Da vam dočara fud scenu mog grada, na jedan drugačiji način, pitala sam
, mog omiljenog lokalca. Znala sam da će ona, kao neko ko je istraživanju ovog grada posvetio puno, puno sati praktičnog i teorijskog rada, odabrati mesta koja će vam omogućiti da se osećate kao lokalac u našem gradu. I nisam pogrešila 🙂
Lokalci u Novom Sadu najčešće jedu kod kuće, kuvanu hranu. Ponekad idu u restorane – kada žele da se odmore od kuvanja ili kao u mom slučaju, kada žele da ugode sebi i jedu nešto što kod kuće ne mogu da spreme. Između kuće i restorana postoji jedan segment koji se često zanemaruje u vodičima o hrani Novog Sada, a lično mislim da je veoma važan. To je ona hrana za usput, kada nismo ni kod kuće ni u restoranu, kada smo u nekom međuprostoru – između posla i kuće, treninga i posla, posla i izlaska. Uglavnom joj se ne pridaje puno značaja u priči i odabiru, nekako se otalja, brzinski pojede kako bi se nastavilo dalje. No, moje je mišljenje da i ova hrana zaslužuje pažnju kod izbora, baš kao i ona koju jedemo u restoranima ili spremamo kod kuće. Sigurno već pogađate da je u pitanju ulična hrana koja, iako nosi taj naziv i sugeriše da se jede na ulici, pruža zaista puno mogućnosti za kreativnost – možemo je poneti u park, do klupe, plaže, do mesta gde se okupljamo sa društvom, ili je možemo pojesti sami, uživajući podjednako kao u „pravom“ obroku.
Ovo je priča o uličnoj hrani Novog Sada. U poslednje vreme otvara se dosta mesta za ovakve zalogaje i ponuda je raznovrsna. Najčešće se otvaraju lokali sa roštiljem i indeks sendvičima, no ja ću ih ovog puta preskočiti i ukazati na neka druga mesta, koja ipak nisu tipska i poseduju neki svoj pečat kao znak da se neko potrudio. U odabiru mesta mi je pomogao Mirko, takođe Novosađanin i gurman sa kojim delim slična interesovanja za lokalni kontekst – ljude, kulturu, arhitekturu, i naravno hranu. Kada se družimo, hrana je skoro uvek prisutna – nekad zapravo, a nekad samo pričamo o tome šta i gde smo lepo jeli. Kod Mirka volim to što je jedna od retkih osoba koja prepozna začine i sastojke u jelima, i ume da ispriča priču o ukusu koji je upravo probao. Postoje mesta koja redovno posećujemo, zajedno ili odvojeno, i koja mirišu po našem gradu i nude ukusne zalogaje koje možete zgrabiti u ruku i odneti da ih pojedete na nekom svom mestu.
Mesto oko kojeg smo se odmah složili je
, gde se pravi burek ispod sača, relativno nova hrana u Novom Sadu.
E, šta smo propuštali sve ove godine, a nismo ni znali. Za one koji ne znaju (a mislim da možda i nema takvih jer su Novosađani verovatno poslednji koji su ga otkrili), to je burek pečen na prirodnom, bukovom ćumuru ispod sača. Ima raznih ukusa, burek je naravno jedini s mlevenim mesom, ostalo je sirnica, zeljanica, krompiruša, pita sa šampinjonima, pita sa višnjama, jabukama, tikvicama, i specijalitet – pita sa pilećim belim mesom. Verujem da se pitate otkud sad belo meso u piti i kakav je to ukus. Verujte, ukus je takav da poželiš da ga jedeš ne samo kao uličnu hranu i usput, nego i češće, za stolom, da joj se posvetite s više pažnje, kako i zaslužuje.
Mirko je često jede posle treninga, a ja kada mi se jede nešto jače, ne tako masno, a ukusno.
Drugo mesto je meni važno zato što sam tu jela prvi put giros u Novom Sadu, i to giros koji je pravio pravi Grk. Pre toga, ovaj preukusni jestivi smotuljak sam jela samo na letovanjima u Grčkoj. Moram priznati da mi je dok sam bila malo starija, a još nisam počela da letujem sa društvom, jedan od motiva da izdržim letovanje sa roditeljima na moru bio baš taj giros. Ukus reš pečenog mesa sa pomfritom, lukom, tzatzikijem, povrćem u pita-hlebu, bio mi je svetla tačka i velika radost na porodičnim putovanjima. Obradovala sam se kad sam pre petnasetak godina prvi put videla plavo-beli grčki enterijer i vlasnika Janisa koji dočekuje goste. Od tada se otvorilo dosta giros mesta u Novom Sadu, ali nekako uvek kada sam za giros odem u Gyromaniu.
„Nisam još bio kod tog Paola, uvek je zaključano kad odem tamo pre dvanaest“, kaže mi Mirko svaki put kada ga pitam da li je bio u
.
(Paolo je izgleda zatvorio Napoli. Ali ipak proverite jer on ponekad ide u Italiju na duže, zatvori radnju pa posle kada se vrati ponovo počne sa radom)
Paolo ne radi prepodne i zato smo otišli tamo predveče, u najlepše vreme, kada pasaž u Dunavskoj 23 obasjaju poslednji zraci sunca, a Paolo se taman zaukava da pravi pice, paste i aranćine (ital. arancini) za uveče.
Ovde ćete pojesti pravu pica fritu (ital.
pizza frita
), onakvu kakva se jede na ulicama Napulja (takvu su istu jeli Gennaro i Antonio (
Two greedy Italians
), baš u Napulju, pa znam da je to istina). Specifičnost ove pice je da je testo prženo u dubokom ulju (ali je dobro oceđeno!). Ukus je divan, preko tog tankog hrsakvog testa stavljen je nežni pelat, a po njemu ukusna mocarela i listovi svežeg bosljka. Naravno, kod Paola ne možete dobiti samo picu, odmah nam je doneo i aranćini – kuglice koje oblikom podsećaju na male narandže, a ustvari su oblikovani rižoto koji je na kratko spušten u duboko ulje samo na toliko da se napravi hrskava korica. Iako je ovo pravi restoran ulične hrane, gde se hrana pakuje i nosi, Paolo je stavio i par stolova i stolica, koje su nas pozvale da sednemo i pojedemo naše delicije baš tu. Uživajući u atmosferi, dok je sunce padalo pod sve većim uglom, primetila sam jednu terasu iznad pasaža na kojoj je stariji par živahno razgovarao, i pomislila „Vau, kako je super životno, sigurno je tako u Napulju“. „Ej, vidi ovu terasu, izgleda mi kao da je u Napulju“, rekao je Mirko. Niko od nas dvoje, naravno, nije bio u tom gradu, ali nas je nešto navelo da pomislimo da je tamo baš tako – ljudi sede na terasama i glasno se dovikuju, a oko njih cveće, veš koji se suši i neki stari, raspareni nameštaj. Možda ulice Napulja nisu ni nalik ovom pasažu gde smo sedeli, ali mi i dalje želimo da verujemo da je Paolo odabrao baš ovaj kutak jer neodoljivo podseća na napuljske skrivene uličice.
U pešački najprometnijoj ulici Laze Telečkog smestio se
, pekara sa raznim pecivima, ali i sa čuvenim perecima – tankim, hrskavim, običnim ili premazanim belim lukom i paprikom.
Ovaj perec možete grickati skoro uvek, a to je kada:
–
pijete piće u obližnjem kafeu,
–
čekate „pravi“ obrok,
–
vam se jede „nešto, ne znam tačno šta“ pa to smišljate uz perec,
–
se šetate gradom, sa ili bez razloga,
–
radite na ArtEko marketu u Katoličkoj porti pa znate da je perec blizu i non-stop vas mami,
–
vam se jednostavno baš jededobar hrskavi perec.
Mogu vam reći da u ovu pekaru idem namenski po perec i retko šta drugo tamo kupim. Ne znači da ostalo nije dobro, ali kad vidim ove vitke izuvijane belolukave vragolane, fokusiram se samo na njih.
U blizini Pereca, u ulici Zlatne grede, nalazi se radnja finih peciva i kolača „Carica“. Mirko je svakodnevni posetilac ovog mesta i toliko je očaran da je ona za njega „Čarobnica”, a pravo ime nikako ne može da zapamti. Čarobnica zna da „momak voli čivut-pitu“ i pakuje mu s vrata jednu, onako kao kad ste stalni gost u kafani pa vas konobar ni ne pita šta pijete. A da čarolija bude veća, u kesu ubaci i par medenjaka „baš sad napravljenih, svežih“, dok ne stigne negde da na miru pojede sočnu čivut-pitu (za neznalce, kao što sam bila ja, to je troslojni kolač sa makom, jabukom, orasima i d
žemom od šljiva,
sa korom od prhkog testa i šećerom u prahu odgore). Reći ću samo ovo – grešno slatka prhko-sočna bomba!
Pored ovog kolača, u radnji „Carica“ prave i torte razne sorte, domaće kolače – krempite, mađarice, vanilice, medenjake; slane kiševe,
, štanglice i sendviče.
Štagod da uzmete – nema greške.
I za kraj jedan restorančić gde ulična hrana nije prioritet –
, mesto sa veganskom hranom gde se (kako mu ime kaže) pretenduje na „blaženstvo, stanje iznad čula, misli i uma“. Oni prave dnevne obroke, veoma ukusne i hranljive, ali imaju i sendviče, pice, mafine i energetske kuglice napravljene od kvalitetnih sastojaka. Njihov koncept poziva da zastanemo, odvojimo se od problema iz prošlosti i planova za budućnost, da uživamo u svakom zalogaju hrane, gutljaju kafe ili čaja i osetimo to što unosimo u sebe svim čulima.
Mirko i ja smo proširili taj koncept i na javni prostor – ulicu. Mislimo da se može uživati i uz hranu za poneti, kada se smestite u ambijentu koji vas ispunjava, odmara ili nadahnjuje. Itekako smo dostigli stanje blaženstva iznad čula, misli i uma kada smo pojeli savršeno parče vege pice, sa bazom od integralnog testa, povrćem i začinima, u senci stare vojvođanske građanske kuće kojoj smo izbrojali sedam slojeva farbe. Estetski doživljaj i čulo ukusa napravili su neponovljiv spoj i to je ono što uličnu hranu razlikuje od jela u restoranu – ti biraš scenografiju gde ćeš uživati u njoj, tako da je svaki put drugačije.
Kako sam na početku rekla, ovo je samo delić segmenta ishrane koju Novi Sad ima, hteli smo da vas zagolicamo i pokažemo neka mesta koja biste teško otkrili da niste lokalac.
Ovako – čuvajte ove insajderske informacije i vidimo se u Novom Sadu, možda baš na ulici ili trgu u zajedničkom ugođaju sa hranom koju smo tu doneli.
Ako dolazite u Novi Sad i želite da doživite njegovu gastro-scenu, od ulične hrane, preko pijaca, do restorana, kafeterija, kafanica, vinarija i drugih skrivenih i manje skrivenih mesta, slobodno me kontaktirajte na tastingnovisad@gmail.com, sa zadovoljstvom ću sa vama podeliti priče o hranljivoj strani mog grada na gastro turama “
“.
Foto:
i Miroslav Dajč
Hleb i lale 
Fino…bash shto mi je trebalo (Posjeticu NS u Decembru!). Divne zavodljive slike jednog gurmana ('poguzije') kako uziva u hrani i zivotu!
LikeLike
Draga Ivanovicka prosto si divna !!! Pozelio sam da sa tobom i Comazijem otpadam po svim tim mjestima koje ste obisli… Malo me udarilo sada po nostalgiji… Odlican post ! Voli te Dr
LikeLike
Baš, baš mi se sviđa tekst, fotke i odabir mesta…jedino mi fali pljeska kod Jefte 😉
LikeLike
Odlican post! Sledeci put kada budem bio u Novom Sadu, znam gde cu ici!!
LikeLike
divan post! nisam ni znala za ovaj napolitanski raj u ns. hvala!!
LikeLike
Wow, Ivana, ovo je jedan potpuno Novi Sad za mene! Upisujem sve u tefter, pa kada me put natera na tu stranu, sve po redu 🙂 Divne fotografije ❤
LikeLike
oh…prelep mi je ovaj post o mom Novom Sadu! 🙂 Ne znam da li je to sentimentalna povezanost, ali ja obožavam poslastičarnicu Figaro u Mite Ružića tj. njihove kroasane 🙂 tamo smo često jeli tokom gimnazije
LikeLike
Uuuu, ovaj Napoli Centrale super zvuči, to mi je sledeći put prva stanica! Mene je Napulj oduševio, na neki gužva-haos-šarm-ludilo način. Baš da vidim jel se Paolo stvarno trudi kao da je kod kuće. Ja sam, to ste možda i čitale, jedući picu u Napulju sa svakim zalogajem umirala i odlazila u raj, i onda obećala sebi da nigde drugde na svetu neću jesti picu jer bi to bila blasfemija. Naravno, poklekla posle par nedelja, ali i dalje mislim da bi to bilo jedno vredno obećanje.
Grlim vas obe! :*
Tihana // Wandering Polka Dot
LikeLike
I zamalo da propustim da se zahvalim na sjajnom postu 🙂
LikeLike
Roštilj sam ovde batalila. što ne znači da uživo ne možemo opaliti po Jeftinu pljesku 🙂
LikeLike
Hvala Igore, srešćemo se sigurno na nekom od ovih mesta 😉
LikeLike
Nema na čemu, osećam da će uskori biti redovi kod Paola 😀
LikeLike
Divno što dolaziš Jasna, ako ti treba još informacija, slobodno pitaj. Šta da ti kažem, mi poguzije smo prosto neodoljivi 🙂
LikeLike
Wow, super post, pa ja sam iz Novog Sada, i ne znam za ta mesta, iako zivim u Beogradu, cesto odemo, ali bas sam insprisana!
LikeLike
Dragi moj Doktore, moramo doći svi đuture kod tebe pa da napravimo novi post 'Gde jedu lokalci kad im dođu gosti? Edmonton, drugi deo' 😀 A kad dođeš ima da otpadamo po svim ovim mestima. Ljubac :*
LikeLike
Pa da, ovo su insajderske informacije 🙂 A kad te put natera ovde, obavezno da se javiš! Hvala u ime fotografa, preneću mu pohvale 🙂
LikeLike
Jao da, Figaro je baš gimnazijsko mesto (a i studentsko) 🙂 To je više sentimentalna veze, čini mi se, i mene si sad podsetila na te dane 🙂
LikeLike
This comment has been removed by the author.
LikeLike
Kako se ne bih sećala tvog posta sa napuljskom picom, od tada jedva čekam da odem tamo da je jedem 🙂 Kad dođeš obavezno čekiraj Paola da vidimo koliko drži Napoli standard 🙂 Hvala na komplimentu :*
LikeLike
Hvala Silvija, posebno mi je drago što Novosađani otkrivaju neka nova mesta u svom gradu. Iako je mali, naš grad ipak ima neke neotkrivene kutke. Uživaj u ovim mestima kada dođeš u NS!
LikeLike
Sve što si preporučila volim, kad krenemo put NS vratiću se na ovaj post da popišem 🙂
LikeLike
Bravo Ivana! Bravo Mirko! Savršeno predstavljena snažna scena naše ulične hrane, a lista lokala je odlično izabrana. Kad ono idemo kod Paola? Vidimo se sledeće nedelje u Porti…. 🙂
LikeLike
Muž i ja smo za jednu godišnjicu braka otišli u Novi Sad i jednostavno se zaljubili u grad, ponovili put iduće godine, a nakon ovog teksta znam da ćemo se opet i opet vraćati :). Iskreno, zavidim vam svima koji živite tamo, jer zaista nisam vidjela ljepši grad i ljubaznije ljude! Hvala vam na divnom tekstu i idejama za slijedeći posjet!Veliki pozdrav iz Hercegovine!
LikeLike
Draga Vesna, ne morate popisivati, možete me zvati da vam ih lično pokažem, biće mi zadovoljstvo 😉
LikeLike
Hvala Ceci, potrudili smo se 🙂 Kod Paola čim prije, a naravno prvo Porta na +40C 🙂 Jedva čekam!
LikeLike
Hvala Marija, mogu vam reći da mi nekad baš kritikujemo naš grad, valjda je to tako kad si lokalac. Ali kad vidimo kako ga doživljavaju ljudi sa strane, shvatimo da ipak nije tako loš 🙂 Naravno, volimo ga, valjda smo zato i kritični. Drago mi je da smo vas inspirisali za sledeću posetu!
LikeLike
Ni malo mi ne pomaže što ovo čitam gladna! 😉 Kod nas ponuda 'ulične hrane' i nije neka, pogotovo ako ne jedeš meso, ali zato kad dođemo u NS ne znam odakle bi počela! Ako ništa drugo, sendvič kod Pjoleta na Limanu poslije izlaska je obavezan! Iako mi se nešto pokvario zadnji put kad smo bili! Nadam se da ćemo uskoro u NS pa ćemo obići predloženo! 🙂 Odličan post, stvarno sam uživala! 🙂
LikeLike
ananda ❤ omiljeno mesto u novom sadu 🙂
LikeLike
Hej Majo, hvala ti! I ovde je za mesoždere najbolji izbor, mada se može naći nešto i za ostale 🙂 Ja ni ne znam gde je Pjole na Limanu, znam da je bio McPjole u podzemnom nekada davno, možda je to taj. Tu ćeš me voditi kad dođeš u NS 🙂
LikeLike
Fina je Anandica 🙂
LikeLike
Juče sam prijateljem bila u Novom Sadu, delimično poslom, delimično zabavom… popodne smo grickali perece iz one pekare u Laze Telečkog, a uveče, kad je grad otišao na EXIT, imali smo priliku da doživimo potpuno nestvarno romantično veče, poput onog iz crtanog Maza i Lunja u Napoli Centrale, u tom prolazu-dvorištu, sa dva stola ispred lokala, vrlo retkim slučajnim prolaznicima, savršeno uslužnim gazdom i pohovanom pastom, pizom koju ste preporučili… a arancine smo poneli sa nama u šetnju kejom za potpuno perfektno veče. Hvala za post i informacije u njemu… pomogli ste da jedno putovanje do obližnjeg grada bude divno, poput sasvim egzotičnog putovanja nekuda, za koje se danas nema uslova
LikeLike
Može biti da je to isti samo na drugoj lokaciji! Dogovoreno, kad obiđemo predložena mjesta idemo zajedno do McPjoleta! 😉
LikeLike
Divno,sad znam gde mogu pojesti nesto fino u Novom Sadu…bez dileme…
LikeLike
Draga Ivana,
hvala ti na otkricu Napulja i Carobnice. Prvi put cujem za njih, Verovatno zato sto sad sa bebom imam uglavnom isprobane rute 🙂 Jedva cekam da ih posetim. Tekst si toliko lepo srocila, i bas mi je drago sto si odabrala bas ulicnu hranu, jer za to je najveca verovatnoca da ce ih gosti prvo i probati kad dodju posete nas grad. Sad otkrih i tvoju ideju gastro hostinga, i da ti kazem, ne znam da li bi neko to bolje znao da odradi. Rado cu tu informaciju podeliti sa ljudima koje poznajem.
Puno pozdravljam i tebe i Nevenu (a cini mi se da i tvog gastro kompanjona poznajem iz skole)
LikeLike
Draga Kato, tako mi je drago što čujem da ste se lepo proveli u NSu. I još jednom je potvrđena činjenica da ne treba puno novca da bi se napravio egzotični ugođaj – malo mašte i pustiš veče da te nosi 🙂
LikeLike
Fino, a brzo i ukusno 🙂
LikeLike
Draga Saška, hvala punooo na lepim rečima :* Shvatila sam da uživam da otkrivam ljudima gastro delicije po gradu, i radujem se tim druženjima. Hehe, u Novom Sadu se svi znamo, makar 'izviđenja' 🙂
LikeLike
Hvala Ivančice!
LikeLike
Nice food tips ;)I dont like gyros (though I am from Greece) i prefer souvlaki with pita!
http://beautyfollower.blogspot.gr/2015/07/giveaway-evil-eyetote-bag.html
LikeLike
Imam pitanje: koji bi restoran preporučili osobama koje po prvi put dolaze u NS?
I pohvale za post, zanimljiv je i dao je nekoliko ideja za usputni obrok 🙂
LikeLike
Sinoc sam zapucala za NS do preporucenog Napolija. Ni traga od te picerije na pomenutoj adresi. Tri put sam obilazila ceo pasaz ne verujuci da me tvoj blog ispalio ��A bas mi se svidela verbalna preporuka ��
LikeLike
Otišla sam oma da proverim na Paolovu fb stranici o čemu se radi i piše -trajno zatvoren. Baš mi je jako žao što to nisam skontala pre nego što si krenula, imao je i novi, super meni:(
Hvala što si javila, napomenuću u tekstu da ne radi više.
LikeLike
Ivanin Novi Sad je i moj Novi Sad, samo su se u medjuvremenu otvorile neke nove radnje koje tek treba da istrazim. Ali vecina mi je omiljena! Divno, divno, divno!!!
Ljubim vas obje!
D.
LikeLike
Odličan tekst. Bravo Lalice 🙂
LikeLike
Divna priča! Uvek nekako završim jedući na istom mestu kao i svaki put, tako da se zahvaljujem na smernicama! 🙂
LikeLike
Zaista odlicna mesta si izabrala i objedinila u dobru pricu. Sve preporuke. Mi smo nedavno pisali nesto slicno pa moze da bude korisno posetiocima:http://apartmanilaguna.com/5-mesta-u-za-klopu-novom-sadu-koje-preporucuju-lokalci.Lep pozdrav
LikeLike