Tačno se sećam poslednjeg potpuno bezbrižnog leta. Crna Gora 2006. Mi i ceo svet je naš.Krenuli smo ranom zorom. Prvi put kolima, sami.Sudarili se kod Rogatice, spavali u Foči i vozali se kroz Crnu Goru sa bušnim hladnjakom, celo letovanje. I to nikom od nas nije smetalo.Sa početnih četvoro skočili smo na sedmoro. Spavali u …
Continue reading "Hleb sa ruzmarinom i kačkavaljem/Bezbrižna leta gospodnja"
Đoleta i Dejanu znam već dugo al tek od nedavno smo otkrili da nas osim zajedničkih prijatelja, povezuje i još nešto- ljubav prema hrani, vinu i svim onim sitnicama zbog kojih često budemo neshvaćeni u društvu. Nekad nam se podsmevaju, nekad kažu da smo raspikuće, da se foliramo, da imamo previše slobodnog vremena...Često biramo da …
Continue reading "Gosti na blogu Đole i Dejana, iliti The Perfect match"
Mi volimo rođendane. Porodično. Skoro uvek idemo u restoran na ručak da proslavimo. Ponekad nas je četvoro a najviše volim kad dođe Vule pa smo svi na broju. I uvek je isti scenario. Tata hoće jagnjetinu ili teletinu ispod sača a toga nikad nema. Mama voli da joj Vule i ja sugerišemo šta da odabere. …
Vule se zove Vuk. Malo je i vuk samotnjak. Veseljak i pozitivac u duši s jedne strane, povukao od naših Poljaka ono najveselije. S druge strane, gorštak iz Crne Gore, samuje, zna da čita knjigu satima, bilo gde, potpuno odsečen od celog sveta. Sam je sebi dobro društvo. Vule ne pita puno. Živi u sadašnjosti …
pijaca se dešava utorkom i petkom. Od 07-11h. Dođeš u pola 12 i već nema više ništa. Ustvari bude. Oni što prodaju gvožđuriju raznu, al i oni se počinju pakovati. Volim što ima puno baka sa maramama i onim slovačkim suknjama i podsuknjama, što ih ima 100 slojeva. I dobre su bake, neće da te …
Gracija ima sedu, kratku kosu. Najblaži glas na svetu koji izgovara gramatički savršeno tačne rečenice i simpatične psovke. I onako, malko je buckasta. Elegantno popunjena pre bih rekla, jer je prava dama. Zauvek zaljubljena u svog muža koji je umro još pre više od dvadeset godina, setan joj je pogled kada mi priča o njemu …
Continue reading "Salata sa mocarelom/Grazia dell’anima mia"
Nedavno sam napisala kako kad god uđem u nedovršenu kućicuSlobodicu zamišljam sebe kako sedim na stepeništu i plačem od sreće.Sad kad smo preseljeni u kućicu vidim da je to ustvari nemoguće jer se na stepenicama ne može sedeti pošto su i dalje nazavršene.I uopšte mi se ne plače od sreće jer ono što osećam je …
"E' un mondo difficile, e vita intensafelicità a momentie futuro incertoil fuoco e l'acquaconcerto e calmasonata di ventoe nostra piccola vitae nostro grande cuore." "Ne mogu da verujem da vas dvoje ostajete. Pa vi ste savršeni materijal za odlazak!" čujem Komara kako otpozadi dovikuje dok se vozimo prema Novom Sadu.Sedim napred u smešnom Mazda kombiju, …
Naše selo je nedeljom tiho.Komšije prolaze peške ili na biciklu, doterani. Vraćaju se iz crkve. I svi nam kažu dobar dan.Majstor Miljan, psi i ja, svi prašnjavi, otpozdravljamo. Ne znamo kome, al to nije bitno. Ovo pozdravljanje tumačimo kao prihvatanje pa smo sretni.Vikendom obično drugari dolaze da nam pomažu bez obzira što nisu majstori. Dolaze …
Taj dan smo se vraćali vozom iz Firence (Firenza), gladni. Nismo imali pojma gde i kako ćemo večerati jer stižemo u Ćertaldo (Certaldo), malo mesto o kojem ne znamo ama baš ništa, osim gde je železnička stanica.Jer su nas u San Điminjanu (San Gimignano) ošišali prethodno veče pa iz principa nismo hteli tamo da idemo.I, …
Continue reading "Njoki od ovčijeg sira/Hladni dani u Toskani"
Hleb i lale 