Ne mogu da verujem da je prošlo već četiri godine od kako pišem blog! Teško ću vam objasniti koliko volim ovaj kutak i koliko me je puta spasio da ne potonem. Ozbiljno! Pogotovo prošle godine.
Prošla godina je bila baš naporna i komplikovana i mnogo mi je bilo teško da prihvatim neke promene u sebi. Trebalo mi je vremena i išlo je sporo to prihvatanje sebe same, takva kakva jesam. Krenula sam tim putem davno i nisam ni znala da će da bude tako čupavo kada se približim cilju. Interesantno, već dugo godina želim da postignem ono: živi u trenutku; i u svojim najgorim momentima prošle godine- ‘ladno sam živela u sadašnjosti. Želela sam da pobegnem ali nisam. Utehu sam pronalazila u svakodnevnici, u malim stvarima. U druženjima sa prijateljima, u doručku sa Miljanom, u Rudijevim i Simkinim pogledima, ručku sa Vuletom, smehu sa mamom. Odjednom su prošlost i sva ona divna sećanja dobila svoje novo mesto. Ne mogu da opišem, daleko od toga da nisu inspirativna već prosto, sada i danas je postalo jače od onog pre i juče. Inspirativnije.
Prestala sam da sanjarim o budućnosti, o begovima iz sadašnjosti i putovanjima. Prestala sam da pišem spiskove gde hoću sve da idem. Znala sam da ću da putujem, to je nešto što se podrazumeva. Samo nisam previše razmišljala o tome.
Nisam razmišljala o tome kako eto baš sada uživam, kako mi je poseban ugođaj i kako je život lep … Samo sam mislila o onome šta se trenutno dešava.
Nešto u fazonu:
„The secret of having it all is knowing you already do.“
Koliko god zvučalo prozaično, shvatila sam da je život kratak i nepredvidiv. I najteže mi je bilo prihvatiti to.
Sva ta silna introspekcija na kraju se odrazila i na moje zdravlje. Naravno da nisam mogla da takvu borbu vodim u sebi a da se spolja to ne manifestuje. Manji zdravstveni problemi su me doveli do novog načina ishrane i kako je vreme prolazilo, ni na tom polju nisam više poželela da se vratim na staro. Nakon nekoliko meseci sam počela da se osećam sjajno i iznutra i spolja. Stigla sam do toga da napravim aljo&oljo&peporonćino od prosa umesto testenine i da ni u jednom momentu ne zažalim za originalom iako znam da je on ukusniji, poželjniji, slasniji…
I vi ste sigurno primetili promenu u mojim postovima, u mojim fotkama, u mojim receptima. Tu promenu sam osećala kao neki talas koji me pokupio i ja više nisam mogla da se vratim. Nisam ni htela, iskreno. Sve mi se izokrenulo, sva sam izokrenula i ponekad sam se pitala da li ima smisla da nastavim pisanje bloga koji je napravio takav zaokret. Kako da ostanem verna sebi a da ne promenim ništa? Da budem iskrena i dosledna? Morala sam da stisnem zube.
Neverovatno, ali u tim momentima najvećih preispitivanja dobijala sam poruke od vas na mejl i na facebook. Svaki put kada bih se pitala da li da nastavim, neko od vas se javio i između redova rekao- tu smo, okej smo sa tvojom promenom, ne odustaj.
I ja šta ću, nisam J
Hvala dragi svi! Moji najbliži i najdalji prijatelji! Ovaj blog je jako posebno mesto u mom životu i ne bi nikad uspeo da bude takav kakav jeste bez vas ❤
Kako mnogo volim rođendane, poklone i veselje, želim i ove godine da vam se zahvalim na podršci tako što ću vas obradovati sa par sitnica. Tri srećna čitaoca će da dobiju:
1. Svesku koja će vremenom da postane zbirka recepata. Napravljenu sa puno pažnje, od recikliranog papira i koja je doputovala pravac iz Portugala.
2. Kecelju da se modira i uživa po kuhinji 🙂 Napravila ju je moja Milica u svojoj radionici, na mašini Višnji. Polako i sa puno ljubavi.
3. I šoljicu za kafu/čaj koju je ručno i sa puno divne energije napravila Minja Đurđević iz galerije Blatobran.
Znate već da za učestvovanje u rođendanskom darivanju ne morate ništa da delite (ali možete da lajknete Milicinu i Blatobran facebook stranicu ukoliko želite više lepih stvari na svom zidu) ali molim vas da mi odgovorite na neko od sledećih pitanja u komentaru:
Koje recepte biste voleli da više vidite na Lalama? Zdrave deserte, brze i lake obroke, bezglutenske recepte, zdravije verzije hleba i peciva, supice…? Da li biste voleli postove koji su posvećeni nekim određenim namirnicama? Više putopisa? Da li imate neki predlog? Sugestiju? Zamerku?
Slavimo do 21.02. u 23:59 a nakon toga ću da izvučem dobitnike i da objavim ovde ko je bio srećne ruke. Darivanje je završeno!Dobila sam 41 komentar i svaki mi je velika podrška i baš mi znače vaše sugestije 🙂 Hvala!Miljan je izvukao tri broja koja su označavala brojeve učesnika. Pa takoSvesku je dobila Nina (broj 35) 🙂Kecelju Danijela (broj 11) 🙂i šolju Bofamala (broj 22) 🙂Molim vas pošaljite mi e-mail na hlebilale@gmail.com sa podacima kako bih vam poslala poklone 😀
Ostali srećni čitaoci na poklon dobijaju recept za ove beskvasne gurmanske zemičke i burgere od lososa. Kada ih probate, osećaćete se kao i oni koji su izvučeni 😀
Ozbiljno!
GURMANSKE BESKVASNE ZEMIČKE I BURGERI OD LOSOSA
Za 7 zemički i 3 burgera
150g speltinog brašna100g ječmenog brašna100g brašna od prosa50g mekinja spelte2 kašike psilijuma (ovaj sastojak je krucijalan da bi recept uspeo)1/2 kašičice soli1 kašika praška za pecivo100g semenki pečenog suncokreta100g kalamata maslina½ glavice ljubičastog luka1 kašika gija1 kašika meda500ml vodeSemenke lana za posipanjeBurgeri:
300g fileta svežeg lososa
½ glavice ljubičastog luka (sitno iseckanog)
1 kašika sveže mirođije
So, biber
Senf, rukola, sveži luk, klice lucerke
Zagrejte tiganj, dodajte gi i kratko propržite luk i masline ( koje ste prethodno očistili od koštice i sitno iseckali). Kada je gotovo prebacite u činijicu i dok je još toplo dodajte med i semenke suncokreta. Ostavite sa strane da se ohladi.U činiji pomešajte sve suve sastojke. Dodajte mešavinu maslina, suncokreta i meda. Izmešajte sve sastojke i dodajte 250 ml vode. Dobro izmešajte pa dodajte još 250 ml vode. Opet dobro promešajte tako da ne ostanu grudvica brašna i ostavite sa strane desetak minuta. Testo koje ćete dobiti je baš vlažno ali nije tečno.Zbog psilijuma će testo postati gušće. Ruke nauljite maslinovim uljem i uzimajte iz činije testo i formirajte zemičke, koje liče na pljeskavice, debljine 3-4 cm a prečnika 10 cm. Prebacite ih na tepsiju koju ste obložili papirom za pečenje. Ponovite postupak dok ne utrošite sve sastojke. Tako formirane zemičke ostavite da odstoje dok se grejne rerna na 200C.Zemičke pospite lanom i pecite u već zagrejanoj rerni 35 minuta.Ispečene zemičke prebacite na rešetku da se ohladi i posle ih spremite u zatvorenu činiju ili kesu.Možete ih prerezati na pola i zamrznuti, odlično podnose zamrzavanje. Takođe dugo ostaju sveže i vlažne i kada ih ostavite u činiji.Možete izbaciti masline i luk ali ako želite da upotrebite drugačija brašna, moraćete malo da korigujete količinu tečnosti. Obratite pažnju na to.Burgeri:Skinite kožu sa fileta lososa i iseckajte meso na kocke. Ubacite u multipraktik sa mirođijom i sameljite na krupnije. Posolite i pobiberite po ukusu, dodajte ljubičasti luk i rukama dobro izgnječite. Formirajte dva burgera i prebacite na tanjir. Prekrijte prozirnom folijom i ostavite 15 minuta u frižideru.Tiganj koji se ne lepi zagrejte na srednje jakoj temperaturi i stavite burgere da se peku. U slučaju da koristite tiganj koji nije za pečenje bez dodate masnoće, stavite malo ulja za prženje. Pecite burgere 3-4 minuta sa jedne strane pa okrenite i pecite i drugu stranu još 2-3 minute.Zemičku premažite senfom. Stavite rukolu i na nju još topao burger. Od gore stavite malo svežeg luka, klice lucerke i prekrijte gornjom polovinom zemičke. Služite odmah ili možete da ostavite za kasnije. Fino je i hladno.
Hleb i lale 
Sretan ti blogorođendan!. Meni su prijašnji postovi i recepti kao i sadašnji jednako zanimnjivi te priče koje prate. Meni je sve ok. Znam što znači mjenjati prehranu zbog zdravlja, nije nimalo lako, posebno kad imaš familiju koja je naučena jesti sve. Primjećujem da si se i fizički promijenila (smršavila), ali super ti stoji i bitno da ti uživaš u tome i da je tebi ok…Volim tvoj blog…
LikeLike
Moj glas ide za zdravije deserte. Moj predlog bi bili postovi o fotografiji hrane, malo da upoznas i nas laike, kako se tako lepo igras sa svetlom.
LikeLike
srećan Lalice, divno ti je ovde, samo nastavi! ja sam već jednom dobila poklonče al se ne bih žalila opet :*
LikeLike
Srećan rođendan 🙂
LikeLike
Srećan rođendan! Inače ne pratim puno blogova o hrani, ali ono što je mene privuklo kod tvog bloga je ime (obožavam lale) jednostvani i zdravi recepti, radionice na koje nikako da odem, i prelepe fotografije hrane. Omiljeni recept mi je definitivno vege burgeri. Tvoj blog dokazuje da zdravo ne znači bezukusno. Volela bih da čitam o zdravijim vrstama peciva, vegetarijanskoj hrani i lakim/brzim idejama za ručak i večeru. Neko gore je predložio postove o fotografisanju hrane, to mi deluje kao super ideja. Pozdrav!
LikeLike
Upravo sam otkrila tvoj blog i WOW! Ovo je za svaku pohvalu. Vodim racuna o ishrani i svoje slobodno vreme ugavnom koristim tragajuci za novim zdravim receptima i namirnicama. Od danas si moja omiljeni blogerka i hvala ti na tome! Veliki pozdrav!
LikeLike
Srećan blogorođendan! Još mnogo divnih i inspirativnih postova želim. Divan i iskren tekst i naravno predivne fotke kao i uvek (obožavam svetlo na njima). Veliki pozdrav!
LikeLike
Dok dišeš inspirišeš… Promene su divne, često pomislim kako je jedina konstanta u mom životu promena.Glasam za brze varijante, jer kad pročitam da testo treba da odmori a dvoje malih usta viču am am odustanem:-) srećan rođusaki i veliki ljubac!
LikeLike
Hvala ti! Divan, divan je tvoj blog i priče koje pišeš ❤
Da, živeti u trenutku se valjda mora i naučiti:) A posle vežbati svakodnevno… Mislim da se lako skrene sa tog puta. Valjda se lako i vratiš 😀 Videćemo kako se stvari odvijaju 🙂
LikeLike
Hvala!jako mi je drago da vam se dopada!
LikeLike
Zlatija, hvala puno što me pratite i uzvraćam veliki pozdrav!
LikeLike
Može, može i ja jedva čekam da počnem da se igram sa salatama i dresinzima. Upisano 😀
Promena na bolje jeste malo sporija ali se isplati. Samo polako, jedno po jedno i za čas posla skontaš sebe kako jedeš amarant za ručak i ne možeš da se setiš kada si zadnji put kuvala pastu 😀
Hvala ti!
LikeLike
Sonja, hvala ti! Divan komentar ❤ Daaaa, kuvanje skroz življenje u trenutku 🙂
LikeLike
Deaaal! :*Imam baš par jako finih supica u planu 😉
Hvala ti što me pratiš, uvek se obradujem tvojim komentarima na blogziju :*
LikeLike
Sonja, hvala ti puno na sugestiji. Tražila sam razlog da si mogu kupovati češće kuvare-eto ga! I ja mislim da bi takvi postovi baš bili korisni.
Veliki pozdrav!
LikeLike
Sonjaaa <3Mnogo mi znači što voliš lale :*
LikeLike
Hvala Dragana na podršci!I Milica se zahvaljuje na komplimentu 😀
Veliki pozdrav!
LikeLike
Marija, ne brini za komentare, znam da ste tu :)Hvala ti na podršci!
Elem, promeniti način ishrane zaista nije teško ali treba malo vremena. Samo kreni polako, jedno po jedno. Potrebno je da se nepce navikne na neke nove ukuse i mi da se organizujemo. Ali veruj mi ako istraješ, uopšte nećeš imati problem sa starim načinom ishrane. Prosto nećeš imati želju da se vratiš na staro- obećavam 🙂 Samo je bitan balans i da ni te zločeste namirnice ne izbacimo zauvek. Evo ja sam juče npr jela i čokoladnu tortu i neke praline a uveče smo pravili kineske valjuške. Al ne nastavljam u tom ritmu 😀 Bitno je šta jedemo većinu vremena a jedan dan ako jedeš neke dekadencije, ne verujem da je kritično :)Kod mene fercera tako. Moguće da ti imaš neku svoju formulu 😉
LikeLike
Štriksi, ne zajebavaj 😛 Tutni ti njima neku urmu ili organsku šargarepu dok lepinjice odmaraju:D
Što se tiče brzih recepata, nastavljam u tom maniru i meni znači da je ručak/večera brza&zdrava. Nastavljamo istraživanje 😀
Hvala ti što pratiš :*
LikeLike
Sonja, hvala ti!<3
LikeLike
🙂 🙂 🙂
Hvala ti Irma! jako mi je drago da ti se sviđaju lale!
LikeLike
Zapisani predlozi, hvala ti na podršci Nina!
LikeLike
Hvala Milanče!
LikeLike
🙂 🙂 :)Hvala Biljana!
LikeLike
Može, da se zdravo zasladimo :DHej super ideja za post o fotografiji. Hvala 🙂
LikeLike
Ingrid, draga, hvala ti na podršci. Svaki tvoj komentar me uvek obraduje :):*
LikeLike
Trudiću se da postavljam više recepata koje i ljudi iz manjih gradova mogu da prilagode. Mnogo volim začine pa se zaigram često a u potpunosti razumem da ako nisi u blizini Novog Sada i Beograda teško se dolazi do tih egzotičnijih namirnica. Ali nadam se nekoj online, super opremljenoj prodavnici pa da može da stignu te stvari na sve strane Srbije 🙂
Hvala ti!
LikeLike
Lejla, hvala puno!Imaću sugestiju na umu 🙂
Veliki pozdrav!
LikeLike
Srecan blogorodjendan!Ovaj blog je divan upravo ovakav kakav jeste i ja tu ne bih nista dirala.Al' kad vec pitas uvek sam za dobar putopis,toplu supicu,nesto slano da krcka i slatkis na kraju.Soljica mi je prelepa,moja omiljena boja.Puno lepih divni postova zelim,pozdrav.
LikeLike
Srećan blogorođendan!Hvala ti što nas edukuješ, inspirišeš i raznežiš lepim pričama. Ja, na primer, do pre par meseci nisam ni znala da postoji speltino brašno. Za mnoge recepte koje si objavila još nemam hrabrosti, ali polako… Neko je gore spomenuo da bi recept za neku supicu bio dobar, a ja na to dodajem može li recept za neku supicu koja se može jesti hladna? Ove godina sam odlučila da redukujem način ishrane (zahvaljujući mužu gurmanu koji voli da kuva nikad nisam skinula kilograme posle porođaja, već sam malo i prebacila), pa mi je veliki problem koju hranu poneti na posao. Suvo mi je lako, spremim lako sve unapred, ali mi mnogo nedostaje tečna hrana, pogotovo kad se radni sati oduže.
LikeLike
Vas blog je jedan mali raj na internetu! Za ovakve redove i predivne fotografije se ne moze naci zamerka :)Ono sto bih ja licno volela da gledam cesce su laki i jeftini obroci, zdravije varijante svega (jos me drze te novogodisnje odluke 🙂 ) i naravno puno puno mog Novog Sada :)Veliki pozdrav i puno srece u vasem poslu kojeg obavljate izvrsno!
LikeLike
Nema na cemu, jedva cekam, srecom jedem i zdrave i manje zdrave dezerte :), sve po redu 🙂 Zaboravila sam da se potpisem 🙂 Bjanka 🙂
LikeLike
Razumem te sve u potpunosti. Svakako mi predstoji izazov. Pomiriti razum i telo je najveci izazov svakako. Mah, mah i pozdrav od mene 🙂
LikeLike
SRETAN RODJENDAN!!Pa da li je moguce da se mamina masina zove Visnja?! Znala sam ja da izmedju nas postoji neka tajna veza, daj odma' da narucim 5 kecelja hahaha. Salu na stranu, mamine kecelje su mrak, sledeci put kad budem dolazila kuci obavezno narucujem par komada.
Elem, meni je tvoj blog savrsen bas ovakav kakav je :). Iako pratim milion food blogova tvoj mi je omiljen, jer si moja jel', tj s mog podneblja. Pritom, ja niti sam vegetarijanac, niti sam osetljiva na gluten, ali volim da se hranim zdravo i da eksperimentisem sa raznim sastojcima, tako da su meni svi tvoji postovi bas potaman.
Mislim da promene o kojima pises su prosto deo sazrevanja, upoznavanja same sebe i pronalazenja nekog lifestyle-a koji odgovara bas tebi. Najbitnije je da ostanes dosledna sebi i da pises upravo o stvarima koje tebe cine sretnom, a to se onda oseti kroz postove. Sad mi je zao sto se nisam javila mnogo ranije, tj od trenutka kada sam pocela da pratim tvoj blog i da uputim reci podrske, ali sto bi se reklo "bolje ikad nego nikad".
Btw, juce sam isla da kupim sastojke za ove zemicke, i ne nadjem mekinje spelte i totalno se iznenadim, kao da li je moguce da toga nema ovde?? Medjutim nasla sam zobene mekinje pa cu isprobati s njima.
Veliki pozdrav!!
XOXO
LikeLike
Hvala puno 🙂 Nadam se da Vam se svidela čorbica od graška 🙂
LikeLike
Biljana, baš sam na ovaj komentar mislila kada sam postavljala recept za čorbicu od graška :)Hvala puno 🙂
LikeLike
Hvala na podršci i odličnim sugestijama 🙂
LikeLike
Nadam se da je uspelo!Hvala ti Višnja ❤ U novom postu (daske) spominjem osobe sa instagrama za koje znam da bi se super družila sa njima da smo bliže. Tu sam mislila i na tebe :*
LikeLike