Niki mi je poslala recept za ramen i dok sam ga prepisivala u svesku sa receptima, razmišljala sam kako bih volela da smo sada zajedno. da kuvamo ovaj ramen, smejemo se i pijuckamo vince. Posle druge čaše garant bi joj predložila da otvori ramen bar i nazove ga Niki Ramen. Onda bi pao jedan kvalitetan brejnstorm na tu temu a onda bi svi posedali za sto i nastavili da uživamo jedni u drugima uz taj mnogo dobar ramen.
Nisam neki ekspert za ramen. Prvi put sam ga jela u Budimpešti i totalno se oduševila. Sanjala sam o tome kada ću ga opet jesti. Onda sam ga par puta jela u Hong Kongu i dalje ostala veliki fan. Nisam nikada probala da ga napravim kod kuće, nemam pojma zašto. Onda su u Ns-u Dango San Pop Up počeli da zavode po Instagramu svojim fenomenalnim japanskim jelima i svaki put kada su obajvili svoj meni, htela sam da idem do grada samo zbog njih. I onda sam odlučila da zovem Nikolinu i da mi da uputstva za ramen kod kuće.
I tako se rodila ideja da kada već ne možemo da kuvamo zajedno uživo, možemo na blogu 🙂
Moj prvi ramen je bio u Pešti a Nikolinin u Japanu. Zato je ona ekspert za mene 🙂
Nakon što sam pojela prvi ramen u Japanu, prva pomisao mi je bila kako i mi u Beču imamo vrlo pristojan, čak šta više, odličan ramen. Za razliku od kvaliteta ribe i ukusa sušija, koji nigdje u Evropi (a sigurna sam i u svijetu) ne može biti kao tamo i dostići taj umami, dobar ramen je sasvim moguće napraviti bilo gdje.
Svakako, obred srkanja ramena je nešto što se može doživjeti samo u zemlji iz koje i potiče. Smišljen na takav način da zasiti, nahrani i da energiju za čitav dan, ramen kao obrok sadrži sve – i proteine i ugljene hidrate i potrebnu dozu vitamina. Služi se u mini barovima, za dugačkim šankovima, gdje stisnuti kao sardine u konzervi, medju ostalim gostima, u roku od pet minuta užurbano srknete svoj ramen, ustupite mjesto sljedećem gostu i dalje idete svojim poslom.
“Nema tu nekog velikog prenemaganja i meračenja, srkni & sayonara!”— veli Niki
Prvi ramen bar u koji smo ušli je pronašao i pikirao Džoni. Smješten u kvartu Golden Gay u Tokiju, u uskim malim uličicama koje noću polude i pretvore se u hot spot izlazaka, alkohola i dobrog provoda po mini Japanskim barovima, za vrijeme ručka, na dnevnom svjetlu, sve je izgledalo jezivo. U jednom momentu sam bila toliko skeptična i ubjedjena da nema šanse da se tu nalazi neki, bilo kakav, a ne još ramen bar na dobrom glasu. Nakon dešifrovanja japanskog pisma i minijaturnog znaka da je ramen bar zaista tu, prošli smo kroz vrata za liliputance i uspeli se uz toliko uske stepenice, da me obuzeo osjećaj klaustrofobije. A onda smo odjednom bili unutar minijaturnog lokalčića i stajali u dugačkom, ali brzo pokretnom redu, čekajući da nam posluže prvi, pravi japanski ramen, nakon što smo ga poručili ubacivši novac u automat.
Pripremajući se za pohod na foodie scenu Japana, pogledali smo, tada još uvijek frišak, dokumentarac Ramen Heads i fenomenalnu priču o kralju ramena, Osamu Tomiti. Iako na kraju nismo klopali u njegovom restoranu, jeli smo na dvije lokacije iz istoimenog filma. Ramen je stvarno bio savršen. Ali, iskreno, ništa manje savršen od onog našeg iz kvarta Šibuja, gdje smo stanovali tih dana za vrijeme boravka u Tokiju. Ramen je generalno svuda dobar. I nekako, gradska hrana. Više se jede i češće je zastupljen u većim gradovima, poput Tokija i Osake. U proputovanju kroz ostale krajeve Japana, više smo se skoncentrisali na lokalne specijalitete, te koristili svaku mogućnost da opet i opet jedemo japansku tunu i suši, tako da je ramen ostatak puta ostao zanemaren. Ali svakako ne i nebitan. Japanska kultura prehrane, a prije svega ramen kultura, ostavila je traga i upražnjavamo je u svakodnevnom životu.
Dugo vremena mi je trebalo da dodjem na ideju da uopšte sama napravim ramen. Nekako, nije bilo potrebe za tim. Ali, covid-19. J Znala sam u startu da će moj ramen biti vedži, jer, iako jedem meso, nemam želudac da se ponašam s njim u kuhinji, pogotovo kada je u pitanju vrsta mesa od koje se generalno pravi temeljac za ramen. Inspiraciju sam tražila u svojim kuharima, u ukusima koje sam zapamtila sa putovanja u Japan i, naravno, kod Džejmija. Kombinacija svega je dovela do recepta za ramen, koji je sada čvrsto zapisan. Variraju samo topinzi, jedino što ne izostavljamo su fenomenalna, marinirana ramen-jaja. Recept sam prvo podijelila s Nevenom, a s kim bih drugo. Jedva čekam da nam otvore granice pa da ga zajedno zakuhamo, a do tada, svaka u svojoj kuhinji.
NIKI RAMEN
Nezamenjivi sastojci za ramen su:
– Nudle za ramen
– Miso pasta
– Soja sos
– Mirin
– Kombu alge
– Suve šitake
Većinu sastojaka možete pronaći u Metrou ili Maxiju ili online Prementer (kineska radnja iz bloku 70).
Za 4 osobe:
2 l povrtnog temeljca (može se napraviti od povrtne kocke ali je najbolji domaći temeljac)
2 velike glavice crvenog luka
4 čena belog luka
4 kašike soja sosa
4 kašike miso paste
4 kašike mirina
Luk iseckati na krupne komade i dinstati na ulju (2 kašike neutralno ulje+ 1kašika susamovog ulja) na laganoj vatri 20 minuta. Posle toga dodati beli luk i dinstati 2-3 minuta pa zaliti povrtnim temeljcom i ostaviti da se kuva na slaboj vatri 2h.
Nakon toga procediti supu kroz sitnu cediljku i propasirati luk kroz nju. Vratiti na ringlu i dodati umami sastojke: 4 suve šitake i kombu algu (veličine oko 10cm x 3cm). Ostaviti da se krčka 30 minuta. Dodati soja sos, miso i mirin i krčkati još 10 minuta. Pre pripreme ramena, izbaciti kombu algu.
Skuvati nudle za ramen ili soba nudle, procediti i ostaviti sa strane.
Pripremiti sve topinge.
U svaku činiju staviti nudle i preliti supom. Izmešati i preko staviti topinge po želji.
Služiti vruće.
Neki od voljenih topinga su:
– Mladi luk
– Kukuruz
– Jaja u soja sosi
– Tostirana nori alga
– Klice pasulja
– Klice bambusa
– Kuvano povrće (šargarepa, spanać, kejl, bok choi…)
– Listići tvrdog sira
– Pečeni susam
– Prženi gambori
– Spicy ulje sa belim lukom
– Edamame…
Jaja u soja sosu
4 meko kuvana jaja
200 ml soja sosa
4 zvezdasta anisa
1 veći komad đumbira
2 čena belog luka
200 ml vode
Jaja oguliti.
Sve ostale sastojke staviti u šerpicu da se prokuvaju. Ohladiti i presuti u veću činiju. Dodati jaja i poklopiti tanjirićem da jaja budu skroz potopljena. Ostaviti u frižideru minimum 12h.
P.S. Sjajan video o pripremanju ovih jaja imate ovde. Oduševljena sam i mislim da nikad više neću morati da se nerviram zbog grbavog, odvaljenog belanceta 😊
Hleb i lale 