Gracija ima sedu, kratku kosu. Najblaži glas na svetu koji izgovara gramatički savršeno tačne rečenice i simpatične psovke. I onako, malko je buckasta. Elegantno popunjena pre bih rekla, jer je prava dama.
Zauvek zaljubljena u svog muža koji je umro još pre više od dvadeset godina, setan joj je pogled kada mi priča o njemu i njihovom životu na Siciliji.
Stan joj je besprekorno čist, na zidovima su slike sa naslikanima biljkama. Kao onim iz botaničkih enciklopedija. Sve je starinsko i sa stilom.
Naše zajedničke, letnje, milanske večeri su skoro uvek iste.
Gracija izađe na terasu, onu italijansku, zajedničku, kao iz filmova iz pedesetih, koja gleda na unutrašnje dvorište, i svojim blagim glasom vikne:
„Nenaaaa, Tinaaaa, venite,facciamo due chiachhiere“ sa osmehom nas pozivajući da dođemo kod nje na čašicu razgovora.
Na plafonu se lenjo vrti ventilator dok nas tri-baka sa Sicilije, žena iz Pulje i devojka iz Srbije- pijuckamo limonćelo i pričamo o životu, ljubavi, kuvanju i ogovaramo komšije.
Ćaskamo i kikoćemo se tiho da ne uznemiravamo komšiluk a Gracija svako malo uzvikne:
“Porcaaaaa…” misleći na čuvenu italijansku psovku “Porca miseria”.
Sa Gracijom se skoro nikad ne čujem, al ne prođe nedelja a da ne pomislim na nju.
Salata Grazia
Večeri kod Gracije su me navikle i naučile da uživam u večeri koja se sastoji od komada parmezana ili nekog drugog sira, parčeta kvalitetnog hleba i salate od voća i povrća.
Tu milansku tradiciju održavam i dan danas a Miljanče je posebno obožava.
Za dve osobe:
½ glavice zelene salate
½ glavice radiča
1 lopta mocarele
1 pomorandža
1 šaka badema (sečenih na listiće ili na komadiće)
1 šaka suvog grožđa
So, biber, hladno ceđeno maslinovo ulje i aćeto balzamiko
→ Salatu oprati i osušiti i iscepkati na manje komade.
→ Mocarelu i narandžu iseći na kriške.
→ Pomešati sve sastojke i začiniti po želji.
Napomena: Sastojci salate variraju od toga šta je u sezoni i sveže.
Najbitnije od svega je da su listovi zelene salate i radiča osušeni i da se sastojci pomešaju neposredno pred služenje.
Ukoliko salatu ne osušite, na njoj će ostati kapljice vode koje će uticati na ukus.
Ukoliko je začinite ranije, omlitavi će i potpuno izgubiti svoju svežinu i hrskavost.
Hleb i lale 
Da, nije hrana ta koja je najbitnija već društvo i atmosfera kao i period života u kome se nalazimo. Nekad nas zaista nešto najobičnije tako čvrsto veže za nama drage ljude, prizove sećanja, pobudi emocije. U stvari, divno je to kad čovek pogleda kako kupimo male stvari, sitnice od ljudi koji su ostavili utisak na nas, prisvajamo ih i tako oni žive večno sa nama, i naravno prenosimo ih dalje. Umetnost življenja!
LikeLike
I ja bi voljela imati susjedu Graciju i stan ili kuću u Italiji;). S obzirom da nemam ništa od toga mogu samo maštati, a ti mi, kao i uvijek, svesrdno pomažeš u tome…La vita e bella!
LikeLike
Kako je lijepa ova priča i kako je draga tvoja Grazia. Jako je lijepo imati nekoga na koga barem jednom tjedno pomisliš iako se više ne čujete i iako je zapravo daleko. A lijepa je i ova salata kojom ste nas ti i Grazia počastile, kod mene će ovo biti interesantan i ukusan proljetni obrok !
LikeLike
Volim tvoje priče. Svaki put odlutam u neku drugu bajku. 🙂
LikeLike
I ja obozavam ove tvoje italijanske price. Lijepa sjecanja. Salatica odlicna 🙂
LikeLike
Ovo će sigurno postati dio mog ljetnog menija! A kad ga povežem s nekim lijepim sjećanjem kao što si ti učinila, bit će mi još finije nego što izgleda 🙂
LikeLike
divno, divnoi ništa manje krasan recept
LikeLike
Baš tako. Nisam ni pomislila da ću se tako vezati za nju i za Tinu (i ona zaslužuje pričicu). Takvih je ljudi malo u našim životima i ja baš uživama da ih se redovno setim:)
LikeLike
Ondak zajedno maštamo o stanu u Milanu ili bilo gde gde se dobro klopa i pije dobro vince;)<3
LikeLike
Hvala Branka:)Uskoro nam stiže proleće, ne smao po datumu a onda su kombinacije za salate nebrojene;)Još da možemo to reći i za izbor sireva…
LikeLike
Što mi drago…..:)
LikeLike
Hvala Gocke:)
LikeLike
:)Ti ono beše ideš ili si bila u Španiji, Barsi ili Malagi? Materijal itekakav za lepa sećanja:):))
LikeLike
Hvala Tamariška:)Jednostavnost na delu. Tu su Italijani majstori;)
LikeLike
Mislim da svako ima po neku svoju Graciju ali ne I sposobnost da na tako jednostavan I topao način ispriča svoja sećanja. Kad se nekog setiš bar jednom mesečno onda je taj ostavio na neki način dubok trag u tebi.
Recept ti je lep kao I uvek a vreme za njega nastupa!
Ciao, obožavam te!
LikeLike
<3<3<3Hvala ti Vesna:) Onomad na Adi, oma si me podsetila na Graciju sa tvojom mladalačkom energijom:)
LikeLike
''Zauvek zaljubljena u svog muža koji je umro još pre više od dvadeset godina, setan joj je pogled kada mi priča o njemu i njihovom životu na Siciliji.''ljubav te održi tako živom..kakva god ona bila 🙂
lijepe su vam te večeri!još uz ovakvu salatu..uh 🙂
LikeLike
Krasan post, divan opis lijepog druženja. Takvi jednostavni trenuci najbolji su i njih se najduže sjećamo. A salata je super. I inače mislim da nema boljeg od komadića sira, kruha, malo zelenja i vina za bilo koji obrok, ne samo večeru. Uz društvo koje ti razgaljuje dušu.
LikeLike
Ova salata mi je bas jedna od onih za druzenje. Pogotovo sa ljudim popur Grazie ❤
LikeLike
hrana za dušu: sjećanja, dragi ljudi i ukusni zalogaj koji sve to začini i učini nezaboravnim. Čini mi se da je Hugo rekao da su sjećanja nevidljiva prisutnost, pa onda niti nije važno koliko se s Graziom čuješ: ona je danas sa svima nama i hvala ti na tome 😉
LikeLike
Ne, to nam je bio plan za ovu godinu, al mislim da ćemo ga promijenit za iduću i za Madrid i Barcelonu;) Mijenjamo želje svaki dan 😀
LikeLike
Krasna priča, kao da sam bila s vama na čašici razgovora…
LikeLike
Nešto mi je energija crkla ove zime:-) Svoju 'mladalačku energiju' održavam time što izbegavam ljude mojih godina koji uglavnom pričaju o problemima I bolestima a na svetu ima lepih stvari koje nezapažaju:-(
LikeLike
Mamma mia,kava divna priča,lijepo mi je kod tebe u društvu,a ni ovu salatu ne bih odbila:)
LikeLike
MMmmmmm, draga je. Limonćelo, jao…moj omiljeni napitak. Upravo kao u ovoj priči, zamišljam da ga pijuckam na terasi s nonama…a salata je prekrasna!! Živjeli ;D
LikeLike
Prosto mogu da vas zamislim kako čavrljate uz limunćelo i salaticu. Imaš baš lepe uspomene. Salatica izgleda divno.
LikeLike
Koliko bogatstva u druzenju i u secanju na druzenje…to je jedna od najlepsih i najvaznijih stvari u zivotu…Prijatelji smo izabrali, niko nam ih nije nametnuo. Cesto je kao ljubav na prvi pogled !
LikeLike
…prekrasan post!!… uz dobro, drago nam društvo, svaka hrana postaje vrhunska delicija… no ova salatica je predivna… :)…lijep pozdrav ti ostavljam… 🙂
LikeLike
Ana, ti i ja smo romantične duše, kao Gracija:)Oni tipovi što veruju u večnu ljubav&co. Tako i treba.<3
LikeLike
Meni je pre bilo nezamislivo da večeram salatu. Sada nam je to na redovnom reportoaru. Stvarno ispunjavajući obrok posle kojeg slatko se jede bez griže sasvesti:):):)
LikeLike
Daaaa, ili neke lagane večerice sa ženama:)
LikeLike
Eh taj Igo, kakav divni opis sećanja…<3
LikeLike
Hvala Ingrid:)
LikeLike
Hvala Nely:)Prava salata da otvorimo prolećnu sezonu bez obzira na ovo hladno vreme:)
LikeLike
Živeli Luleeee!Eh, da mi je sada jedan limonćelo i ta vrelina milanska. Dosadilo ovo vreme…
LikeLike
Hvala Zoksi:)
LikeLike
e baš tako, ne znamo ni sami tačno zašto je srce primilo neku osobu a neku ne. Prosto postoji nešto posebno.
LikeLike
Ane, draga, baš sma te se uželela!Hvala ti draga:)
LikeLike
[…] i životinjskim proteinima koji će doprineti obnavljanju vaših mišića (npr. grilovano meso, salata, riba ili neka čorbica).U slučaju da se trening završava kasno, obrok bi trebalo uneti barem 2 […]
LikeLike