Around the table radionica u Portugalu

Pretpostavljam da i vi, kao i ja, pratite dosta fud blogova i fud fotografa. Konstantno otkrivam nove, neki mi se svide pa ih dugo pratim, neki mi brzo dosade a neke pratim oduvek. Ove poslednje pratim i ne pitam se previše kakvi su oni u stvarnom životu, kakva im je kuća, šta jedu za doručak i da li njihove fotografije stvarno oslikavaju njihov način života ili je to više odraz njihovog poslovnog stila. Neki čudan odnos imam prema njima. Ne bih da ispadne melodramatično, jer nije, ali oni su meni kao muze. Inspiracija. Mogu da ih nabrojim na prste jedne ruke. Jedna od njih je Sanda.Divno mi je to što se danas održava toliko puno fotografskih radionica. Sjajnih radionica fud fotografa čije radove pratim i jako ih volim. Ali kada su ove radionice u pitanju, mislim da je jako bitno da odete kod onih koji vas zaista inspirišu. Čije fotografije vas pokreću da delate, ne samo da se divite. Meni su zbog toga uvek na listi bile #aroundthetable radionice. I srećnik sam jer sam prisustvovala jednoj.Sanda i Marta su tandem koji obećava. I koji ispunjava svoja obećanja :)Iskreno, nisam imala pojma šta me čeka. Znala sam program i sve je zvučalo jako uzbudljivo, ali isto tako sam znala dok ne počnemo da neću ništa saznati tačno, tako da nisam puno razmišljala o tome. Prijavila sam se još u januaru na nju i znala sam da mi je bolje da ne mislim previše o svemu jer bi to bilo baš overwhelming. Većini ljudi nisam ni rekla da idem na radionicu do nedelju dana pred početak 🙂 Jedino je konstatno bilo osećanje radovanja. Isto takvo sam osetila  kod ostalih učesnika radionice kada sam ih videla na železničkoj stanici u Evori, kada sam u moru putnika iz Lisabona pokušala da prepoznam moje kolege. I baš to radovanje ih je najviše izdvajalo od mase. Dobro, to, i torbe sa fotoaparatom :DRadionica i smeštaj su bili duboko u Alentežu, skoro dva sata vožnje od Evore, blizu granice sa Španijom. Na nepisivo lepom imanju São Lourenço do Barrocal. Tamo su nas čekale Sanda, Marta i Filipe, fud fotograf i bloger koji je sve dane kuvao za nas neverovatna jela i inspirisao me i na temu kuvanju :)I šta smo mi svaki dan radili ta četiri dana? Fotkali, editovali, stilizovali.Svaki dan je bio sličan po pitanju aktivnosti ali potpuno drugačiji po sadržaju.Bili smo na pikniku pored jezera, kupali se i posle sve jeli ispod drveta.Hvatali smo prve i zadnje zrake sunca u Monsaržu.Brali cveće na poljani pa gledali kako Čelsi pravi najlepši buket na svetu.Filipe nas je naučio da pravimo podloge za fotkanje.Mina je pravila pravi koreanski bibimbap zadnje veče i sve smo to jeli ispod masline sa pogledom na ravnicu Alenteža uz dudovaču koju sam donela Sandi i Marti (izgubila sam te fotke!)Puno smo pričali. Stalno smo pričali.Imali smo pauze za ručak. I stigli smo da se bućnemo u bazen tri puta po pola sata. Bila sam oduševljena mestom gde se održava radionica ali iskreno, najmanje sam na to obraćala pažnju. Sve dane sam upijala kako ove dve žene rade. Šta pričaju i gde gledaju.Puno ljudi me je pitalo kada sam se vratila šta sam naučila novo.Naučila sam toliko stvari, neke tehničke, ali većinu njih dušom pa mi je bilo teško da ima objasnim šta tačno.Već duže vreme pre radionice sam se osećala malo izgubljeno. Kao da sam zaboravila na momenat zbog čega zapravo volim fotografisanje hrane. Više to nije bio samo hobi, počela sam da zarađujem od toga i morala da naučim da se prilagodim klijentima. I tu negde sam počela da se udaljavam od suštine. Možda najvrednije što me je ova radionica naučila/podsetila je koliko je važno da slušam sebe i pratim svoj izraz.Da su lightroom, preseti i propsike bitni.ALI!Od svetla sve počinje.Svetlo je sve. I kompozicija.Hvala Sanda, Marta, Filipe, Natalia, Jett, Marta W, Mina, Zosia, Sorraia, Marielle and Ana za inspiraciju.///// Sve postavke koje smo fotografisali stilizovale su Sanda i Marta.