Taj dan smo se vraćali vozom iz Firence (Firenza), gladni. Nismo imali pojma gde i kako ćemo večerati jer stižemo u Ćertaldo (Certaldo), malo mesto o kojem ne znamo ama baš ništa, osim gde je železnička stanica.Jer su nas u San Điminjanu (San Gimignano) ošišali prethodno veče pa iz principa nismo hteli tamo da idemo.I, jer kuhinja na farmi na kojoj smo odseli se ne greje (jer smo jedini gosti) i toliko je ledena da se u momentu gubi apetit.Ćertaldo, slatko mestašce ne obećava baš. Cvokoćemo na glavnom trgu i većamo na koju stranu.Levo- neki nešarmantni kafić sa par dedica u njemu.Desno- fensi restoran gde pasta košta 15 evra.Preko puta- restorančić, dupke pun, sa dečijim crtežom gusara na reklami, al sa primamljivim cenama.Odluka doneta, kako smo ušli, tako smo izašli. Kaže teta vratite se za sat vremena. Miljan besan, hladan, gladan protestuje- neće, bre, on da čeka toliko dugo! Ajmo kući!Čuš ajmo kući u nedođiju, gladni!Nema šanse.Zaputismo se mi kod onih dedica na aperitivo. Taman baš italijanski. Svi uvek idu na pićence pre večere.I sedimo mi tako sa dedicama, grickamo kikiriki i pijemo isto što i oni x2. Miljan se pravi da čita novine, ja gledam neki regionalni, smešni kanal i nije nam uopšte loše.Bolju italijanštinu nismo mogli dobiti, mislim se ja.
A onda u gusarskom restoranu, koji drže mlada teta (konobarica) i njen muž (kuvar), naručimo najukusnija jela koja smo ikad probali. Jednostavna i ispunjavajuća, istinska kućina povera toskana (cucina povera toscana) u svom punom sjaju.I domaće vino u keramičkom bokalu.I sve to doprinese da se nacvrcamo od čiste sreće i dobrog vina i da se ja zaglavim u wc-u.Nikad neću zaboraviti kako plačem od smeha dok čekam da neko naiđe i spasi me. Dobrih 15 minuta.Kako sam na kraju uspela, nemam pojma. Kada sam izašla smejući se, vidim Miljančeta kako kontemplira o tome šta da uzme za desert. Ne izgleda zabrinuto uopšte.Nisam ni mogla da se ljutim na njega kada mi je predložio da podelimo čokoladnu tortu.
(verzija za štampu)Originalni recept, blago korigovan
Prijatno!
Hleb i lale 
Ti mali restorančići uvek imaju najukusniju hrane. 🙂 Baš imate lepe uspomene iz Toskane. Ja bih mnogo volela da je obiđem na biciklu , ali ovi moji hoće da spoje vinsku i biciklističku turu a to mi nekako ne ide. 🙂 Jedino da im ugradim pomoćne točkiće na bajsevima. 🙂 Njoke obožavam, i ove tvoje mi deluju diiiiivno. Odoh da pinujem. 🙂
LikeLike
Divni njoki. Mogla bih ovo jednom isprobati. Svidjaju mi se puno slike i ovaj detalj s vodom mi je odlican. Nisam nikad bila u Toskani, ali volim film Under the Tuscan Sun. Jesi li gledala?
LikeLike
Jao, mi nikako da prestanemo misliti na Toscanu pa smo zaključili da moramo ići opet. Ovog puta bez puno turistčkih obilazaka, samo po malim tratorijama na ovakve njoke i vino. Hvala ti što si mi dodatno osvježila sječanja 😉
LikeLike
Toscana mi je jedna od davnih zelja. Kada kazes Italija, ja odmaj pomislim na Toscanu. Ne prvo na Rim, ne na Veneziju. A vas dozivljaj je bas ono sto bih volela da mi se desi tamo, jer to je autenticno iskustvo na putovanju 🙂
LikeLike
Ja bi se mogla udavit u njokama, jer jednom kad počnem…. mah, vjerojatno mi od njih sve hlače odmah postanu premale XD Fina kombinacija, to je to, talijanska kuhinja, jednostavno savršenstvo 🙂
LikeLike
mmmmmm Toskana.zavidim vam.i istovremeno mi je drago da ste se zabavili.kad smo kod toga,ja imam jednostavnu filozofiju:jedi tamo gdje jedu domaci.posebno sljakeri.oni znaju najbolje :-)zivjeli 🙂
LikeLike
a sto me uvijek ljepo nasmijes =))) mogu tocno da vas zamislim, hehehea njoki, joj, mogla bi da pojedem citavu lonchinu!!! =)))
LikeLike
🙂 ta tvoja sjećanja su tako šarmantna i zavodljiva! hvala ti za šetnjicu kroz vrijeme i prostor!
LikeLike
Wow, na bajsu bi bilo preterancija! Ma idu bre vino i bajs savršeno, to ja iz proverenih izvora kažem:):):)Mi kad smo bili, naravno van sezone inače ne bi mogli da idemo, je bilo užasno hladno. S jedne strane je to super jer prođeš mnoooogo povoljnije i ima jako malo turista. S druge strane, moraš da praviš česte pauze da se ugreješ-čitaj vino i fokaća. Ustvari, nema loše strane:):)
LikeLike
Jesam Goco, volim ga jako:) Pošto smo išli iz Umbrije u Toskanu, prošli smo blizu Kortine gde se snimao taj film. Nismo svratili jer smo mor.ali da skrenemo sa puta a već smo se bili zaputili u Montepulćano. Predeo je neverovatan, stvarno filmski…Preporučujem ti jednu divnu knjigu Olaf Olafson je napisao- Restauracija. Dešava se u Toskani i toliko je dobro dočarao taj deo. Sigurna sam da je proveo neko vreme tamo.Njoki su stvarno jako ukusni, meki i mirisni:)
LikeLike
Skroz vas razumem… Ja samo kalkulišem i kalkulišem kako da se vratim u taj raj:)
LikeLike
Italiju sam dosta proputovala, ne odjednom naravno, i gde god sam bila, bila sam potpuno oduševljena.Toskana je predivna al, mislim da ono što svi imaju u glavi kada pomisle na nju je samo jedan njen deo koji se zove Crete Senesi. Ostatak regije jeste lep al ne tako zanosan. Al bukvalno svaki gradić na koji smo naišli je neverovatno šarmantan. Mi smo prolazili kolima i vozom.Bilo je to divno putovanje. Umbrija je ostavila jači utisak na nas od Toskane, al ukusi su različiti i ko zna da li ću isto to misliti kada budem opet išla. A ići ću sigurno:)
LikeLike
I ja Anjči! Obožavam ih. Volim tu njihovu mekoću i mogla bih pojesti duplu porcije bez problema:) JOš su mi draže u nekom laganom sosu mada ih često ljudi spremaju u sosu 4 sira. Meni je to malo prejako. No, ukusno jako, ofkors:)
LikeLike
Baš tako! Trudim se da na putovanjima idem na takva mesta jer em je sve uvek sveže jer domaće ne možeš prevariti, em je mnogo povoljnije.U zdravlje:)
LikeLike
Isto:)Ovo je za dve osobe malo veća porcija. Polazim od toga da kad su njoki u pitanju svi razmišljaju kao nas dve:)
LikeLike
Nema na čemu:)Drago mi je da ti se svidelo:) Biće toga još, meni je deo srca zauvek ostao u Italiji:)
LikeLike
obožavam njoke!prekrasno si nam opisala svoje putovanje,u jednom momentu sam shvatila da sam se skroz udubila kao da sam s tobom na putu.pozdrav.
LikeLike
Divan recept,hvala puno.Ono što mi je prvo upalo u oči je da imamo iste čizme,nisam baš čitava;)
LikeLike
Mali restorančići su meni uvijek najdraži – hrana je friška, a atmosfera ugodna i pravi su biser kad ih otrkiješ! Obožavam talijasnku kuhinju, a za njokima sam luda. Pogotovo za ovima! Divno!
LikeLike
Znaš šta, da vam je sve pilo potaman kad bi se setila Toskane. Evo, sad kad smo bili u Beču meni je najviše ostao u pamćenju poslednji dan kada je ljuljnuo sneg i kad smo trčali kroz centra da nađemo poslastičarnicu u kojoj em može da se puši, em ima kolača, a da se ja ne u…. Ne pamte s muzeji već životne stvari.
LikeLike
Toskana mi je ostala u jako lijepom sjećanju…divan recept
LikeLike
Uvijek je najbolja klopa onda kada se ne nadaš. Njoki božanstveno izgledaju.
LikeLike
Hvala ti. Potrazicu, nisam citala. I ja poslije tog filma imam zelju da odem u Toskanu.
LikeLike
Hvala Goco:)Baš sam srećna što sam uspela da prenesem emociju.
LikeLike
Joj ja ih nemam više:(:( Nosila sam ih dok se nisu potpuno raspale…Sad mi žao što odmah nisma kupila još jedan par. Nikad više nisam naišla na tako dobre čizme…Ako vidiš slične, javi mi obavezno!!!:)
LikeLike
Hvala Majo!Kad sma čitala tovoje reportaže iz Bordoa imala sam utisak da ste vi pronašli puno bisera:) To će mi biti vodič kad budem išla:)A njoki, grešno zadovoljstvo kojem ni ja ne mogu reći ne:)
LikeLike
hahahahha, mogu da zamislim:) Još Beč kakav je leden…I mi smo bili jednom baš u ovo doba, uuuuf, kako je bilo hladno!Dobro si to rekla za muzeje i život:) Potpuno se slažem sa tobom.
LikeLike
Hvala Tamariška!Sećam se tvog posta o Toskani:)
LikeLike
Baš tako:) Tamo gde su nas ošišali smo mislila da će klopa biti vrhunska a ono, ćorak…Hvala ti:)
LikeLike
ja doslovno plačem od smijeha zamišljajući tebe kako se u tom wcu lagano nacvrckana smiješ sama sebi i čekaš da te netko spasi 😀 😀 Genijalno!
Njoki su divni! tako rustikalni, izgledaju meki, kremasti, lagani..onakvi kakvi trebaju biti! da se tope u ustima… ❤
*čitam te stalno ali nikako da sjednem i iskomentiram ti nešto jer se na tvom blogu obično raspišem..onda kontam : ma! ja ne znam to ukratko kod Nevene :))
Grlim! 🙂
LikeLike
O Nensi pogodi me pravo u stomačić:-)
U Toskani nisam bila ali sam slično iskustvo imala u Trstu i to na Ponte rosu:-) Vrućinčina, to je meni gore od hladnoće, boli stomak od gladi ipak mora da se jede. Tamo ima puno restorana (u to vreme) gde vidiš šta služe. Naravno čim smo videli njoke skok baš u tu kafanu. Čini mi se da još mogu da osetim taj miris.
Lepo si nam dočarala deo zimske Toskane!
Ovakve njoke nisam nikad pravila, vrme je da se proba i ovaj način!
LikeLike
Njam,obozavam njoke!http://taanjicabb.blogspot.com/
LikeLike
Hvala draga Ana,jako sam srećna što pratiš:)Ej baš si ih divno opisala, stvarno se tope. Baš ta osobina kod njikija mi je najdraža:)<3
LikeLike
Probaj Vesna, mislim da će ti se dopasti:)Ej i ja letos sa mamom u Trstu, crkavamo do gladi a u onoj dugoj pešačkoj ulici milijardu restorana, nemoš izabrati…Ja reko, ajmo mi tamo gde se najviše čuje italijanski, nije bitno kako izgleda- nismo pogrešile:)
LikeLike
Hvala Tatjana:)
LikeLike
Odlična priča i super iskustvo ! Kako je krenulo nisam niti slutila da ću se na kraju dobro nasmijati :), a negdje od sredine ukazalo je na to da će hrana spasiti stvar, čokoladnu tortu ne bih niti ja odbila. A ne bih odbila niti ove njokice iako im inače nisam preveliki ljubitelj. Recept odlično zvuči i jako dobro izgledaju !
LikeLike
Jesmo draga 🙂 Hvala ti!Njoki su moj grijeh – obožavam ih!
LikeLike
Uh .. Italija … i najmanje kafanče je kod njih doživljaj. Sve tako miriše i sve je tako ukusno . Super receptić za njoke.
LikeLike
Beautiful!!!Fotke, post…Okej, ja mrzim kad se zaključam u Wc jer imam strah od zaprtih prostora….ali kako vidim ti si se imala "sjajno", hahaha :).
Pozdrav,a.
LikeLike
Branka, mislim da bi ti se ove sa sirom dopale. Hvala ti ❤
LikeLike
Baš tako Sanja, oni toliko vole da klopaju da i u onim fast fudovima je drugačija atmosfera, nekako dobra:)
LikeLike
Jao, da, imala sam sreću što nisam klaustrofobična!Zamisli to… Tamo je wc bio i malo zavučen, niko me ne bi čuo da vičem!Pozz, Anči:)
LikeLike
[…] to jedno od naših najlepših i najzabavnijih (i najhladnijih) putovanja do dana […]
LikeLike