Gde jedu lokalci? Pariz

Sonju sam počela da pratim dok je objavljivala 100daysofparis. Odmah sam se zaljubila u priče i printove i jedva čekala kada će da objavi nešto novo. Kada je stigla do dana 100, tačno sam bila tužna 😀 Srećom, Carbonara for breakfast projekat je bio i dalje aktuelan pa je bilo lakše. Letos je Sonja došla na odmor u Novi Sad, Ceca je organizovala susret sa njom na vincetu (dva, tri) u Bezecu gde smo ćaskale, bez da stanemo, 6 sati! Imala sam osećaj da se oduvek poznajemo… Jer Sonja je bila uživo ista kao i njeni printevi- iskrena, duhovita, mudra i jako zanimljiva.Tako mi je drago da je deo Lala!***Dečaci iz Marais-a sa jevrejskim kapama nude mi limun i neke lepe biljke za njihov praznik. Lika koji tambura Amy Winehouse na ulici prepoznajem iz bistroa. Prestaje da svira i počinje da interpetira “Je ne regerette rien”. Ni ja. Žena obučena u zmiju stoji pored čoveka balerine. Ok, dosta je bilo, želimo da sednemo i da jedemo. NE MOŽE. Opet nisam utrefila vreme? NE MOŽE. Reći će vam često. Kujna je zatvorena da večere koja počinje u 19h. Slična je sudba onog ko je hteo jesti pre 13h. NE MOŽE. Kuhinja je otvorena od 13h. Poneki restoran će ponosno istaći: služimo hranu STALNO. A ja se nasmejem jer se setim Mame koja se jedi kad svi dolazimo u različito vreme na ručak pa kaže: “Pa ne radim vam ja stalno, nisam vam ja restoran.” Eh!

Znati lokalne navike znači razumeti lokalna pravila i poštovati lokalnu kulturu. Pariz diktira svoja pravila jer ih ljudi poštuju. Na Pariz će jedni uzdahnuti, drugi odmahnuti. Sudar raznih svetova, tišina nedeljom i zvona crkve.

Francuska je sekularna država koja slavi zvanično i male i velike katoličke praznike. U Parizu je nedelja – nedelja – radnje su zatvorene, roditelji šetaju sa decom, i svi uzdahuju na velelpne građevine iz 19. veka.

Lokalna pravila snažno definišu i pravila konzumiranja hrane. Način na koji se hrana konzumira, sa kim se konzumira i u koje vreme. Za doručak Francuzi, recimo, jedu slatke stvari. Nekad je to džema i hleba (setiće se oni koji su imali uključen doručak u hotelski smestaj) ali uglavnom je to musli ili keks i kafa.Bilo je leto i ja sam izvadila paštetu iz frižidera, nasekla neki bio (molim lepo) paradajz i prelomila baget…i onda uhvatila pogled mog zgroženog docimera. Kao da sam demantovala Francusku Revoluciju. MOOOLIM? Ti jedi keks, ja jedem paštete – čeka me težak dan.Francuzi su poznati po svojim paštetama – njih kupuju kod provernih proizvođača na pijačnim tezgama. Pijace su divne i šarene i mirisne – kao pijace svugde! Pijace su efemerne – dešavaju se na velikim bulevarima, određenim danima, i zatim dobri ljudi iz institucije sličnoj Gradskom Zelenilu, sklanjaju tezge i čiste ulicu. Nekada, pijace su bile u zatvorenim prostorima, mirisale na sir i sunku, i začine iz daleka – po koja takva pijaca se može i danas sresti. Jedna od najinteresantnijih je sigurno Marche de Aligre (1 // Place d’Aligre, 75012 Paris).

“Prvo fruštuk onda naput” ali ako ste izleteli iz kuće pre doručka – pored raznih sendviča iz pekara svuda po Parizu možete se oprediliti za jednostavan a la Parisian sendvič. To je običan sendvič sa puterom i praškom sunkom (Ni sira? Ni sira.). Šašavo.Francuzi ručaju uglavnom između 13h i 15h. Restorani i bistroi su puni. Svi vade ticket dejourner (što je bon za ručak koji se dobije u boljim firmama), svi jedu neke salate ili kupuju sendviče ili samo nervozno puše i piju Diet Coke. Zato na sniženjima u Januaru i Julu samo 40+ brojeve mozete naći – hvala lepo!Moja dva omiljena mesta, na dva različita kraja grada – su restoran baskijske kujne Chez Gladines na Buttes au Cailles (2 // 30 Rue des cinq Diamants, 75013 Paris) i Le Boullon de Chartier (3 // 7 Rue du Faubourg Montmartre, 75009 Paris) na Velikim Bulvarima. Buttes aux Cailles ulica i deo je vrlo šarmantan i veseo – nekadašnje radničko naselje a danas seoska idila u sred Pariza. Cela ulica vibrira od raznih restorančića ali Chez Gladines je poseban i poznat je po…salatama. Baza je pečeni krompir, sadrže šunku, jaja, razne zelene i crvene povrćke i OGROMNE su. Ali su pre svega ukusne i lepo spravljene sa finim sosevima. U istom restoranu možete probati i Tarttiflet (što je kod nas ono što je moja baka zvala Francuski krompir) i razne francuske – baskijske poslastice.A kad smo kod poslastica čuvajte se za macarone oko Trijumfalne kapije (4 // 133 Av. des Champs-Élysées, 75008 Paris) – možda su koji cent skuplji od drugih u Parizu ali takav im je i ukus!Le Bouillon de Chartier je stara kantina iz 19 veka. Konobari zapisuju sta ste naručili na papirnim stoljnjacima, sedite pored para iz Indijane – oni vas pitaju o Vlade Divcu, za predjelo vadite puževe i razmišljate kako imaju ukus između pileta i ribe, za glavno jelo na tanjiru se topi mekani gušciji batak, sirevi stižu pre dezerta a vi tada odavno završavate drugu litru Côtes du Rhône (za one koji vole crno) ili Tariqueta (za one koji vole belo vino). Konobar zaokružuje pisanije na stoljnjaku i vi ste zabezeknuti šta ste sve pojeli a koliko ste malo platili. Santé!Ako se pak nađete po lepom vremenu u Parizu – piknik je MUST. Piknik-ovanje je jedan od nacionalnih sportova. Vrlo je jednostavno – treba vam park, dva, tri baguettea, cherry paradajz, pašteta (sa pijace ili iz supermarketa), neki sir (što buđaviji to bolji) i flaša vina ili cider-a brut. Najbolje mesto po toplom danu je Kanal Saint Martin. Oduševiće vas voda i muzika i graja i količna ljudi koji izađu sa svog posla i naprave piknik. Kada ako ne sada?

Večera je glavni obrok većine Francuza. Mnogi rade do 19h i onda izađu sa posla i pravac na večeru. Opcije su razne, svakog meseca su u Parizu otvori mnogo mnogo inovativnih kafića, restorana i bistroa. Većina kafića ima opciju da se čalabrcne – što se obično svodi na nešto poput našeg meze-a. Morate probati charcuterie – to je daska sa nasečenim šunkama i kobasicama i paštetama ili fromage – daska sa nasečenim sirevima raznih sorti po kojima je francuska poznata! Ili mešano – i sir i šunka. Moje omiljeno mesto za charcuterie je u La Paulette u 10, rue de Bretagne (75003) // 5. Tamo dobijete i listove salate i hleb sa zrnevljem. Mozete tražiti da vam donose hleb ako pojedete sav iz korpice (to gde god služe charcuterie). Pa tako do zadnjeg komada šunke.Voda iz česme u Parizu je za pijenje. Kada god jedete – a u zavisnoti od raspoloženja konobara i kada samo pijete – možete tražiti “Caraf d’eau” što je bokal – karaf vode. Njega isto možete iznova i iznova tražiti.

Najfrancuski od svih francuski mesta za vino za mene je Le Baron Rouge (6 // 1 Rue Théophile Roussel, 75012 Paris). Vino se kupuje na čašu, momci za šankom su brkati (devojke manje), a graja je fantastična. Svi se smeju i dovikuju. Bar radi do 10 – potom svi rumeni i veseli spuštaju noževe guščijeg rillete-a (nesto poput paštete samo krupnije mleveno i sa više mesa) i vraćaju čaše, izlaze iz kafane, razilaze se sa ulice ispred kafane i kreću do sledećeg mesta okupljanja.

Kako se kod nas jede pica parče posle izlaska – u Parizu se jede palačinka. Palačinke potiču iz Bretanje. Svaki Bretonac ce vam to ponosno reći. Jedan od njih mi je odao tajnu da oni u palačinke minimalno mleka stavljaju i naravno da ih peku na puteru – kako drugačije – ponekad se čini da čitava francuska ekonomija počiva na puteru. Palačinke možete jesti u finim specijalizovanim restoranima ali i na ulici. Nemojte dati da vas turistički vodiči zavaraju – često se desilo da su bolje punjene i sa više ljubavi napravljene palačinke sa štandova koji se otvaraju oko 19h i rade celu noć. Nebrojano kombinacija postoji – što slatkih što slanih. Popularna, jednostavna kombinacija je praška šunka i sir ali ćete često videti i kombinaciju mleveno meso i jaje sa sosom Samuraj (ljutkasto slatkasti sos izmedju majozneza i kečapa). Te palačinke obično ne oskudevaju u nadevu, a ako znate gde da idete – palačinka majstor nosi i rukavice dok vam je spravlja – cak i u 3 izjutra (7 // Crêpes Gourmandes – 142, rue de Faubourg Saint Antoine, 75012 Paris)

Iako su Parižani često namrgođeni – ne dajte se! Tu su bagete koje treba pojesti, sirevi koje treba probati i čaše koje treba kucnuti!

Santé!