Nekada smo znali da pričamo o glupostima. Toliko smo se često čuli, viđali, družili da smo mogli čak i o potpuno nebitnim stvarima da pričamo. Red ozbiljnih stvari, nekad red suza, red gluposti i uvek red smeha i zagrljaja. Sada si šaljemo poljupce i zagrljaje preko vajbera, mesindžera i mejla.Mrzim to.U nekom periodu od pre godinu dana pa do danas počeli smo da se čujemo često, prazno i besplatno.– Šta ima?- Ništa.- Radim, gužva, jaoo nemam vremena… Užas…- Ok, čujemo se sutra!- :* ❤ ❤ ❤
Nekad i nešto ima konkretno ali daaaaj, ne mogu da kuckam. Lakše mi je da kažem nema ništa. Ispričaću ti kad se vidimo. Videćemo se kad budemo imali vremena.Onda prođe toliko puno vremena da se štrecnem kada vidim senku u tvojim očima. Kad je osmeh nekako nategnut. Onda shvatim koliko toga ima novog. I koliko novog imam da ti kažem i ja. Sati nam trebaju da dođemo do reda gluposti. Al srećna sam što red zagrljaja i red smeha ne izostaju. Tešim se da će da prođe gužva i da ćemo uskoro kao nekad da se viđamo češće. Imaćemo vremena konačno!
Imala sam listu stvari u glavi koje ću da radim kad budem imala vremena. Jer, sad će to. Samo da prođe gužva.Krenuću na jogu u grad.Pročitaću sve nove knjige koje su mi na noćnom stočiću.Ići ću u bioskop. Na svirku. Na izložbu.Isprobaću ovaj recept, isprobaću onaj recept.Zvaću vas na večeru. Napravićemo sleepover.Napraviću listu prioriteta….I onda shvatim da nije stvar u tome da ćemo odjednom imati vremena, stvar je u tome da ga nađemo za ono šta nam je bitno. I one koji su bitni.Dok smo se u Budimpešti vozali bajsom, pijuckali roze u foajeu biskopa Toldi, sedeli ne radeći ništa, nogu podignutih u vis i jeli pitu od bundeve, taj vikend me je strefila moja lista prioriteta po sred pameti.
Sada ja,umesto da ti pošaljem na viberu porukunalazim se sa tobom skoro svake nedelje. Makar na 45 minuta.I tebe iz Beograda čim stigneš ima da navatam i neću bre, uopšte, da pričam sa tobom preko vajbera.Tebe mali sada najviše viđam otkad živiš sa Vuletom.A i ti si se konačno vratila, mogao bi da padne jedan sleepover.Idemo na jogu u grad.Već sam pročitala tri knjige and counting.I isprobala svašta.Nisam još složila letnje stvari, sa’ću. Ipak si mi bitniji ti.Japanke mi i dalje stoje u cipelarniku. Skloniću ih jednom, moram sada da fotkam.Juče nisam spremila kuću, išla sam na žurku. Sa vama.Danas pečem kolače, ručaćemo supu.I dalje mrzim mesindžer, zato sam ga obrisala. Znam da moram nekad i da kuckam, prihvatam to. Može malo, može kratko. Ako je duže, nazovi me. Ako je bitno, zvaću te.Viber i skajp sam ostavila, jer sa tobom mogu samo preko njega da se čujem.
Bagelsi sendvič sa namazom od badema i brusnice i avokadom
Recept za bagels sam uzela odavde i blago ga izmenila. Sanda koristi speltino brašno ali ja ga nisam imala pa sam koristila obično. Isprobaću sledeći put sa speltinim ali sam prezadovoljna i ovom mojom verzijom 🙂Recept je na blogu kao posledica našeg vikenda u Pešti jer smo tamo pojeli savršeni bagel.230 ml tople vode (možda će vam trebati još malo)1 kašika šećera½ kocke svežeg kvasca440 g brašna tip 500 (ako ste u mogućnosti koristite brašno „Stari Mlinar“, kesica plave boje)½ kašičice soli1 jaje za premazivanjeZa posipanje: semenke bundeve, lan i susam, mak, semenke suncokreta, orasi…Namaz:1 pakovanje milerama (500g)1 šaka brusnica2 šake badema (sitnoseckani)SoAvokadoSalata po želji→ Kvasac izdrobiti u činijici, dodati toplu vodu i kašičicu šećera. Ostaviti da nadođe par minuta.→ U činiji pomešati pola brašna i nadošli kvasac. Dodati kavasac. Izmešati kratko sastojke da se sjedine.→ Polako dodavati ostatak brašna i po potrebi još malo vode. Blago nauljiti ruke i mesiti oko 5-6 minuta. Testo treba da je čvršće i da se ne lepi za ruke.→ Prekriti krpom i ostavite na sobnoj temperaturi (npr u ugašenoj rerni) 1h. Za to vreme testo treba da se udvostruči. Ako se to ne desi, produžite vreme narastanja.→ Kada je testo naraslo pobrašnjaviti radnu površinu, izručiti testo i oblikovati ga u 6 loptica. Svaku lopticu po sredini probušiti prstom da se napravi rupica i malo rastegnuti tako da se dobije debeli prsten.→ Prebacite prstenove na tepsiju koju ste obložili papirom za pečenje (edited: papir za pečenje namažite sa puterom ili uljem da izbegnete lepljenje bagelsa za dno), prekrijte krpom i ostavite da narastu oko 45 minuta.→ Kada su narasli, rernu uključiti na 190°C a na šporet staviti široku šerpu sa vodom i pustiti da voda provri.→ Ubacite prstenove u ključalu vodu i kuvajte sa svake strane oko 1-2 minuta. Kašikom sa rupicama ih prebacite na ubrus da se ocede od viška vode.→ Premažite sa gornje strane umućenim jajetom pa umočite u posip po želji.→ Pecite u zagrejanoj rerni 25 minuta.→ Kada su ispečeni, prebacite ih na rešetku da se ohlade.→ Mileram pomešajte sa brusnicama i bademima, posolite po ukusu. Avokado isecite na tanke trake, pripremite salatu.→ Bejgls presecite na pola i premažite namazom, ubacite avokado i salatu i uživajte u savršenom doručku, ručku, večeri.(verzija za štampu)Prijatno!
Hleb i lale 
Tako me je dotukao ovaj tvoj post. Zato sto vec dugo zelim da probam da napravim djevreke. Zato sto zelim da krenem na jogu. Zato sto zelim da zavrsim citanje 4 knjige koje sam zapocela. Zato sto hocu da upisem online kurs francuskog. Zato sto sa svim prijateljima kuckam preko Vibera. Zato sto me je odbila za asistenta najbolja dizajnerka enterijera u gradu. Zato sto je nedjelja. Zato sto nemam vremena, a ponekad cini mi se ni zeljenog zivota.
Ali post je divan!
❤
LikeLike
Znachi, samo ova viber stvar je legitimna jer sta drugo nego on kad su svi preko mora! Al ostale stvari, vec te vidim da ih radis 😉 e sad mozda bas neces moci odjednom i sad i sve ali, hej, ni ne moras 🙂
LikeLike
I da, dizajnerka se zesce zajebala 😛
:* :*
LikeLike
"… počeli smo da se čujemo često, prazno i besplatno…" imam o čemu razmišljati večeras. I sutra, čini mi se… … i danima…Hvala ti…
LikeLike
Najvažnije je da kad se sa nekim ne vidiš ili ne čuješ a onda… gde smo ono beše stali! Mnogi i iz moje generacije je preko raznih mora a muka je što su se negde zamrzli pa su im nove tehnologije špansko selo pa se desi kad se vidimo samo plačemo. Ništa nemoj odlagati, bar ono najvažnije, život leti kao meteori!Baglići su lutkice!
LikeLike
Mene prošla jeza od tvog posta… Stvarno… Baš smo u nedelju bili kod Damira, mog najboljeg druga. Nismo se pre toga videli 4 ili 5 meseci. Ili on nema vremena ili mi… I stalno imam listu stvari koje hoću da uradim i to odmah i onda ništa… Hoću da idem kod tebe na neke radionice života… Ima li to? 🙂
LikeLike
Obozavam i citam redovno.. a izmedju reda smeha i suza, dobijam nove ideje. retko nadjem ljude koji me inspirisu, a Lalica je uvek jedna od njih. :*
LikeLike
Hej pa kog briga za razbacane japanke ili dva zrnca prašine više, bitno da se ja zabavljam i radim što me veseli. Nije moguće baš uvijek ali trudim se. Jedan je život. Baš mi je drago da si tako posložila stvari u glavi jer to je jedini ispravan način. Uživaj.Bagelsi su mi mrak.
LikeLike
Citam tvoj blog s vremena na vreme…..sve cesce, i "vrtim" i unazad! Sjajna si! Predvidjam ti zbirku kratkih prica! Ja bih, recimo, volela da me takva jedna zbirka ceka na nocnom stocicu!Sve najbolje!
LikeLike
ja sam nova ovdje.idem sad sve čitati :)super je post, i slažem se, puno praznih riječi nam ode o brzom prolasku života, treba to koristiti dok vrijedi 😉
LikeLike
🙂 i drugi put. Drago mi je da smo se pokrenule u tom pravcu razmišljati.
LikeLike
Vesna, volim tvoje iskrene i iskustvene komentare!<3
LikeLike
Poznato, poznato mi je sve to! Zato sam već dva meseca u borbi sa tim životnim, svakodnevnim stvarima i ne nameravam da odustanem.Hej vidiš da bi i meni trebala jedna radionica života 😀 Idemo zajedno!
LikeLike
Hvala ti puno na ovom divnom komentaru!
LikeLike
Baš, baš to!
Hvala ti!
LikeLike
🙂 sviđa mi se tvoja prognoza. mnogo bih volela da odštampam kuvar sa receptima i pričicama, onako da bude baš lep i da ostavim ga u amanet mojima 🙂 uh što bi to bilo divno!
hvala puno!
LikeLike
Ne prenose se sve te narodne poslovice džaba kroz vekove, samo što mi nikako da ih shvatimo malo ozbiljnjije. Al ako se trudimo i to je pomak 🙂
Hvala ti 😀
LikeLike
Zaista je tuzno kako nas svakodnevnica proguta, i kako lako upadnemo u fazon "nemam vremena, ne mogu sad, nije prilika".. To sam shvatila narocito od kad sam postala majka. Puno bliskih prijatelja jako zeli da dodje i upozna mog sina vec evo tri meseca, ali nikako da to urade. Ne i zato sto nemaju vremena, nego nemaju novca da kupe poklon bebi. I onda cekaju ovu platu, pa ovu, i nikako da se iskombinuju. A jos tuznije je sto sad vidim kako je bilo i mojim drugaricama majkama, kada sam i ja cekala priliku da kupim taj "valjani" poklon za njihovu bebu, pa je prolazio mesec za mesecom dok nisam otisla 😦
LikeLike
Ja mislim da je to genijalna ideja. Znaš da sam jedan post o knjigama napisala isključivo kao žal što tvoj blog nemam ''na noćnom stočiću''. :*
LikeLike
Kako ga pogađaš u srce La, iz reči u reč. Kako govoriš istinu. Možeš ti ovaj roman zamaskirati receptima, ali ja sve ovo prihvatam samo ako dobijem štampano izdanje priča koje mogu da čitam u krevetu dok mandžam one mafine sa bananom i karamelom.
LikeLike
Eh vidiš i ja sam nedavno uzela tako neki telefon sa svim vajber sajber varijantama koje su me vrlo brzo ubacile u mašineriju gomilu praznih inforrmacija, kad posle dve nedelje, hop, upadne telefon u wc šolju i odjednom nema više…. al zato ima puno više onog drugog sa kojim sam tako lepo živela svo ovo vreme. I ništa mi ne fali i niko mi ne fali:)
LikeLike
Svi smo u istom mlinu. Ali znam sve ostaviti i usred nereda šivati, fotkati, nazvati prijateljicu…moramo raditi stvari koje nas ispunjavaju jer tako brzo sve prođe, sada si tu i više nikada, zato iskoristi!
LikeLike
"Joj, ….pa to sam ja", reakcija je nakon čitanja ovog posta, zamišljena i pitam se da li će se još uvijek javiti svi oni na koje tako puno mislim, ali nemam vremena iako su i kod mene japanke još u ormariću za cipele, a tek prašina….., ma javiti će se , a i ja ću češće nazvati, pa će oni mene, i biti će nam lijepo kao i uvijek. I zajedno ćemo uživati u ovim odličnim bagelsima, kako samo dobro izgledaju !
LikeLike
Da moram birati – možda bi rekla da mi je ovo tvoj najljepši post. Ako je mjera količina emocija i suza po tastaturi – onda definitvno je 😉
LikeLike
Danas sam ih napravila, hvala za odlican recept! Samo meni su bas mnogo narasle, tako da cu sledeci put vise od 6 loptica da napravim. Jedini problem koji sam imala je da bagels odlepim od masnog papira na koji sam ih stavila da narastu. Mozda i njega treba pobrasnjaviti za svaki slucaj.
I da iskoristim priliku da kazem da mnogo volim tvoj blog! Kada sam ga nasla pre par meseci, procitala sam pola jer su mi se mnogo dopale price 🙂 To mi cesto nedostaje na drugim blogovima o hrani jer vecina ljudi samo objavi recept, bez daljih komentara.
Veliki pozdrav iz Beca! 🙂
PS: Naravno sve slike su vrhunske, a kod ovih posebno mi se dopadaju tanjiri 🙂
LikeLike
Hej, hvala puno na isprobavanju!Baš si me obradovala 🙂
Ja imam neki papir za pečenje od čudnog materijala pa mi se nisu uopšte zalepili ali moguće da bi bilo dobro namazati papir sa puterom. Baš ću to dodati u postupku, hvala na sugestiji.
Puno pozdrava i hvala puno što pratiš blog 🙂
LikeLike
Inspirišeš i rečima i fotografijom!I ja navijam za knjigu recepata, jer to neće biti običan kuvar.
Na mojoj listi se odmah našao ovaj recept za isprobati, javljam da li je uspeo 🙂
LikeLike
[…] dan smo započeli sa bagelsima za doručak, pravili drugu turu kolača, šetkali se po gradu i pili vermut u Katoličkoj […]
LikeLike