U subotu smo pravili bugarsko veče. Pored standardne ekipe, pridružili su nam se Mišić, koji me je oduševio plesanjem i Staša, moj novi virtuelni, sada novi, stvarni prijatelj.Sve je bilo skoro kao inače, red smeha, red lake rasprave i po koja treš pesma. Naša domaćica, Ivana, je spremila pravu bugarsku gozbu: potaž od bundeve i povrća, punjene sušene paprike, šopsku salatu i najčokoladniju salamu na svetu sa mirisom ruma. A Bobi je ispekao svoj čuveni hleb sa maslinama.Nas dve smo se upoznale u prvom razedu gimanazije i od tada je ona konstanta u mom životu. Prošle smo zajedno kroz sito i rešeto, ljubavno i životno. Koliko smo različite, toliko smo iste.Danas na blogu vam predstavljam moju najbolju prijateljicu, kumu, soul mejta, moju darling, Ivanu.
Kakva je Bugarska? Pitamo se moji prijatelji i ja često. I nismo imali odgovor niti predstavu. Na karti je Bugarska pored naše zemlje, na vestima su nas zajedno svrstavali pod termin ‘Balkans‘, a sada pod ‘South Eastern Europe’, jer je korektnije.
Bugarski jezik bolje razumem od Makedonskog i Slovenačkog, ali mi ni to nije bilo dovoljno da steknem bilo kakvu sliku o zemlji. Kroz Bugarsku se prolazi na putu za Tursku, čujemo da neko ide u Bugarsku na more, znamo da je Stara Planina koliko naša toliko i Bugarska. I više od toga ništa…Krivi smo priznajem, a delimično i lenji da istražujemo i učimo. Krivi su i naši roditelji i stereotipi koji postoje o ovoj zemlji. Sve u svemu – nakupilo se dosta toga što nas drži u neznanju i ‘neotkrivanju’ Bugarske kao evropske zemlje koju treba posetiti.
Tako sam ja, neplanski, otišla u Bugarsku. Obradovala sam se što je konferencija na koju sam pozvana baš tamo, i to u gradu na Dunavu, reci na kojoj leži i moj grad. I zaista sam osećala iskrenu radost što ću ispitati nešto novo, neotkriveno, što ne idem turistički, nego ću se družiti sa lokalcima. Kako inače ne volim da se pripremam kada krećem na put (nikada ne pravim raspored šta ću obići, pustim da me vodi osećaj kada tamo stignem, i preporuke ljudi koje sretnem, a ako ne sretnem, dovoljno je samo upijati atmosferu i ići ‘po osećaju’), ni ovog puta se nisam pripremila. Znala sam ime grada – Ruse, i neke osnovne podatke. A ostalo sam planirala da otkrijem ‘na licu mesta’.
‘Na licu mesta’ je bila prava metoda za upoznavanje ovog grada. Za sve nas gurmanluku sklone, ukusi i mirisi su ono što ostane u sećanju o nekom mestu. I ljudi…njihova lica, priče, toplina, reči. U gradu Ruse na Dunavu u Bugarskoj, ukusi i mirisi bili su intenzivniji nego ikada do sada. Tu su bili koncentrovani ukusi mog detinjstva, ukusi baka Kicine južnjačke šarene kuhinje. Vratile su se slike zlatno-narandžastog pečenog krompira, sjajnog crvenkastog pirinča, pečenih paprika sa peršunom i belim lukom, pohovane piletine, zapečenog i zarumenjenog jela ‘gravče na tavče’, tople zlatno-žute pogače. Istovremeno su me ispunavale i seta i radost, kao da kroz hranu gledam fotografije sebe i svoje porodice. Svaki postavljen sto bio je sto moje bake, svaki zalogaj je bio prepoznatljivog ukusa i vraćao me je u detinjstvo. Svaki obrok u ovom gradu sam iščekivala sa ushićenjem, bio je to moj lični vremeplov, evociranje uspomena u nastavcima. I svaki nastavak je bio tako blizak, poznat, kao da sam uvek jela baš tu hranu, baš na tom mestu.
Osećaj poznatog i bliskog se nastavio i sa ljudima, sličan jezik, potpuno razumevanje srcem, veselje bez razloga i usiljenosti. Stanovnici grada Ruse su bili otvoreni, bliski, razumeli smo se na ‘prvi susret’. Nalazili smo se bez dogovora, teme su se nizale baš kao da smo godinama razgovarali i samo se nadovezivali, smejali smo se na isti način, istim šalama, sve je teklo kako treba da teče među prijateljima.
Čudno je kako hrana i ljudi puno govore o mestu, više nego građevine i suvoparne istorijske priče sa brojkama. Još je čudnije kako mi je Bugarska odjednom postala bliska. Više nije ‘tamo neka zemlja’, ona sada za mene ima svoj identitet, mesto u glavi i srcu, ona je zemlja koju preporučujem za posetiti. Ruse je samo jedno od mogućnosti…
Punjene sušene paprike sa dva nadeva
I nadev (za 10 većih paprika)
2 veće šargarepe, narendane
Pola glavice korena celera, narendane
Pola glavice crnog luka, narendanog
Šolja pirinča (250ml)
Maslinovo ulje
Šaka seskanih oraha
Kašičica sminduha,
Kašičica čubrice
Šarena so (specijalni bugarski začin koji se sastoji od paprike, soli, mlevene čubrice I sminduha)
Peršunov list
So
Propržiti šargarepu, celer I luk zajedno na maslinovom ulju dok ne dobiju lepu zlatnu boju. Staviti šolju pirinča I pustiti par minuta da pirinač upije ukus povrća. Zatim dodati tri šolje vode, staviti sminduh, čubricu, šarenu so i običnu so i kuvati kao klasičan rižoto, na umerenoj vatri. Pred kraj kuvanja dodati orahe i sveži peršunov list. Napuniti paprike, blago ih poprskati uljem i peći petnaestak minuta na 200C. Paprike pre punjenja treba potopiti desetak minuta u toploj vodi da omekšaju.
II nadev (za 10 većih paprika)
5 – 6 većih krompira
1 struk praziluka, srednje debljine
2 čena belog luka
Maslinovo ulje
Kašičica sminduha,
Kašičica čubrice
Šarena so (specijalni bugarski začin koji se sastoji od paprike, soli, mlevene čubrice I sminduha)
Suva tucana ljuta paprika
Peršunov list
So
Obariti krompir i usitniti ga tako da bude i manjih i većih komada, kao i pirea. Praziluk I beli luk propržiti na maslinovom ulju, dok ne dobiju lepu zlatnu boju. Isključiti vatru I dodati usitnjeni krompir, sminduh, čubricu, šarenu so, ljutu tucanu papriku, so i peršun. Napuniti paprike, blago ih poprskati uljem i peći petnaestak minuta na 200C. Paprike pre punjenja treba potopiti desetak minuta u toploj vodi da omekšaju.
Prijatno!
Hleb i lale 
Kako volim vas druzenja uz hranu, evociranje uspomena i upoznavanje sa novim kulturama. Jedan moj poznanik je napravio citav jedan projekat povodom takvih okupljanja, na svetskoj osnovi. Uskoro cu napisati post o njemu. Mislim da bi te mogao zainteresovati 🙂
LikeLike
Koji divni post.Sa zadovoljstvom sam ga procitala i podsjetila se svoje godine i pol provedene u Bugarskoj, u Pravets-u i Sofiji. Divna zemlja, toplina i srdacnost tamosnjih ljudi, hrana-sve je pridonijelo da smo se rijetko kada osjetili kao stranci. I vesela vecer koju ste tome posvetili 🙂
LikeLike
I ja imam svoju "Ivanu" – najdražu mi prijateljicu koju sam također upoznala u prvom srednje 🙂 I družimo se uz hranu, ajme kako je to divno… I sad me ovaj post na sve podsjetio, uz lijep recept i lijepe riječi.
I da, slažem se za Bugarsku – premalo ju poznajemo zbog ko zna kojih razloga, a ja baš vjerujem da svaka zemlja ima "ono nešto" 🙂
LikeLike
Divan post, divna prica, divno prijateljstvo. Volim citati o vasim druzenjima, to je nesto prekrasno. O Bugarskoj tako malo znam, ali nekako je vezem sa paprikama. Cak i ovdje ponekad dolaze divne paprike iz Bugarske. Recept je odlican, inace paprike volim u svim oblicima. Hvala Ivani i tebi :)Stasa: Divan blog
LikeLike
Bugarska hrana nam je vrlo bliska, pusto tursko je to:-) Lepo druženje a lepa i hrana. Volim da putujem na tvoj način bez velikih priprema. Kad sam bila mlađa, sve do u detalje. Sad opuštencija, sve leđero. Uvek pomislim pa neću valjda ovde da ostavim kosti, pa pravac kafić:-)
Čubru znam i imam je u bašti na Kosmaju ali me interesuje šta je to sminduha, ima je u oba nadeva. Ajd' malo pojasni na šta miriše:-) Nemoj samo da kažeš, pa na sminduhu:-)
LikeLike
Vi znate uživati to je definitivno,a Bugarska, prva pomisao na nju mi je dobra hrana i prirodne ljepote:)I ovo je post za uživanciju!
LikeLike
Divno Ivana! I hvala još jednom na privilegiji kušanja bugarske kujne u tvojoj izvedbi! (Sad mi krivo što nisam sipala još jedan tanjir supe, stidela sam se.)
LikeLike
Ja sam bila u Bugarskoj pre… ima vec puno godina, i jako mi se svideo Plovdiv, Sofija, ne bas tako… imam potpuno nadrealne dozivljaje odatle, super sam se provela. Posle, Bugarkinja mi je bila room mate, mada smo pricale na engleskom, nikad na nasim jezicima. Bugari imaju slicnu hranu kao mi… nikada necu zaboraviti jednu krcmu na autoputu gde nas je izrucio vozac autobusa u povratku iz Istanbula… kakvi cevapcici i pljeskavice.
Ah, kako bih ja volela da se tako sretnem sa svojim prijateljicama rasutim po svetu.
Paprike suve, uvek.
LikeLike
jos jedan divan post.. putopis.. potpuno si u pravu za bugarsku i nase nepoznavanje iste.. i jeste, krivi smo, i to si u pravu, sto nismo vise zainteresitani za nju..
a paprike, volEm! jos susene i punjene.. ma bogovski =)
LikeLike
Divan post. Divno druženje uz hranu i prijatelj, ma ne postoji bolja stvar na svijetu.
LikeLike
Jako lijepo opisano. Slažem se da kroz hranu i ljude mnogo bolje se može upoznati neki kraj nego čitanjem vodiča i obilaženjem muzeja 😉
LikeLike
Bravo, Ivana! Pravo je vreme za sušene paprike. Baš sam uživala:)
LikeLike
Hvala puno, i mi ih volimo, svako druženje nam je mali praznik :)Radujemo se projektu tvog poznanika, možda se pridružimo da zarazimo svet druženjima i hranom 🙂
LikeLike
Baš tako. Iako ima puno mesta gde se osetiš prijatno i domaće, u Bugarskoj ima i još neka dodatna emocija, nešto kao kada si bliskim prijateljima ili dragom rodbinom. 'Added value' bih ja rekla 🙂
LikeLike
Koincidencija zvana "svakom njegova/njena Ivana" 🙂 Eto, takve smo mi Ivane – dobra hrana, dobro društvo i iskreno prijateljstvo. A i skromne smo, veoma, zaboravih reći 😀
LikeLike
Hvala puno Gordana, Bugarske paprike su zaista posebne, nisu kao ove što se kod nas mogu kupiti. Nekako su mesnatije i ukusnije, ne znam šta im rade i koje im pesme pevaju da budu takve, ali je istina da su lepše 🙂 Recept je stvarno odličan i veoma jednostavan, što Nevena i ja posebno volimo 🙂
LikeLike
Baš to Vesna, turski dodir se oseća svuda unaokolo. A imamo još tu sreću da je preukusan pa možemo da uživamo. Volim kako razmišljaš u vezi sa ostavljanjem kostiju na putovanjima. Ja uvek pomislim "Pa moram nešto ostaviti i za sledeći put. Šta ću raditi kada opet dođem ako sada sve obiđem". A u kafiću se najbolje osmatra – prolaznici, ljudi koji tu sede, interakcija 'in vivo' 🙂 Sminduh je sastojak karija, tako da ima tu notu, ali je mnogo blaži. Nevena je našla naziv na engleskom, nadovezaće se na ovaj post.
LikeLike
Hvala Nely, sada znaš sledeću destinaciju za gastro-putovanje 😉
LikeLike
Daaa, roštilj je tamo najbolji koji sam ikada jela. I ne preterujem sada zato što sam u poletu oko Bugarske i ovog posta 🙂 Tako dobro začine meso i ispeku ga, da je to za raspamećivanje. Moramo otkriti te tajne bugarskoga grila 🙂
LikeLike
Bogovski zaista, a tako jednostavno i zdravo. Prava jesenja (i zimska) hrana. I super je kako za vege varijante, tako i za mesne delicije. A mogu da budu i svečana hrana – same po sebi deluju otmeno sa tom bojom, plus neki svečani nadev…hm moglo bi i pred gastro-kritiku.
LikeLike
Hvala Petra, ne postoji bolja stvar, sigurna sam 🙂
LikeLike
Pa da, tako se najbolje ureže u pamćenje neko mesto, i onda kada osetiš taj miris ponovo, uspomene same izlaze kao iz albuma. Obožavam taj osećaj.
LikeLike
Hvala Senka, vreme sušenih paprika je počelo. Ima ih i kod nas, mada su nešto sitnije i nisu tako mesnate. U Bugarskoj sam bila oduševljena – imaju ih svih boja i oblika, mesnatih i preukusnih, i svakakve delicije prave sa njima. Skidam im kapu.
LikeLike
Baš si lepo ovo napisala 🙂 A što se hrane tiče, sa zadovoljstvom sam omastio brk!
LikeLike
baš uživam u tvojim postovima, ovo je još jedan kojeg sam pročitala u jednom dahu. nisam nikada bila u Bugarskoj i voljela bih posjetiti, naravno.Neki dan sam radila sušene punjene patlidžane, super su mi te sušene stvari pa napunjene, aromatične, divno
LikeLike
volim slike pune kuhinje, lonaca na štedanjaku, fino spravljene i poslužene hrane! izgledate kao sretno društvance!
LikeLike
Bravo Daxi!!! Bilo je odlicno!
LikeLike
Evo i mene, mirođije:)Uglavnom sminduh se na engleskom zove fenugreek. Puno se koristi u indijskoj kuhinji i ja sam bila srećna kao mali majmun kad sam ga našla u Trstu:)Ko voli indijske začine voleće i sminduh:)E sad, otkud indijski začin u Bugarskoj, to je enigma…Ja bih okrivila gospodu Turke i za to:)
LikeLike
Uzivala sam citajuci ovaj post. Ni ja nikada nisam bila u Bugarsku i setim se da ta zemlja uopste i postoji samo kada mi neko kaze: Bili smo u Bugarsku na more". Zaista je lepo imati tako divno drustvo i uzivati u ovakvim trenucima.
LikeLike
Predivan post, predivna priča, beskrajno sam uživala u svakom slovcu i slici… a paprike su SUPER!
LikeLike
Obožavam vaša druženja uz hranu. Mislim da vam je ovo jedno od boljih. Ivanine paprike su odlične. Inače fenugreek ili kako ga kod nas prevode grčko seme ili piskavica, ima da se kupi u biospajzu http://www.biospajz.rs/grcko-seme-100-gr.htmlŠto se tiče Bugarske, mislim da joj svakako vredi dati šansu i posetiti je. 🙂
LikeLike
Ivana, ima tu i opasnosti. Ja sam se tako ispalila u Londonu i naravno nikad stigla na Portabelo Roud. To je bilo '74 kad je funta sa 3 dol. za funtu spala na 10,5. Koji je to eldorado bio:-) Svež mi je Beč od letos, baš da vidim da li ću stići da malo gluvarim, lepi plavi Dunav nisam ni videla a kroz Belvedere jurila ko ptica trkačica i na kraju završila za degustacijom čuvene pite sa jabukama, u školu kako se ona pravi nisam se upisala:-)
Jes Turci su krivi za to, mislim da oni napreduju sa juga Bugarske. Bugari ih nezarezuju oni kažu vi ste Bugari kojima je Bog Alah i AMIN:-) Ne znam da li je to tako i danas, mislim na EU i… Mi smo prošli tim delom na putu u Grčku i to prikolicom i daskom za jedrenje sa dvoje dece, natovareni ko magarci i noću.Mladost ludost:-) Bogme su se lepo mlatili međusobno. To je bilo možda oko '90.
LikeLike
Opširna sam ko epska poezija:-)
LikeLike
Ove sam se godine dvoumila da li ici na turisticko putovanje u Cesku ili Bugarsku. U Ceskoj sam vec bila dvaput, a kod Bugarske mi je bilo dvojbeno bas to – sto malo toga i mi ovdje u Hrvatskoj znamo o njoj. Zato sam malo istrazivala i sve sto sam saznala mi se svidjelo, preko znamenitosti, gastronomije, kulture do tudjih iskustava no iz odredjenih je razloga (nevezanih uz Bugarsku) ipak prevagnuo Prag, po treci put. Ne mogu reci da mi je zao, to je grad iz bajke, ali svakako bih voljela u buducnosti posjetiti i zemlju o kojoj ti pises i imas tako lijepe uspomene s tog putovanja. I inace mi se, btw, svidja tvoj blog, cesto svratim, a sada sam se, evo, i oglasila. Pozdrav iz snjeznog Osijeka! 🙂
LikeLike
Obožavam svoja ženska druženja uz finu hranu i vino, a isto tolko sam uživala u ovom što je proizašlo iz vašeg! Pozdrav!
LikeLike
Živela Zoksiiiiii!!!:)
LikeLike
Hvala ti:)Bugarsku moram ponovo posetiti:) Nisam imala tako dobro iskustvo kao Ivana al ona me je ubedila, pričom i hranom, da joj dam još koju šansu.Uživaj:)
LikeLike
Hehe, bilo lepo, a sada se pripoveda. Moramo ponoviti što pre.
LikeLike
Stidela si se? Pa ubiću se sad načisto. Sad znam da ću sledeći put morati da se ponašam nasilničko-ugostiteljski kao moja mama – sipaj, serviraj, dosipaj bez pitanja. Sad vidim da je to ponašanje nastalo zbog vas stidljivaca 🙂
LikeLike
Eto nam inspiracije – sušeni patlidžan. Nevena, jel beležiš? 🙂 Stvarno je super sušeno povrće, nekako koncentruje izvornu aromu.
LikeLike
I jesmo, veoma, pogotovo kada se jede. A pošto se jede skoro pa uvek kada se nađemo, sreće i radosti ima u izobilju 🙂
LikeLike
Ej Miki Mikiša, biće opet toga, čim prije 😉
LikeLike
Hvala Nataša, Bugarska je zaista lepa zemlja, hrana je kao što vidiš takođe odlična, a kada se iskustvo podeli sa društvom nema veće uživancije.
LikeLike
Hvala puno, potrudila sam se da dočaram malo Bugarske i povežem sa svojim ličnim životnim iskustvom. A paprike su posebna priča 😉
LikeLike
Hvala Zoko, mi svaki put za svako veče mislimo da nam je najbolje 🙂 Ej baš si nas obradovala sa prevodom, sada znamo i naziv i koristi od ovog začina (posebno mi se sviđa ovo 'podmlađujuće' dejstvo). 😀
LikeLike
Bugarskoj treba dati šansu, to je sigurno. Čak se severni deo može spojiti sa posetom Bukureštu i južnom delu Rumunije, tako da…ima tu materijala za lepa putovanja 😉
LikeLike
Hvala puno, hrana i vino su kombinacija koja uvek obećava. Još plus društvo (dal' žensko dal' mešovito) i nema veće uživancije 🙂 Živeli!
LikeLike
O hrani necu ni da pricam jer sve je bilo savrseno,od corbe koju sam morao da sipam vise puta do parika i naravno slatke kobasice;-)…ali posebno moram da pohvalim Bugarsko vino koje je ODLICNO…odusevljen!!!!
LikeLike
Bobiškice bez tvog hleba ugođaj ne bi bio ni blizu :*
LikeLike
Veceras sam za jedno srpsko nemacko druzenje napravila bas ove paprike, sa svercovanim paprikam iz juzne Srbije. Dodala sa jos i urnebes salatu, pecenu papriku u maslinovom ulju i belom luku, proju i feta sir sa maslinama. Za njih cista egzotika. Za nas uzivanje. Inace u Svabiji najvise volim bugare.
LikeLike