Kada smo živeli u Futoškoj ulici, vikendom smo poranili i odlazili na Limansku pijacu.
Oh, koliko izbora i lepote je bilo! Kod prodavca organskog povrća smo uvek prvo išli.
Fizalis, bok čoi, salata mizuna, meksičke tikvice, ljubičasto beli patlidžan… Onda smo odlazili po voće pa po kao sneg bele šampinjone. Na kraju kod Đuđe po mileram, dva buketa cveća od babe kod parkinga i somun kifle u pekaru gde ne prodaju “ofarbani hleb”.
Četvrtkom smo, kada stiže morska riba, redovno večerali pečenu ribu sa nekom šarenom salatom.
Često smo jeli razne salate, kinou sa morskim plodovima sa azijskim začinima , smutiji su se miksali svako jutro. Ok, jeli smo i pizzu i pastu ali stalno smo jeli svašta zdravo. I šareno.
Posle smo se preselili na Avijaciju, daleko od svih super pijaca. Ali ipak smo i dalje gravitirali ka centru pa smo navike koje smo stekli za prve godine zajedničkog života, dosta uspešno održavali.
Mada smo počeli da štekćemo. Bilo je to doba kada sam počela da pišem blog i novi svet recepata se otvorio. Tartevi, slani i slatki, rižoto, kapkejksi, kreme i oh, koliko peciva i pasta se stvorilo u našim životima! Bilo je tako prirodno i udobno i ukusno prepustiti se tim ukusima. I tako lako.
Još lakše je postalo kada sam počela da kuvam karije i razne kineske delicije.
Večere su bila divne, ispunjavajuće ugljeno hidratne lepotice sa nekim salatama. Pucali smo od uživanja a, bogami, i od viška kilograma.
Preseljenje u Petrovac je ukinulo skoro svaki kontakt sa ribarnicama i šarenim pijacama. Kupovali smo u lokalnim prodavnicama, na pijaci i sve je bilo ok. Nije bilo toliko izbora ali možeš misliti, snalazila sam se dosta dobro.
Vremenom, postajalo mi je sve teže da se dovijam.
Miljan je preuzeo kormilo za doručak, ovsene kaše na razne načine. Divan, zdrav i prav doručak. Al dosadi i to.
Salata puterica mi je dosadila, a i kilogrami.
Utešne večere su postale neutešne, lake i proteinske večere. Povrtne čorbe, salate (ne baš šarene), sirevi i jaja. Počela sam opasno da se dosađujem.
Vreme je za promenu, vrištalo je iz frižidera, kuhinjskih ormarića a najviše iz mene.
Vreme je za nova brašna, mleka, žitarice, kombinacije i povrćke i vreme je da se vratimo na početak.
Nije lako, ali krčim put već neko vreme. I dobro mi ide.
Početak proleća će da mi olakša putovanje a i nadam se da ćete mi se i vi pridružiti 🙂
#RioMareSrbija su me angažovali da povodom promocije novih proizvoda osmislim recept sa tunjevinom. Nisam mogla da odolim a da se ne prepustim ovom proletnjem vajbu.
Salata od kinoe sa tunjevinom i prelivom od tahinija
Za 3 osobe:
100 g kinoe
½ crvene paprike
½ avokada
2 šake rukole
50g pečenih badema
Nekoliko rotkvica
1 šaka suvog grožđa
170 g Rio Mare tunjevine
So, biber
Preliv:
50 ml tahinija
50 ml vode
1/2 čena belog luka (izgnječen)
Sok od 1/2 limuna (ili manje ako ne volite kiselo)
So po želji
→ Kinou skuvajte po uputstvu sa kesice i ostavite sa strane da se ohladi.
→ Tahini pomešati sa belim lukom i limunom pa polako dodavati vodu tako da se dobije gusta smeša.
→ Bademe ispecite i iseckajte na kockice.
→ Papriku, rotkvice i avokado iseckajte pa pomešajte sa ohlađenom kinoom.
→ Dodajte bademe i suvo grožđe. Izmešajte.
→ Tunjevinu ocedite od viška ulja pa pomešajate sa kinoom. Dodajte rukolu i posolite i pobiberite po potrebi.
→ Salatu prelijte dresingom, izmešajte i poslužite.
Prijatno!Pogledajte još interesantnih recepata sa tunjevinom, ima baš dobrih.
Hleb i lale 
Hvala za recept, divno! zanima me i jedan detalj koji si pomenula u tekstu, kupujem na Limanskoj redovno, ali ne znam ko, tj na kojoj tezgi se prodaje organsko povrće?
LikeLike
Vozar iz Kisača. Oni su bili u redu ka Vojvodjanskoj ulici, blize ulazu. Pretpostavljam da su i dalje tamo. Ako ne, kad krene lepo vreme četvrtkom su ispred Spensa.
Pozdravv
LikeLike
Do sam još stanovala sa roditeljima, često smo putovali u Aziju (koja je nama ovde sa Novog Zelanda relativno blizu) i na zaprepaščenje moga oca provodila sam tamo dane ne u modnim prodavnicama već na pijacama, Hoću ustvari da kažem da su pijace za svakog foodie izvor ogromnog zadovoljstva i šarenila divnih uspomena ne samo na proizvode već i na ljude za tezgama i inspiracija za fantastične recepte..kao što je i ovaj tvoj.
LikeLike
Upravo to! Iako se u potpunosti slažem sa jedenjem lokalnog, očigledno mi je potrebno da odem do obližnjeg, bolje snabdevenog lokalnog da bi malo više inspiracije :)Kod nas na seoskoj pijaci ima svašta ali svi prodavci imaju to svašta, nema nikakvih iznenađenja. Što je i normalno, jel, ipak živim na selu :)Samo malo bolja organizacija i biću ja opet u sedlu 😀
LikeLike
Ama čisto sumnjam da u tvom lepom mestu ne mogu da se nađu kvalitetne, zdrave i inspirativne namirnice, nego si ih ti izgustirala, a i ne poklapaju se sa tvojim dalekoistočnim afinitetima 🙂 A i da ti pravo kažem, nešto se i ne primeti, s obzirom na svašta lepog koje nam stalno prezentuješ. Ipak, cenim "back to basics" i jedva čekam da vidim dalje recepte.
LikeLike
Koliko samo čovek ima lepih uspomena i doživljaja sa pijaca. Prosto se zgranem kad se neko brati sa nekog putovanja a nije bio ni na jednoj pijaci!Salata je divna!
LikeLike
Super izgleda, baš šareno.
LikeLike
Sta ti je covek – uvek zeli nesto sto mu nije na dohvat ruke. Znas sta bih ja dala za jednu lokalnu seosku pijacu sa stvarno svezim namirnicama. Pravu putericu koja nije u plasticnoj kesi, paradajz koji mirise na detinjstvo, a o mladom siru, visnjama, sremusu, pravim paprikama rogama itd. da ne pricam. S druge strane, imam sjajan izbor azijatskih artikala, top izbor ribe i morskih proizvoda. Hocu da kazem, svi se mi snalazimo. Ja se uglavnom drzim onog – lokalno i sezonsko, jer mi se nesto ne bacaju pare na nesto sto je putovalo pola sveta i sto je ubrano pre tri meseca, jer obicno takve stvari nemaju ukusa. Ova salatica izgleda bas super, sareno i mirisljavo.
LikeLike