Sve je počelo ulaskom u zeleni tunel.Na njegovom drugom kraju, na vrhu nalazi se vila, prava italijanska, stara ali u odličnom stanju i obrasla u puzavicu. Sa ogromnim dvorištem i kamenim sklupturicama u njemu. Oko nas tišina, četiri posle podne, kasno leto je. I još subota. Nigde nikoga. U mojoj glavi osim osećaja koji sam ja srećnik majko mila, javljaju se i pitanja koja ću se svaki puta pitati kada prođem pored vile: jel tu neko živi?a ko ovde živi? koliko je srećan ako živi? jel svestan toga?
Odrekla bi se i raznih putovanja samo da mogu da sedim u kuhinji za stolom, drvenim, tamnim, velikim, za osam osoba, makar nedelju dana duže.Zidana kuhinja, kameni pod i plinski šporet sa 6 plamenika. Beli zidovi i dva velika postera sa naslikanim biljkama. Moje najdraže mesto u kući. Da pijem kafu i smišljam šta ću da kuvam a kada ću da umesim hleb. I između svake misli pogledam kroz drugi sivi prozor, u neki drugi magični predeo.Odrekla bi se koječega da mogu par nedelja duže da budem na brdašcu. Da sedim pored bazena gledam u dva usamljena čempresa, pijem hladno belo vino i grickam sir i masline. Da odzvanja smeh i zvuk vode kada se uskoči u bazen. I da psujemo obade i palimo soc od kafe da ih oteramo.
Odrekla bi se ograde i kapije. Pola ormara i sređenih polica. Dvoseda, novog trpezarijskog stola i profi Bosch-ove seckalice samo da mogu koji mesec duže da budem okružena tom jednostavnošću i mirom. Da vozim bajs kroz vinograde do San Điminjana i onda onako crknuta, zajapurena pojedem pjadinu sa rukolom i skamorcom na glavnom trgu.Da mogu da skoknem do Kasteline, kupim roze. Onaj toskanski hleb što je ostao od sinoć iskoristim za ribolitu. Onako vrelu je prelijem domaćim maslinovim uljem, napravljenim od maslina sa našeg brda i podelim sa ukućanima koji kao i ja, zaljubljeni u kamenu kuću i mir koji donosi, sanjaju celo leto provedeno na brdu.
Ribollita
Moguće da ste očekivali neki maštovitiji, neobičniji recept sa mog putovanja. Istina, probala sam svašta ali ribolita je jelo koje sam napravila dva dana nakon povratka. I još nekoliko puta.Obično neobično jelo koje u svojoj jednostavnosti krije neverovatan ukus. O njoj sam mislila svaki dan otkad sam je probala. Idealna je za jesenje dane, za isprazniti frižider takođe jer nema pravila koje povrće koristite. Ja jedino nikad ne bih preskočila grašak, krompir i papriku ali to zavisi od ukusa do ukusa.Ovo nikako nije originalni recept već moja interpretacija (uspešna) ribolite koju sam probala u Volteri. To veče su svi jeli bruskete za predjelo, Mislav se zeznoo i naručio pljeskavicu od neke posebne toskanske govedine a Ana i ja pale na dupe kada smo probale papa al pomodoro i ribolitu. Pasta sa tartufima, vongolam i raznim drugim delicijama nije bila ni prineti jeftinoj, jednostavnoj i savršenoj riboliti.Za četiri osobe:1 tikvica (seckana na kockice)1 šargarepa (seckana na kockice)1 glavica ljubičastog luka (sitnoseckanog)1 paprika (seckana na kockice)1 krompir (seckanog na kockice)1 šaka kuvanog boba (ili kuvane leblebije ili kuvanog pasulja)½ šolje kuvang kukuruza½ šolje graškaNekoliko listova blitve (sečene na trake)2 čen belog luka (sitnoseckanog)So, biberVoda4 parčeta starog hleba(iseckana na kockice)Hladno ceđeno maslinovo ulje→ Zagrejati kašiku maslinovog ulja u šerpi. Dodati krompir i propržiti 2-3 minuta.→ Dodati šargarepu i papriku. Promešati i nakon 2 minuta dodati ljubičasti luk i grašak. Izmešati i pržiti 2-3 mnuta. Dodati tikvice, 1 čen belog luka, posoliti i pobiberiti i pržiti još minut pa preliti sa vodom (oko 750 ml). Poklopiti i kuvati dok krompir nije u potpunosti skuvan (oko 10-15 minuta).→ 5 minuta pred kraj dodati bob (ili leblebiju,ili pasulj), kukuruz i blitvu.→ Kada je svo povrće skuvano, gnječilicom za krompir pire krupno izgnječiti polovinu povrća.Korigovati so i biber.→ U drugoj šerpi zagrejati malo maslinovog ulja i ubaciti kockice hleba i beli luk.→ Kada luk zamiriše, preliti hleb sa povrćem (kašikom sa rupicama tako da se veći deo supe ocedi pre nego povrće stavite na hleb) i izmešati tako da se hleb skroz razgnjeca.→ Skloniti sa vatre.(verzija za štampu)Služiti vruće, preliveno sa malo kvalitetnog hladno ceđenog maslinovog ulja.Po ukusu dodati još čorbe ako želite tečniju ribolitu.
Prijatno!
Hleb i lale 
Upravo si me na trenutak odvela tamo. Znaš i sama koliko patim za Toskanom i kolika mi je velika želja da se nađem muđu tim prelepim predelima. Baš zato sam ti zahvalna što si me pozvala da zajedno pripremimo Ribolitu… koja me je inače potpuno očarala. Uvek pričam kako imaju ta neka jela koja te svojim izgledom ostave ravnodušnim…onda probaš, pa te obore sa nogu skroz :DUživala sam :*
LikeLike
Predivan post i fotografije!
Recept belezim 🙂
LikeLike
Već te vidim kako pišeš knjigu u Toskani, pa onda tvoje fotografije kako vise u nekoj Tratoriji u Cortoni, recimo. Dvije klinke koje upiru prstom u knjigu u tom izlogu i recitiraju tvoje recepte. I mene kako skoknem na ribollitu pa se zapričamo do kasno u noć…
LikeLike
Tvoje priče o Toskani su toliko vedre i nežne da bude želju za putovanjem, zaista devno opisuješ taj bajkoviti deo naše planete. Big like for ribollita 🙂
LikeLike
Mnogo volim recepte poput ovog, pa jos ispricana prica pride. Slike su fantazija.
LikeLike
Danas je bas neki bezveze dan tu kod nas…ali ova tvoja prica je toliko prijala, kao melem za dusu! A tek recept i fotke!
LikeLike
Divan post. Razumem te, jer su putovanja moja velika ljubav. Uvek sam maštala o tome da imam malu kuću, veliki ranac i dobar foto aparat i da putujem. Samo da putujem i slikam. Međutim, stvari su se malo okrenule. kuća je velika, aparat sve slabiji i lošiji, posle svakog servisiranja, pa mi ranac u tom slučaju i ne treba. Neka gold kartica bi mi bila potrebnija.
LikeLike
OK, prodajem sve i odlazim odmah, sada. Da iznajmim makar fotelju u toj vili, dovoljno je za spavanje. 🙂 Mnogo je lepo, Lalenjka, i tekst, i mirisi, i ukusi, i nostalgija. I da. Podržavam putovanja bez aparata zarad većeg utiskivanja. Odlično si ove reči, utiske i sastojke zamesila. Poljubac.
LikeLike
Joj i ja bih se svaačeg odregla radi putovanja. Krasan post!
LikeLike
Idemo jednom zajedno :):* :*
LikeLike
Hvala Sanja 🙂
Recept je stvarno odlican, mislim da ce vam se dopasti 🙂
LikeLike
Omg, novi san se uvukao u moju glavu! :*
LikeLike
Hvala puno Suzice!!!
Tako mi je drago da poseban like ide za ribollitu 🙂
LikeLike
Hvalaaa :)Mene malo podseca na poparu koju obozavam, ali ipak ima malo vise razlicitih ukusa pa bas oni cine veliku razliku.
LikeLike
Mnogo mi je drago!
❤
LikeLike
Da, ja bih radije zivela bez ograde i putovala 🙂 I kojecega jos isto. Nazalost, u normalnom svetu ljudi ne moraju da se odricu nicega da bi putovali ali sta sada da se radi. Pravo da ti kazem, smatram se srecnom sto mogu i dalje da se priustim putovanje. E sad to sto neke stvari ce biti gotove za deset godina a ne odmah, prezivecu :)Skoro da vise ne korstim aparat kad putejem. Al dobro bi mi dosla ta Gold 😛
Hvala ti!
LikeLike
Ima i Toskane i kod nas tih divnih brežuljka, vila, skrivenih vrata, vinograda, maslina samo se treba okrenuti oko sebe i vidjeti svijet drugim očima a recept je uvijek dobrodošao.
LikeLike
Uvek kad pređem onu, sada nepostojeću ali vidljivu granicu između Slovenije i Italije, srce mi brže zakuca i raspoloženje poraste za barem 10 stepeni. Italija mi prija. Eto i stiha. Divna reportaža.
LikeLike
nevena, gde si nasla bob za kupit' u ns-u? i like the post and the recipe.
LikeLike
Idemo ondak zajedno 😀
Hvala Ivy ❤
LikeLike
Znači ista priča kao kod mene 😛
LikeLike
Hm, ne slažem se da ima Toskane ali da ima lepih predela, ima. I da ima sličnih ima 🙂 Toskana je ipak italijanska duša a to se može samo u Italiji.
Mada, lako je vama što vam je Istra na sat vremena tako nešto izjaviti 😀 😀 😀
LikeLike
Hvala puno!I ja isto tako. Očarala me ta Italija pa kad stignem i do Trsta budem presrećna 😀
LikeLike
Nisam našla 😦 To mi je prijatelj doneo iz Zagreba pa sam očistila i zamrznula.Ali čula sam da ima na Futoškoj pijaci kada je sezona.
Hvala 🙂
LikeLike
divan post…fantasticna si u docaravanju atmosfere.trebala bi od svih postova nastati jedna divna knjiga..ili vise njih :)pozdrav!
LikeLike
Procitala sam ovaj post 5 puta i svaki put bas uzivala. Mogla sam čak i sebe zamisliti u Toskani, u toj kući iako nisam bila… Onda sam za ručak napravila ovu tvoju Ribolitu i uživali smo svi… Pišeš najlepše putopise na svetu!! 🙂
LikeLike