Slatko/slane pogačice sa parmezanom

Novi član je dugo bio na listi želja ali uvek sam verovala da će se to desiti kada je vreme za to. Nije mi to uvek bilo lako da prihvatim i nisam uvek bila tako sigurna u to ali verovala sam sebi i svojoj intuiciji a Miljan je verovao meni. I sebi takođe 🙂 Kad god sam odabrala da ignorišem unutrašnji glas i pravim se pametna, pogrešila sam. Patila i naučila lekciju. Zvuči jednostavno. Nije bilo. Ali kada gledam na sve to iz ove pozicije, nije mi žao što sam odabrala da pogrešim.

E sad malo o hrani.

Ovih par meseci ne mogu da se pohvalim da sam bila dosledna sebi što se tiče zdrave ishrane ali mogu da se pohvalim da sam nastavila da slušam svoj unutrašnji glas. On mi je rekao da slobodno jedem picu, kiflice, sendviče i opustim se, hahahaaa. To mi je isto rekao i doktor, da slušam svoje telo šta mi govori i da izbegavam gazirane sokove. Pa sam ga ja i poslušala i nisam pila gazirane, niti bilo kakve sokove 😛 Prva tri meseca sam jela samo suvu hranu jer mi je često bilo muka. Sama pomisao na kinou, proso, arapske začine i supe mi je izazivala još veću mučninu. Nisam imala volje da kuvam i najviše mi je prijala mamina hrana. I prženice. Nisam previše razmišljala o žitaricama, ovsenu kašu nisam mogla da pogledam a ni salate mi nisu bile drage. Mnogo mi je drago što se već godinama hranim baš dobro pa sam se izvukla bez nekih posledica po krvnu sliku&co. Od četvrtog meseca se mnogo bolje hranim ali je to daleko od idealnog. Dešava se da za ručak pojedem salatu od kelja i lososa a onda kada se vraćam sa joge kupim sebi index sendvič… Bez griže savesti! Iako mi se čini da imam energije za sve, u stvari nemam. Ne mogu da radim ceo dan pa da kuvam i da idem na jogu ili druženje sa prijateljima kao pre. Sada kada dođem sa posla, odmah legnem i čitam i nemam snage da seckam i mesim. Morala sam da usporim. Manje da radim a više da kuvam. Za sada mi dobro ide i nadam se da ću tako i da nastavim 🙂

Pogačice puteraste, u skladu sa mojim stanjem, udovoljavaju i slanom i slatkom. Najlepše su kada se jedu tople. Prvo sa puterom kao slane a onda sa puterom i džemom kao slatke 😀 Odlično podnose podgrevanje! Pošto sam ih napravila duplu porciju za fotkanje, deo smo jeli nakon 3 dana i samo sam ih presekla na pola i ugrejala na tavi. Fenomenalne!

Pogačice sa parmezanom

8-10 komada

250 g belog speltinog brašna (integralno speltino brašno će dati vlažnije testo tako da ćete možda morati da dodate još brašna da ne bude suviše lepljivo)+ malo brašna za posipanje po radnoj površini

1 kašičica praška za pecivo

50g hladnog putera, iseckanog na kockice

25 g sitno narendanog parmezana

125 ml slatke, mlečne, pavlake

1 jaje

Prstohvat soli

1 jaje za premazivanje

Kim

Uključite rernu na 200°C. U činiji izmešajte brašno, prašak za pecivo i so.Izmešajte. Dodajte puter iseckan na kockice.Izgnječite puter viljuškom, ne u potpunosti već da ostane nekoliko grumuljica koje se nisu pomešale za suvim sastojcima.Dodajte parmezan i samo lagano promešajte. U sredini testa napravite rupu i sipajte slatku pavlaku. Nežno i kratko izmešajte i ostavite da odstoji 2-3 minuta. Izručite testo na blago pobrašnjavenu površinu i umesite glatko i meko testo što brže možete. Testo treba bude meko ali se ne lepi za prste.Razvijte testo na debljinu 2.5-3 cm. Modlom za pogačice formirajte pogačice i prebacite na tepsiju koju ste obložili papirom za pečenje.Umutite jaje pa četkicom premažite površinu pogačicaPosuti od gore kimom i peći oko 15 minuta odnosno dok se nisu lepo zarumenili, da budu zlatno žute boje.