuvala skoro svakodnevno, razmišljala o receptima, smišljala recepte, fotografisala… Već neko vreme razmišljam …
Pre nego što smo se preselili u Petrovac, živeli smo na Avijaciji u Novom Sadu. U kući koja je bila kao pećina. Uska, dugačka i severno orijentisana. Imala je i nastrešnicu sa dvorišne strane i to je dodatno sve zamračivalo. U njoj je bilo hladno, što je prijalo leti, ali u svim godišnjim dobima između …
Subota je moj mama dan. Oleg me probudi kao i uvek u 5/5:30h i to je jedini dan kada mi uopšte nije teško da ustanem. Pripremim doručak, istuširam se i već u devet krećemo u grad. Oleg i Miljan kod bake, ja na keramiku. Pokupim kafu i naredna 3h sam u zemlji uživanja, prisutnosti, stvaranje …
Kada pomislim na osećaj bezbrižnosti iz detinjstva često se setim mirisa sveže ispečenih, mekanih turbana iz pekara na pijaci u Borovu. Subotom smo, s proleća, uvek išli na pijacu po rotkvice, mladi luk, mileram, turbane i parizer. U pekari sam bila opčinjena mirisom svežeg peciva i hleba, i rukama koje pakuju sve to za poneti. …
U mojoj glavi pečenje keksića je izgledalo manje idilično nego što je zapravo bilo. Mislila sam, da probamo da ih radimo zajedno, ionako se Oleg stalno gura da mi pomaže kada kuvam, garant će napraviti haos i iznerviraću se na kraju, ali ajde neka, biće to više zabava nego stvarno mešenje. Ali nije bilo uopšte …
Hleb i lale 