Forever young ovsena kaša

Za koljivo i ćeten alvu sam saznala dosta kasno. Bilo je to nekoliko meseci nakon što smo se preselili u Kovilj, na seoskoj crkvenoj slavi. Stajala sam u crkvi sa drugarima koji su mi objasnili da moramo da ćutimo i trpimo hladnoću jer tek nakon popove liturgije možemo da dobijemo koljivo. Nisam imala pojma šta je koljivo, zvučalo je kao nešto što baš i ne želim. Plus, to koljivo je stajalo na sredini crkve poput nekog brda blata ali svi su bili tako uzbuđeni da sam znala da se radi o nečem posebnom. Čim se završila liturgija, progurali smo se u red da dobijemo koljivo u celofanu. Odmah sam bila upozorena od strane iskusnih da ne smem da tražim duplo jer treba i ostali sa liturgije da dobiju. Samo ako ostane. Ok, uzela sam pokorno svoj celofan sa kašikom koljiva i izašla ispred crkve da isprobam i to čudo zbog koga smo se smrzavali sto godina. Ou maj gad… Nisam mogla da verujem šta me je snašlo. Bilo je tako kremasto i puno oraha i nekog začina (sad znam da je to muskatni orah) i žele bombona! Naravno da sam htela još sto kašika ali red je bio tako dugačak da sam znala da ništa od repete. Jedva sam čekala da ispričam mami kako je ovde žito strava a ne kao kod nas, onako klot skuvano pa sa malo meda i oraha.Sledeće gde smo krenuli je da mi drugari pokažu ćetenu i kretoš.

Pre toga smo odigrali one smešne lutrije. Što izvlačiš kovertu sa brojem i onda dobiješ neku glupariju zbog koje si srećan. Pa smo malo gledali ove što pucaju vazdušnom puškom i pregledali još nekoliko štandova, normalno ništa ne kupujući. Najslađe se ostavljalo za kraj tada sam shvatila. Svako je kupio po komad kretoša i komad ćeten alve. Kretoš, slatko đubre, i dan danas nemam pojma šta je, čim sam probala prosledila sam kretošljupcima. Alvu sam probala pažljivo i sećam se, i dan danas, da je to bilo nešto najlepše što sam ikad probala do tada u životu. Imala sam osećaj da bih mogla da pojedem sto kila.Bila sam baš razočarana kada sam skontala da ću sledeći puta jesti ćetenu i koljivo tek na sledećoj slavi tj.sledeće godine. Uopšte nisam ni slutila da ta alva nije neki mistični slatkiš koji se jede samo po seoskim slavama. Da je ima čak i u našoj prodavnici!

Ne znam kako sam skontala tu plastičnu teglicu na rafu.Bile su to one crne, nesrećne godine kada na rafovima nisi mogao naći bogznašta. Pogotovo ne u seoskoj prodavnici. Verovatno sam išla da kupim nešto mami. Ne sećam se. Al lepo se sećam te teglice i da sam je odmah kupila ne verujući da je to ista ona ćetena sa slave. Naravno, nije bila ni blizu ni ukusom ni konzistencijom kao ona kraljevska, slavska. Ali je definitivno jako ličila.Uglavnom, počela sa da je jedem svaki dan. I ne, nije mi se smučila. Već mi je mama zabranila.Morala sam da čekam seosku slavu, ponovo….

Al stvarno, ta ćeten alva je đubre. Znam ja da je Milica u pravu. Al džaba. Meni je to zauvek ostalo jedna od najlepših stvari koje sam ikad jela. I kada sam bila starija, u srednjoj i na faksu, uvek sam čežnutljivo gledala alvu na štandovima raznih manifestacija. Nekad sam znala i da je kupim ali uvek me je taj šećer proganjao. Alva je za mene postala zabranjeno voće.Sve dok nisam probala tahini pre par godina. Ne znam ni gde, ni kako, ni šta ali odmah sam prepoznala taj ukus. Što je najbolje, taj tahini je bio i malo slankast al sam odmah povukla paralelu. Izguglala sam od čega se pravi ćeten alva i oduševljeno zaključila da tahini+med= zdrava ćeten alva! Mislim, ako se jede umereno, naravno.Svejedno! Tahini je baaaš bomba koliko je dobar za zdravlje. I to malo meda, to nije tako strašno. Živeo tahini!Mislim da ću moju rođendansku tortu da pravim sa tahinijem! 😀

Priznajem, naslov posta možda jeste malo preteran. Ali ako razmislite: Tahini– vitamin e bomba. Maline i borovnice– antioksidansi. Banane– kalijum, vitamin c, vitamin b i vitamin e… Ovsene pahuljice– te su prepune nutrijenata koji utiču na i zdravlje kože. Nema mesta da nabrajam :DPlus! Konopljino seme i čia semenke, vau! I sad vi zamislite da svaki dan za doručak pojedete nešto ovako super. Pa koža ima da vam se zahvali samo tako. Ima da sija! 😀

OVSENA KAŠA SA ČOKOLADNIM TAHINIJEM

za 2 jako ili 4 slabije gladne osobe

Ovsena kaša:

1,5 šolja ovsenih pahuljica

1,5 šolja vode

1,5 šolja mleka (po izboru kravlje, kozje ili neko vegansko)

1 banana

1 kašika meda

Čokoladni tahini:

150g tahinija

2 kašike kakaa

2 kašike meda (med dodajte ili oduzmite po ukusu)

Dodaci:

Semenke konoplje

Čia semenkemaline

Borovnice

Sve sastojke za ovsenu kašu osim meda stavite u šerpicu i zagrejte dok ne počne da vri. Smanjite temperaturu na minimum i kuvajte uz često mešanje oko 7-8 minuta. Kada kaša počne da se zgušnjava, moraćete da mešate stalno da vam se ne bi zalepila. Kuvajte i mešajte dok ne dobijete željenu kozistenciju. Kod kaše nema pravila. Neko voli gušće, neko ređe. Meni je 7-8 minuta taman. Kada je gusta koliko želite, sklonite sa ringle i dodajte med. Ako koristite čokoladni tahini, možda ne morate da dodajte med. Prvo isprobajte. Med uvek možete dodati naknadno.Dok kaša ne počne da vri, pripremite čokoladni tahini. Odmerite tahini u činiju, dodajte kakao i dobro izmešajte. Dodajte i med, dobro izmešajte i ostavite sa strane. Ova količina tahinija je dovoljna za više ovsenih kaša tako da ako vam ostane, premestite ga u frižider.U tanjir ili, ako nosite na posao, u teglu stavite voće. Preko sipajte ovsenu kašu pa od gore čokoladni tahini i pospite sve konopljinim semenom i čia semenkama. Poslužite odmah ili dobro zatvorite  poklopcem i ponesite sa sobom ovaj divni, zdravi doručak.Prijatno!