Posted on by Nevena Z.Cvijetić

Čoko karamel kocke/Dečak sa krilima

MG_6291-44.jpgMG_6291-44.jpg

U Šmriku sam stigla kasno u noć. Kuća je bila tiha i mračna, svi su spavali sem Olega. Mog drugara po kuvanju. Prošlo je dve godine od kako smo pravili mafine sa bananama i čokoladom. Nisam znala da li me čeka mali od kužine ili astronaut.
Porastao je bar 5-6 santimetara, mršav i dalje. Glas mu je malo promukao a u drži ruci kuvar sa obeleženom stranom na kojoj je recept koji sutra pravimo.
Nema dileme, to je moj prijatelj poslastičar.
 
Potpuno budan obaveštava me šta sam sve propustila u zadnje dve godine:
– Lego kolekcija je porasla. Sad ima i Gospodare prstenova.
– Hari Potera je prerastao. Sada čita o plemenima maca koje se bore za mir u svetu.
– Pravio je Rožatu za Božić. Pita sa jabukama i cimetom mu je izvrsno uspela a jednom je u školu nosio kukis.
Novost je i ta da nije siguran da li da bude baštovan ili ipak poslastičar…
Porastao dečak. I porasla mu krila.
Ujutro me čeka budan, kaže nabrao je jagode u bašti. Te su lepše za fotkanje od kupovnih.
I kako će Megi biti najbolji model da prikaže kolače.
Ima nekoliko ideja kako da serviramo kolač. Sa jagodama umočenim u čokoladu i listićima melise.
Gledam ga oduševljeno i ne verujem koliko je porastao. I kao dečak i kao poslastičar!
I dok se kuhinjom širi miris dagnji na buzaru i crnog rižota, Oleg predano muti, secka i vidno uživa u onome šta radi.
Ja ga fotkam i pričam sa Tajanom o životu, o Olegu, Megi i njihovim slobodnim umovim. O tome kako je teško biti drugačiji i ok sa sobom. Odupreti se kalupima i raširiti krila. Teško, ali ne nemoguće.
O ljubavi, podršci i koliko se od dece može puno, ponovo, naučiti. Samo treba širom otvoriti oči i uši.
Ručali smo, smejali se i uz kafu uživali u Olegov kolaču. Megi se probudila, aminovala slatkiš i poletela negde u njen svet.

Na putu za Zagreb razmišljala sam o ovoj neobičnoj i dragoj porodici. O dečaku koji  bira tepsije, lonce, kristale i prašumu jer mu je pružen svet na dlanu i može da bira. Mama i tata mu neće skratiti krila već pustiti da leti kuda želi. I sleti gde želi.Možda u neku baštu a možda u more vanile.Videćemo 🙂

Čoko karamel kocke

Kora:115g putera175g brašna T40055 g šećera od šećerne trskeFil:175g putera115g šećera od šećerne trske3 kašike meda400g kondenzovanohg mleka ili mlečne (slatke) pavlake za šlag (nešećerena)1 kesica želatina (ako koristite slatku pavlaku)Preliv:200g crne čokolade20g putera→ Uključite rernu na 200C.→ Mikserom izmiksajte puter, brašno i šećer. Utapkajte smesu u tepsiju.→ Pecite 30 minuta u već zagrejanoj rerni.→ Nakon tog vremena izvadite iz rerne i pustite da se kora ohladi.→ U šerpu stavite sve sastojke za fil (osim želatina) i pustite da provri. Kada je provrilo, smanjite vatru i kuvajte 10 minuta uz stalno mešanje. Kada se fil zgusnuo, prelijte ga preko kore. (ako je previše tečan, stavite u njega kesicu želatina, koji ste prethodno razmutili u malo hladne vode, izmešajte pa tek onda izlijte na koru.(U kuvaru iz kog je Oleg uzeo recept su zaboravili da kažu da će se fil stegnuti samo ako koristite pravo, gusto kondenzovano mleko. Ako slučajno njega nemate pri ruci, znajte da se slatka pavlaka neće moći stegnuti tako i da dodate kesicu želatina. Takođe, fil će biti druge boje jer kondenzovano mleko daje tu lepu braon zlatnu boju.Ali bez obzira šta koristite, ukus će biti odličan i karamelast.)→ Tepsiju prebacite u frižider i dok se kolač hladi, pripremite preliv.→ U šerpici otopite čokoladu i puter i ostavite da se malo prohladi (10 min)→ Prelijte otopljenu čokoladu preko fila i vratite u frižider na hlađenje (minimum 3 sata).→ Kolač secite na kocke i poslužite sa svežim vođem koje ste umočili u preostalu čokoladu i stavili da se hladi zajedno sa kolačem.(verzija za štampu)Prijatno!

29 Replies to “Čoko karamel kocke/Dečak sa krilima”

  1. Divna priča, i bila si negdje između moje dvije kuće…novog vinodolskog i ičića. Dečko je pravi i tako si lijepo napisala i o njemu i njegovoj familiji. Mislim da je najvažnije pustiti djecu da ostvaruju svoje snove i da ih se ne sputava.

    Like

    Reply

  5. Ovo o sletanju u neku baštu ili more vanile je bila tačka na I.Nadam se da ćeš jednog dana tvoje priče uobličiti u neku knjigu i da ćeš ih naravno prošarati i ponekim receptom.Sjajna si…kao Sunce.

    Like

    Reply

  11. Svaki tvoj novi post, svaka nova priča iznova je posebna i svakoj se vraćam i po nekoliko puta. Oleg me odmah osvojio, želim mu da leti, leti, i sleti tamo gdje će mu biti najbolje i najljepše ! I počastite nas još kojom ovakvom pričom, ali i finim kolačićem kao što je ovaj !

    Like

    Reply

  12. Skroz divno i životno. Tebi zavidim na onome što te tjera da praviš fotke tako pune života i emocija, a Olegu na slobodi i sposobnosti da se oslušne i u tim godinama… Super Neno, kao i uvijek! ❤

    Like

    Reply

  25. Hejhaj Miličice!Ovaj post ti odgovaram iz Crne Gore i oduševljena sma koliko je lepo ovde u 6 mesecu! Baš te se setimo Ivana i ja!

    Hvala ti, mnogo, mnogoo mi je drago da ti se sviđa!

    Like

    Reply

  27. Da sam mlađa, zaljubila bi se u Olega i voljela ga jako jako. Ovako ga samo volim jako jako. 🙂 Hvala ti na lijepim pričama o još ljepšim ljudima.

    Like

    Reply

  28. pitam se da li je slucajnost to sto zasuzim kad god te citam…uvek mi dotaknes dusui obradujes jeVolela bih da sad i ja budem majka jednog slobodnog decaka, mastara, neustrasivog i krilatogHvala ti, divna L ❤

    Like

    Reply

  29. Divan post! Uživam neizmjerno u svakom tvom, ali u ovom sam posebno! Nadam se da ćemo i mi uspjeti odgojiti takvog dječaka, da će imati krila, biti hrabar i slobodan voljeti ono što voli! 🙂

    Like

    Reply

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

Gravatar
WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. ( Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. ( Log Out /  Change )

Cancel

Connecting to %s

%d bloggers like this: