 |
| Kecelja “Milicina radionica kecelja” |
Kada smo se preselili u Kovilj, živeli smo blizu Cige. Pekar sa brćićima, tamnoput. Mesio je i pekao hleb za širi komšiluk a perece i kifle za seosku decu. U onim starim, zidanim i belim seljačkim pećima.Upregne svoj plavi bicikl, posadi na njega veliku pletenu korpu iz koje su virile najlepše perece i kifle sa kimom koje sam ikad jela, prekrivene uštirkanim, belim stolnjakom. I krene put škole. Ko god da ga sretne, obavezno kupi koju perecu. Nema veze što nije gladan.Cigina pereca je za uvek. Mala, kompaktna, blago gumenasta i slana taman kako treba.Takav mu je bio i hleb.
Posle smo se preselili dalje od Cige al nam je kuća bila baš na njegovoj džadi do škole. Pa ako nisam u školi, već se igram na ulici, uvek sam držala na oku put. Znala sam da ide za veliki odmor tamo, al nije Ciga svaki dan išao u školu. Ne, nikad nisi znao tačan dan kad će da se pojavi. Kad ga spazim, trk kući po pare pa trk za Cigom da mi ne pobegne. Jer ako čekam da se vraća kući, ništa od kifli i pereca.A ako sam u školi, i imam časove na prvom spratu, uvek sam pogledavala u dvorište da vidim jel stigao. Čim zazvoni, trk u dvorište da izbegnem gužvu.Kad okasnim, prazna korpa me je uvek čekala. Ja blago razočarana a Ciga nasmejan, zadovoljan jer je opet prodao sve.I dan danas kad se setim tog seoskog perioda, osim baka Veminih kiflica, setim se i Ciginih pereca i hleba.Svaki put kad mesim hleb, pomislim, e sad će mi garant uspeti kao Cigin. Al to se, naravno, još uvek nije desilo.Što ne znači da neće. Sve što treba je da nastavim da mesim, da ne odustanem od moje savršene vekne hleba.
Veza hleba i mene je puna uspona i padova. Ali je jaka i večna.Volim što se hlebu treba posvetiti, usporiti i prepustiti dok se mesi. Pod rukom osetiti kad je spreman, koliko treba dodati brašna ili vode.Očigledno da ja to nisam još uvek usavršila, ali nema veza. Za mene je taj put ka savršenoj vekni uživanje.Jubin recept je odličan, to se vidi na njenoj fotki a potvrdila je i Mila, znam da je do mene što nije uspeo baš kako treba.Bez obzira na to, želela sam da ga objavim jer je jako ukusan.Čim smo ga pojeli, napravila sam još jedan. Koji mi je puno bolje uspeo (prva fotka).I ima da ga pravim dok mi ne uspe kao njen i Cigin 🙂Starter (u Italiji ga zovu biga) se priprema 8-10h pre mešenja hleba175 g brašna (T500)7 g kvasca90 ml tople vodeTesto:225 g brašna (T500)225 g integralnog pšeničnog brašna1 kašikica šećera2 kašikice soli15 g kvasca275 ml tople vode (morala sa da dodam još malo)75 ml ulja
Hleb i lale 
Ane <3<3<3 Hvala ti, ti uvek svojim komentarom srce dotakneš:)Probaj, svi ćete voleti sigurno!
LikeLike
Zoksi, moja, hvala ti:) Hleb je lep al je previše kompaktan. Ja hoću onaj sa rupicama!:)E ta riba i Cigin hleb bi išli preterano! Da se lepo nađemo na moru pa ti da ispržiš te ribice a ja da umesim hleb pa da proverimo, da budemo sigurne:) Ha?
LikeLike
Da znaš da je to možda istina. Ne znam da li ima veze sa tom bezbrižnošću dečijom pa su nam i ukusi draži iz tog perioda, al ta mlečna peciva iz Borova (relativno blizu Osijeka) više nikad i nigde nisam jela tako dobra.
Drago mi je da ti se sviđa proletnji stajling:)
LikeLike
<3<3<3 Hvala ti Nely:)Kako će mama biti srećna kada vidi sve ove pohvale njene kecelje:)
LikeLike
Mila Stale <3Ma ima nas dve da umesimo jedan hleb i da Bobi nam pozavidi na mekoći i hrskavoj korici:)Jedva čekam:)
LikeLike
i ja da se javim.. mislim za te ribice i lebcic! cisto da se zna 😉
LikeLike
Tako sam ja jela burek u jednoj pekarnici kad sam išla u školu. I bio je najmasniji i najsočniji burek i baš zato što je bio najmasniji, bio je i naaaajfiniji. Drugo sjećanje mi je na Varaždinske klipiće i na to kako sam se mučila da ih nađem u Zagrebu… i našla sam ih, ali još nisu onakvi kakvi su doma… I kad ih sama radim, ne ispadnu tako dobro kao kad ih u Ludbregu (moj mali grad u kojem živim kad ne studiram u Zagrebu :D) nađem i kupim u gradskoj pivnici. To se mora probati 🙂 Ja sam inače tek nedavno počela peći kruhove, ali već sam se zaljubila u to. Miješam sva moguća brašna i svaki put dobijem nešto drukčije 😀 Al najdraži mi je kukuruzni.Baka mi je inače rekla da se ovaj starter može dobiti tako da otkineš komad tijesta nakon što zamijesiš kruh i ostaviš ga na tanjuriću da se suši do idućeg pečenja. Kruh je divan, ja mislim da nema ljepšeg od vrućeg domaćeg kruha. 🙂
LikeLike
Kecelja mi je prelepa, priča predivna a hleb predobar 😉
LikeLike
Ne pamtim kakav smo kruh jeli u Zagrebu kad sam bila mala. Vjerojatno nije bio poseban kad si ga uopće ne mogu dočarati. Ali ljeti je mama svako jutro radila svoj koji je onda stari pekao pod pekom. E, tih se mirisa živo sjećam…Šnita mlakog kruka, domaćeg sira koji škripi pod zubima i domaćeg kiselog vrhnja koji nam je susjeda donosila. Ne znam dal će ikad išta to nadmašiti;)
LikeLike
Ima puno blogova koji odisu pozitivnoscu, ali tvoja pozitivnost je neusiljena i kao da je usput dajes. Pored svih secanja na detinjstvo, lepa putovanja, ukuse i ljude koji su obelezili neke bitne momente u tvom zivotu. A sitnice cine zivot! I ovo prolecno ruho blog je divno, i taman ide uz kecelju, hleb i pricu o Cigi!
LikeLike
Moj prethodni komentar je pun gramatickih i slovnih gresaka, no nadam se da si shvatila sta sam htela da kazem 🙂 Volim tebe, tvoj blog i tvoju iskrenost! I svaki put bih ti to ponovila!
LikeLike
Kiselo mlijeko, a ne vrhnje;)
LikeLike
I ja imam burek mesto iz gimnazije:) sve se cedio koliko je bio masan:) Najomiljeniji mi je bio prazan.A te klipiće moram jednom praviti, i to po tvom receptu! Jako su mi se svideli kad si onda objavila.Ako mi ne uspe ovaj moj starter, probaću po bakinom receptu:) Jedino mislim da onda taj starter nemože da preživi toliko dugo kao ovaj što se pravi 14 dana. Al treba se raspitati:)
LikeLike
Hvala Oli ❤
LikeLike
Neće, nikad nadmašiti:) Tačno znam te ukuse iz detinjstva u koje je ugrađeno još svega i svačega i nema šanse da se to ponovi. A tapeka, to je ludilo za hleb! I ja planiram da napravi Miljan u dvorištu neki sistem da može da se ispeče hleb i pica na taj način;)
LikeLike
Saska ne brini, i ja nekad zaratim sa tastaturom pa bude greškisam tako:)Hvala ti na divnim rečima. Uvek mi nešto lepo napišeš u komentaru i baš me obraduješ:)
LikeLike
Još jedna krasna priča, uistinu ih tako lijepo ispričaš da mi cijelo vrijeme ispred očiju prolaze slike onoga što pričaš pa sam tako ovaj put i ja ugledala Cigu i njegova peciva. Kruh si odlično napravila, baš sam razmišljala kako bih ovaj vikend i ja mogla ispeći kruh. Ovaj mi se jako sviđa. A blog u novom proljetnom ruhu je baš super osvježen i veseo !
LikeLike
Neno , Jovanče dogovoreno! Čika Blago više na žalost nije sa nama ali imam drugog čiku koji stoji u mestu i od njega je lako kupiti ribu. Nema više trčanja za biciklom. 🙂
LikeLike
Pozdrav,
Nedavno smo lansirali stranicu Svajela.hr, što je tražilica recepata sa blogova i stranica web s receptima. Primjetili smo da imate super recepte na Vašem blogu koje bih voljeli indexirati na našoj stranici. Ako želite saznati više o nama i kako se prijavit, molimo Vas da posjetite našu stranicu ovdje: http://www.svajela.hr/ ili da nam pošaljete email na info@svajela.hr.
S poštovanjem, Senka
LikeLike