Prethodno veče smo bili kod Bobija i Vuleta, pravili vijetnamske rolnice i diskutovali do kasno u noć koliko našim postupcima možemo da utičemo na menjanje stvari u ovoj našoj ludoj zemlji. Na kraju smo se složili da se ne slažemo, rastali se uz zagrljaje i krenuli kući.34 godine, radni dan i rano ustajanje. Uh. Sutradan …
Nekada smo znali da pričamo o glupostima. Toliko smo se često čuli, viđali, družili da smo mogli čak i o potpuno nebitnim stvarima da pričamo. Red ozbiljnih stvari, nekad red suza, red gluposti i uvek red smeha i zagrljaja. Sada si šaljemo poljupce i zagrljaje preko vajbera, mesindžera i mejla. Mrzim to. U nekom periodu …
Počela je sezona kamina. Dok ovo pišem, čujem ga dole kako pucketa. Miriše drvo. Završiću post, skuvati čaj od nane, ušuškati se sa Rudijem i pojesti koju kiflicu. Malopre sam virnula u rernu, još desetak minuta im treba. Volim ja i ovu vetrovitu i kišovitu jesen... Hvala baka Zuzani za poziranje. Ona je jedina baka …
Još od kako je pokrenula „Hleb i Lale“ pre dve godine moja Nevena me je molila da gostujem na blogu sa pričom o Siriji. Međutim kako se rat koji nažalost i dalje traje u to vreme zahuktao, slike razaranja i patnje tih dana bile su udarne vesti na svetskim medijima u meni su samo pojačale …
Continue reading "Čamčići sa feta sirom i bademima/Siriana, gost na blogu Miljan"
Pred kraj 2004 godine uzela sam čekić i slomila sama sebi srce. Spakovala kofere i otišla u Milano. Posle se vratila da otpratim Vuleta u Hong Kong, da učim, tugujem jer mi je umro deda. Bilo mi je grozno i jedva sam čekala maj, da se vratim u Milano i započnem novi život. Srce da …
Na frižideru, pričvršćena magnetom iz Amsterdama, stoji fotografije devojke koja se sunča pored mora. Vitka je, pocrnela, ima 25 godina i baš lepo izgleda. Onako baš, baš.Razmišlja o tome kako treba da smrša još samo par kila da bi bila savršena.Al devojka neće otići na dijetu. Otići će u Budvu u Stari grad na večeru, …
Continue reading "Hleb sa sirom i sušenim paradajzom/Rezolucija"
Kao i uvek, uleteli su bučno, smejući se i galameći. Hladni, zimski vazduh zajedno sa osmesima i zagrljajima ispunio je toplu kućicu."Ej gde da ostavim ovo? Jaoooo, sredili ste ostrvo! Hoćemo da nazdravimo? Ja sam gladna. Otkud sad ovo tu? Pusti muziku. Hoću prvo malo da sednem. Rudiiiiiii!!!! Očisti višnje. Narendaj sir. Ej, znaš kako …
Continue reading "Rolnice sa kardamomom i limunom/Sleepover"
Nekad imamo malo više para. Onda pravimo ribu ili tako nešto. Kupimo bolje vino, razbaškarimo se. Nekad imamo manje para. Onda pravimo pastu sa sosom od paradajza, pijemo jeftinije vino i iako ne možemo da se razbaškarimo, jednako uživamo. Jer bitno je da smo zajedno. A ne šta jedemo i pijemo. Dobro, bitno je i …
Tačno se sećam poslednjeg potpuno bezbrižnog leta. Crna Gora 2006. Mi i ceo svet je naš.Krenuli smo ranom zorom. Prvi put kolima, sami.Sudarili se kod Rogatice, spavali u Foči i vozali se kroz Crnu Goru sa bušnim hladnjakom, celo letovanje. I to nikom od nas nije smetalo.Sa početnih četvoro skočili smo na sedmoro. Spavali u …
Continue reading "Hleb sa ruzmarinom i kačkavaljem/Bezbrižna leta gospodnja"
Kada smo se preselili u Kovilj, živeli smo blizu Cige. Pekar sa brćićima, tamnoput. Mesio je i pekao hleb za širi komšiluk a perece i kifle za seosku decu. U onim starim, zidanim i belim seljačkim pećima.Upregne svoj plavi bicikl, posadi na njega veliku pletenu korpu iz koje su virile najlepše perece i kifle sa …
Hleb i lale 