Nekad imamo malo više para. Onda pravimo ribu ili tako nešto. Kupimo bolje vino, razbaškarimo se.Nekad imamo manje para. Onda pravimo pastu sa sosom od paradajza, pijemo jeftinije vino i iako ne možemo da se razbaškarimo, jednako uživamo.Jer bitno je da smo zajedno. A ne šta jedemo i pijemo.Dobro, bitno je i da jedemo. To nekako mora. Ide uz nas kao društvo.
Bliskost. Ljubav. Osmesi.Među šerpama i poklopcima, seckanjima i mešanju.Ivana i ja smo uvek glavne. Bobi tu i tamo uskače. Džesi uvek sa strane postavlja raznorazna pitanja. Ona je zadužena za salatu.Peđa hoće da i on nešto secka ali obavezno se zapriča sa Miljanom. Tako da njih dvojica postavljaju sto..Ili,dođu Srda, Vojke i Leon.Ja seckam, Vojke i Miljan pijuckaju aperitiv a Leon sa Srdom nadgleda da li ja sve radim kako treba. Ili se juri sa Rudijem po kući.Posle sedimo svi zajedno. Leon, iako ima dve i po godine, jede isto što i mi. I jede sam. I uživa isto koliko i mi.
Znala sam da se ljudi širom sveta okupljaju oko hrane. Baš tako kao i mi. Ne radi se tu samo o jedenju. Tu postoji nešto mnogo jače, mnogo emotivnije od puke fiziološke potrebe da se utoli glad. A nije to ni samo zabava. Nisam mogla to da definišem, nisam ni pokušavala.A onda sam videla video koji je u samo 1 minutu rekao sve. Apsolutno sve što svi mi osećamo na tim okupljanjima. Do mene je stigao Kinfolk manifest.
Od tog dana ja sam postala verni obožavatelj Kinfolkera. Uživala sam u fotografijama i pričama na njihovom sajtu.Imam samo jedan primerak časopisa, pravo je blago. Stoji na polici za knjige, odmah do vodiča za Lisabon. Taj deo police je rezervisan za zemlje koje smo doživeli. Kinfolku je mesto tu jer su niti njihovih priča utkane u naša druženja.Naravno, kada je izašao Kinfolk table ja sam znala da će kad tad on stići do mene. Nisam manično kopala po internetu da ga naručim. Kada je konačno stigao, samo sam se prepustila uživanju u pričama, receptima i najdivnijim fotografijama.Svako veče pred spavanje ga otvorim, prelistavam i posle sanjam rustične stolove sa hranom, svuda upaljene sveće i neki nasmejani, lepi ljudi sede zajedno usred šume, grada, sela…
Ovaj “kuvar” je mnogo više od samo zbirke recepata. Satkan je od duša i recepata koji su jednostavni, interesantni i posebni najviše zbog toga što oni koji ih pripremaju, veruju da za dobru večeru su najvažniji dobri ljudi. Tvoji ljudi sa kojima deliš ljubav, priče i hranu. Rođeni.
Hleb i lale 
Hvala ti na ovom otkricu. Kada ima ljubavi, sve ispadne dobro – i hrana, i muzika, i druzenje. Pre nekoliko godina sam u Americi upoznala jednog veselog entuzijastu, koji vec par godina organizuje druzenja uz hranu. To je sad vec projekat, koji se siri Amerikom. Pogledaj sajt ako zellis: http://www.chaoscooking.com/
LikeLike
Ne mogu vjerovati! Baš mi je ova knjiga stigla sa amazona prije koji tjedan.(za neočekivano male novce- 20-ak dolara plus poštarina) I uživam ju čitati i gledati prije spavanja! Odiše divnom jednostavnom i potpuno nepretencioznom atmosferom. Baš kao i tvoj blog. Plus, što tvoj blog još ima i dušu. Samo tako nastavi.
LikeLike
Čitajući post u glavi mi se razvila cela istorija druženja kroz život, šta smo radili, šta smo pravili, šta su deca radila, koju muziku smo slušali….. Tužno je danas kad smo počeli da se osipamo. Kad pričamo o onima kojih više nema tema su dogodovštine sa tih letovanja, druženja… Priče prepričane ko zna koliko puta ali ipak mi se i dalje smejemo ko ludi, kao da smo svi na broju.
Recept je lep. Recepti dolaze, prolaze ali to zajedničko muvanje po kuhinji ostaje!
LikeLike
ne znam kako nisam upoznata s ovim, negdje mi je kinfolk promaknuo, sad se bacam na istraživanje i pogledat ću ovaj video kojeg si stavilaslažem se: bitno je da smo zajedno ;)ovakvo tijesto i ovakvo punjenje za mene je uvijek pun pogodak
LikeLike
Vau, super stvar! Sto volim takve interesantne ljude koji uspeju da proguraju svoju ideju!Hvala i tebi na otkricu:)
LikeLike
Ja sam platila oko 20 Eura ali svejedno mislim da je cena baš niska s obzirom na kvalitet. Ja sam oduševljena!Hvala ti 🙂
LikeLike
Vesna, ja bih volela da moj život bude tako ispunjen druženjem i veseljem kao tvoj. Što se više upoznajemo kroz komentare i druženja, to se meni čini da ti živiš baš po mojoj meri. Jasno da je bilo i groznih momenata ali meni se jako sviđa što ti u razgovoru uvek daješ prednost ljudima i stvarima koji su te činile i čine srećnom.Bravo!
LikeLike
jos jednom,tvoji postovi inspiriraju.druzenje uz hranu.ljudi koje volis.nekako se nakon toga svi problemi cine manji…i jako ti zavidim na Kinfolku.stalno se zelim pretplatiti ali nikako da bude para i za to…pozz
LikeLike
Nisam imala dodira sa Kinfolkom. Ali tvoj i jos nekoliko jako dragih foodblogova za mene su upravo to-ogreju mi dushu jer jasno vidim neke medjusobno drage ljude kako dele emocije energiju i hranu u nekim raznim situacijama i na zanimljivim mestima uz mastovite ideje i dekoraciju. Eto na kraju ponekad i ne procitam recepte vec samo vashe price i pogledam slike i dovoljno mi je.sve je savrseno na svom mestu. :*
LikeLike
Divan topli post, Nevena. Fotografije su ti prekrasne i boje i prica i sve 🙂 Odoh i ja da trazim knjigu 🙂
LikeLike
Materijalne stvari su vrlo relativne u to smo se uverili svi. Vikendicu smo napravili pre 5 godina u mikro varijanti. Da smo je napravili pre 40 godina bila bi velika jer se tada tako radilo, počneš pa… Ali zato smo letovali po 4-5 nedelja na samoj obali, bez strije i vode ali sa daskom za jedrenje. Bombardovanje smo dočekali bez kinte ali amo se snašli za to malo, kad nije bilo struje pričali smo sa decom po celu noć. Negativce i kukumavke koje ništa ne rade na svom boljitku sam definitivno zaboravila pre 20 godina i rodbimu i prijatelje, divan osećaj!
LikeLike
Najlepsi post. Ikad. 🙂
LikeLike
Evo ih, u nastajanju, da docekaju R. kad se vrati sa puta. Ali samo pola mere :)))
LikeLike
To je to! Savršeno!
LikeLike
🙂 Drago mi je to čuti!E znam, časopis im je malko skupiše za nas:( Zato ja imam samo jedan broj:) A o pretplati mogu samo da sanjam… Sva sreća pa imaju sajt i velikodušni su sa sadržajem na njemu:)
LikeLike
Da, nas dve smo pravi ljubitelji ovakvog testa:)
Mislim da će ti se svidei njihova priča. Koliko te virtuelno poznajem, verujem da ćeš i ti postati obožavalac 🙂
LikeLike
Jao hvala na ovim divnim rečima! Ulepšala si mi dan!
Drago mi je da sam ovim postom upoznala više ljudi sa Kinfolk zajednicom. Oni su toliko inspirativni ljudi!
LikeLike
Hvala Gocke:)Vama će biti lakše da dođete do nje. U knjizi postoji ceo jedan odeljak o ljudima iz Kopenhagena. Kad sam čitala o hygge, setila sam se tebe i onog divnog posta. Mislim da će se i tvojoj Milani svideti jer su recepti jako osvežavajući, jednostavni i poprilično zdravi.
LikeLike
🙂 Znam da ga ti doživljavaš kao i ja. Ako je to Sanja koja mislim da jeste:)
LikeLike
Da, da, citalacki klub Kinfolk, ta sam!!!
LikeLike
Hvala ti što si me upoznala sa Kinfolkom. Zaista su predivni i inspirativni. A ovaj tvoj post baš nekako odiše ljubavlju, od toplih boja na slikama, do recept za fantastični pulla hleb koji meni spada u onu kategoriju – za ljude koje volim. 🙂
LikeLike
Meni je najvažniji dio dana kada sjednemo za stol, nikada nisam trčala za djecom. Kada su sjedile u hranilicama, privukla sam ih uz stol i jele su s nama. Svaki dan imamo zajednički obrok, nas četvero i svi uživamo u tome, pričamo, družimo se i jedemo
LikeLike
Ej, nisam stigla onaj dan da ti odgovorim al ulepšala si mi dan:):* Nadam se da su bili ukusni:)
LikeLike
:):):) Da, da, malkice treba truda al nije strašno. Za naš kuvare entuzijaste dušu dalo:)Hvala ti Zoksi :*
LikeLike
Ingrid, kako je tvoj život divan! Ona kuhinja sa pogledom na more, dečica… stvarno divan!Ovo što si opisala mi zvuči kao moja vizija budućnosti:)
LikeLike
Jao, divno…opet si me razgalila, a znaš kakvog sam tvrdog srca;)
LikeLike
Baš sam u nekoj čudnoj fazi u životu, jako su me razočarali neki ljudi koje su se pravili kao dobri i bliski. Odlučila sam ih izbjegavati i družiti se sa ljudima koji cjene iste jednostavne stvari kao i ja. Hvala na divnom postu kojim si samo potvrdila da sam dobro izabrala. Idem pronjuškati Knofolk a recept obavezno isprobavam.
LikeLike
Kinfolk je i za mene novost i zvuči mi i više nego zanimljivo i ja jednostavno tu knjigu moram imati ! Druženje , da slažem se sa svakom riječi koju si ovdje napisala, još jedan od tvojih postova pročitan u dahu. I divni mirisni slatki kruščići koji će nadam se vrlo brzo i kod mene zamirisati !
LikeLike
Jedva čekam. Tačka. :))))
LikeLike
Može jedna molba? Možeš li nam predložiti neko jelo od krompira al' da bude vegetarijansko za ove moje new age drugare? Krompira ja volim, pa kad moram da kuvam, makar da im anešto što se meni sviđa. 🙂
LikeLike
Ćao Ksenija,evo me sa predlogom:) U Mezze magazinu, februarski broj ima recept za aromatični krompir. Mislim da bi ti se svidelo a i interesantno je jer se služi u zasebnim porcijama. A i ne mora, naravno.Onda je tu i onaj Hasselback potatoes, koji izgleda jako dekorativno a i jako je ukusan.
Ja sam što se krompira tiče dosta jednostavan tip, najviše ga volim pečenog u rerni:)Nadam se da sam makar malo pomogla:)
LikeLike
I ja sam prošla kroz isto pre godinu dana. Valjda to tako mora u životu:) Kod prijatelja definitvno važi ono Less is more, jel:)
LikeLike
Hvala ti Branka na divnom komentaru:)
LikeLike
I meni je Kinfolk velika ljubav, u oktobru mi je stigao njihov jesenji broj, divota… Divan post, greje oko srca :*
LikeLike
Ja voooolim Kinfolk :)!
LikeLike
Jao, gle! 🙂 Baš sam se obradovala sada. Moraću da probam i ovo – u one koje si videla kod mene na instagramu ide i jedno jaje, a u mere se ne razumem, tamo je sve u decilitrima (da, i brašno i šećer). Ma, biće nešto od mene na kraju. 🙂
LikeLike