To leto sam čekala ispred zgrade Jelenu. Krajičkom oka sam uhvatila oglas zalepljen na staklo.Na belom papiru, odštampano crnim slovima je pisalo:”Držim časove italijanskog. Duško”I ispod onako resice sa brojem telefona. Otcepim jednu i strpam u novčanik ni ne pomišljajući koliko će mi taj trenutak promeniti život.
Duškov stan je prepun knjiga, starog nameštaja i šarenih porculanskih šoljica za čaj.Naši časovi italijanskog za mene postaju izvor neverovatnih informacija. Upijam sve Duškove priče.O Italijanim, o hrani, običajima, slikarstvu, književnosti…Čitamo Luiđija Pirandela. Pijemo čaj od bergamota i slušamo “Core Ngrato” i druge napolitanske kancone. Duško kaže da mu je to omiljena. Zatvori oči i peva i on. A ja slušam pesmu, ništa ne razumem. Lepa je jako i baš čudna.Priča mi kako je Sofija Loren u nekom rudniku na jugu Italije, kad su joj poslužili pastu sa jajima, narendala od gore uglja pa se zato ta pasta zove Karbonara. A usput mi ispriča i čitavu priču o italijanskim filmovima.Nekad mi priča o Rusiji, nekad je tu i Sonja njegova devojka i nas troje ćaskamo ili ona čita knjigu na starinskoj fotelji. On je zove Sofi a Sofi je za mene, devojku od 22 godine, totalna egzotika. On isoričar, rusofil, ona profesorica francuskog. Volim ih što su tako pametni i drugačiji. I kad porastem želim da budem tako svoja.
Tri godine kasnije, na istoj terasi na kojoj je Duško sam naučio italijanski, sedim sa Tinom i Gracijom, ogovaram komšije i pijem limonćelo. Pričam italijanski koji me je on naučio.Pred taj put smo održali poslednje časove. Duško je smatrao da je vreme da krenem da učim sama, odem u Italiju i iskoristim znanje koje mi je on dao.Tako i beše.Italija je postala moj drugi dom, Duško i Sonja su se venčali. Imaju sina Aleksandra.Dugo smo održavali kontakt. Sad se nismo čuli i videli sto godina. Što nije ništa neobično. Normalno je.Ljudi prolaze kroz naše živote. Većina njih ne ostavljaju trag u nama ali onih nekolicina, oni nikad ne izađu iz srca bez obzira na sve.Ponekad mi dođe, ne znam ni ja odakle, da zapevam sada i moju omiljenu napolitansku kanconu,Catari, Catari, pecche me dice sti parole amare,Pecche me parle e ‘o core me turmiente, Catari?i skoro uvek vratim film na onaj momenat cepanja broja telefona sa oglasa. Šta bi se sve izdešavalo drugačije da sam izignorisala taj natpis…Sinhronicitet. Zahvalna sam što je tako.
Hleb i lale 
Hvala Petra!Takodje. Znam da si spomenila u proslom postu da si napravila neke rezove. Bravo za to!
LikeLike
Ma znam ja da ima puno vas sto vise volite da citate nego da se uhvatite varjace 😀 Al se svejedno nadam da negde krajickom oka uhvatite sta sam ja to kuvala i kombinovala, pa mozda se bas toga setite kad budete stali za sporet. A to je neminovnost:):):)
Jao ajde, ajde da cujem pricu o Nadi! Jako bih volela!
LikeLike
Sve najbolje stvari u životu koje imam, svi najdraži prijatelji koje sam dobila i moj dragi Filip- svi su došli u moj život sasvim slučajno. Toliko slučajno da pomisliš da se zbilja dogodila neka filmska priča o sudbini 😀 I to me jako veseli, jer te neke stvari tako razvesele kad im se najmanje nadaš 🙂
Ja inače poludim od sreće kad vidim da ljudi koriste puno začina, zato su mi prvo u oči upali cimet, korijander, đumbir, paprika. MLJAC. I znam da super kuhaš jer sam isprobala i juhu od cikle i mrak je. Samo tak nastavi :*
LikeLike
Toliko mi je sad lepo…<3
LikeLike
Jooooj ne mogu da verujem da si zivela u Italiji…. Pa ti me sve više i više oduševljavaš … 🙂 Obozavam tvoje pricice
LikeLike
This comment has been removed by the author.
LikeLike
This comment has been removed by the author.
LikeLike
Odličan post, zanimljiva i proje svega divna priča ! I odlične rolnice, volim isprobati ovakve kombinacije, ovo definitivno hoću !
LikeLike
Ništa se u životu ne dešava slučajno. A ti si jedna dobra duša i zaslužuješ da budeš okružena dragim ljudima i živiš lepe avanture. 🙂 Recept divan. U poslednje vreme volim u slanoj hrani kombinacije sa voćem.
LikeLike
bravo
LikeLike
kakav sladak i pitak tekstic! divan! bas si mi ulepsala veče i podsetila na moje časove francuskog 🙂
LikeLike
Draga Nevena, išla sam po recept za rolice i sad vidjela tvoj komentar! 🙂 Drago mi je da te vidim i na svom blogu/facebooku 🙂
LikeLike