Ja ustvari Milana skoro uopšte ne poznajem.
Znamo se iz viđenja preko Bobija, on je njegov venčani kum. Malo bolje smo se upoznali jednog posle podneva uz čaj, kada smo se našli da popričamo o blogovanju. Milan je tada krenuo u avanturu zvanu “StomakiJa” i meni se strašno svideo taj njegov neposredan i pametan pristup stvarima. Svidelo mi se što blog ima tu romantično-mušku notu.
Uživo, Milan je bio tako simpa i intersantan i potpuno me oduševio sa koliko ljubavi priča o Marini, njegovoj ženi i Andreju, njihovom sinu. Onako kako to samo nežni ljudi znaju da rade, između redova i osmeha.
Ja te romantikluke ne opraštam tako da je Milan morao da bude gost ovde kod nas, u klubu ljubitelja života i sitnica koje život znače 🙂
Uživajte!
Jutro posle prve bračne noći…
Sreća, radost, toplina oko srca, zagrljaj, poljubac.
Kumovski ručak, pa izrada fotografija, pa svođenje računa.
Zatim zatišje. I šta ćemo sada ? Hajde da odemo na medeni mesec. Gde? Počinje potraga za destinacijom. Kako smo oboje avanturističke duše, odluka pada na Tajland.
Uplata aranžmana
Pronađemo najbolji-čitaj najpristupačniji aranžman. Jedna, da je tako nazovem, hipi agencija iz Beograda. Veoma opuštena, na trenutke neozbiljna ekipa.
Cena aranžmana prava sitnica!!! Prvi put da sam nekome na račun uplatio šestocifreni iznos na račun. Odnesem priznanicu u agenciju i počinje čekanje. I čekanje. I čekanje. Pozovemo ih nakon 2-3 nedelje da vidimo šta se dešava. Oni kažu da nemaju još dovoljan broj zainteresovanih. Ne znaju da li će se uopšte ići. Šta????? Do polaska je preostalo još 7 dana. Vi još ne znate. Užas. Kakva ste vi to agencija piiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii (cenzura mog tadašnjeg rečnika)?
Javljaju se 2 dana pre puta i potvrđuju polazak 2 decembra u 5h sa beogradskog aerodroma. Pakovanje, polazak, aerodrom.
Let
Upoznajemo dvoje saputnika iz Beograda. Let do Rima, trčanje na sledeći let do Kolomba (Šri Lanka). Dugačak let od 13-14 sati. Prvi put da sam leteo tako dugo. Veoma zanimljivo iskustvo. Imate osećaj kao da živite u avionu. 2-3 obroka. Već prepoznajete stjuardese koje prolaze.
Sletanje. Veoma mali aerodrom u Kolombu. Novi zanimljivi ljudi. Prodavnica čaja. Odlaže se sledeći let do Bangkoka (Tajland) za 3 sata. Spajamo po tri stolice, ruksak pod glavu i spavanjac. Ukrcavanje.
Sletanje u Bangkok. Iskrcavanje. Oduševljenje. Ogroman prelep ultramoderan aerodrom. Ovde su svi nasmejani. Odlazimo da pokupimo svoj prtljag. 5,10,15,20,30 min čekamo ali mog i ženinog prtljaga nema. Šta? Kako je to moguće? Otputujemo najdalje od svoje kuće i nestane nam prtljag. Užas. Odlazimo do pulta za informacije. Oni ne znaju ništa o tome. Dajemo podatke i tako u jedinoj odeći koja je na nama krećemo kombijem do Bangkoka.
Stižemo u guest house (nešto nalik manjem hotelu). Dočekuje nas muškarac/žena. Tranvestit u procesu prelaska. Vidi se da je skoro to odlučio pa još uvek ima više muških nego ženskih osobina. Šok. Ja jesam otvorenih razmišljanja ali kada se sa nečim sretnete prvi put i još je neočekivano onda je to druga priča. Veoma nas ljubazno dočekuje i obaveštava o pravilima guest house-a. Odvodi nas do sobe. Žena i ja onako bez i jedne stvari, premoreni od puta, odlučujemo da izađemo i procunjamo malo po ulicama Bangkoka.
Proveriti koliko tečnosti ima u tiganju. Ako treba dodati još soja sosa i poklopiti. Povremeno proveriti da li su se nudle skuvale. Pred sam kraj dodati na krastavac.
Obilazak Bangkoka
Izlazimo na ulicu. Vlaga je toliko visoka da sve vreme imamo utisak kao da smo u polu snu. Prepuno ljudi. Svi su nasmejani. Prolazimo pored radnji i shvatamo da moramo nešto kupiti od odeće. Ko zna kada će nam i da li će stići prtljag. Stižemo do ulice Khao san road (najpoznatija back pack turistička ulica u Bangkoku). Prepuna štandova sa hranom, restorana, tezgi sa svim i svačim. Stižemo do jedne bakice koja ima tezgu bicikl karakterističnu za Aziju.
Ma koliko delovalo neugledno, primećujemo da je nasmejana bakica uredna i pedantna. Hrana sa tezge joj miriše neverovatno. Odlučujemo se za pileći Pad Thai. Cena ovog jela je neverovatnih 80 din. Dobijete pun tanjir nudli sa hrskavim povrćem, piletinom i neverovatnim začinima. Probamo bojažljivo zalogaj i sa oduševljenjem konstatujemo da je ovo jedno od najlepših jela koje smo ikad probali. Od tog trenutka pa na dalje, Pad Thai postaje lajt motiv celokupnog putovanja. Ma gde da smo išli, obilazili razne znamenitosti, hramove, ostrva tražili smo ovakve tezge kako bismo ponovo osetili ove neverovatne ukuse.
Floating market (pijaca na vodi)
Još jedno od fenomena Tajlanda. Na sat vremena vožnje od Bangkoka nalazi se pijaca na vodi. Kada stignete na odredište čekaju vas domoroci sa kojima se cenkate oko cene vožnje čamcem. Kada smo se dogovorili za cenu ukrcali smo se. I… Kreće neverovatna vožnja. Reka-kanal širine 4 metra, nepoznate dubine krcata čamcima koji se kreću samo njima poznatim pravilima i putanjama. Prvo strepite da ne završite u vodi, zatim shvatite da to ovde tako funkcioniše i da ako su svi preživeli do sada nema razloga za brigu. „Tezge“ se nalaze sa leve i desne strane. Prodavci kao osnovnu opremu imaju čaklje (dugačak štap sa kuka na kraju) koje koriste kao sredstvo da privuku kupce, kao neku vrstu Tajlandskog marketinga J Zabace čaklju, zakače se za pramac čamca i dovuku vas do tezge. To su ustvari mali splavovi koji nude sve, od igle do lokomotive. Najbitnija stvar je cenkanje. Na Tajlandu vas nikada neće fizički napasti i opljačkati, mislim da to potiče od njihove nenasilne vere budizma. Oni će pokušati da vam naplate i po 5 puta skuplje, na vama je da to primetite i krenete u kontranapa J naravno verbalni i da dođete do željene cene.
Vožnja Tuk tuk-om
Ako nekada odete na Tajland, nikako nemojte propustiti tuk-tukom. Kao i za većinu stvari i za ovu vožnju se morate cenkati i tražiti popust i dobru cenu. Moja preporuka vam je da se obavezno provozate noću. Moja žena i ja smo pronašli jedan tuk tuk i seli u njega. Vozač nam se sve vreme vožnje dobronamerno smeškao, kao da se sve vreme izvinjavao za pretrpljeni strah koji nas je čekao. Nismo stigli ni da se pripremimo, a motor je vež zabrjujao i ostalog se sećam u prekidima straha J Strancima se čini da Tajlanđani voze kao da je cilj vožnje sudar. Svi trube, uleću jedni drugima u putanje, mašu, osmehuju se, ali niko ne povisuje ton, nema dranja, psovanja. Nekako je sve to kulturno ali veoma opasno kada se prati iz zadnjeg dela tuk-tuka.
Odlazak na ostrvo Ko Pha Ngan
Nakon nekoliko dana u Bngkoku krenuli smo na ostrvo. Put do tamo je činila vožnja kombijem, pa autobusom, pa brodom, pa kombijem. Ukupno je trajala 9 sati. Vredela je svakog minuta.
Kombi nas je dovezao do kompleksa bungalova. Prijatno osobljena recepciji nas je sprovelo do smeštaja.
Bungalovi od bambusa. Jednostavni i skromni, a opet tako divni. Kao iz bajke. Ujutru, čim bismo smo ustali iz kreveta ovaj prizor nas je čekao:
Protegnemo malo noge po dugoj peščanoj plaži I zatim odemo do verande gde je bio smešten restorančić gazed kompleksa. Konobari koji slabo govore engleski ali su toliko nasmijani, ljubazni I srdačni da je sve ostalo manje bitno. Jednom prilikom je moja supruga naručila sendvič sa Ham and chees (tost sa šunkom i sirom), a dobila je tosta namazano đemom i od gore posuto sirom (konobar je neznajući baš engleski po zvuku zaključio da je sigurno mislila na džem i sir J). Dok smo mu objašnjavali šta je želela on se sve vreme osmehivao I govorio: “Je, je, đem end ćiz” (tarzan engleski sam upotrebio kako bih što bolje dočarao način komunikacije).
Ostrvo je divno. Raj za backpacker-e. Još uvek nije toliko komercijalizovano i reklamirano kao Pataja (pored Bangkoka najpoznatija turistička destinacija na Tajlandu). Još uvek ima netaknutih plaža.
Nasmejana nacija
Skoro 95% tajlanđana su budisti. To se posebno ogleda u njihovom blagom temperamentu. Svi su stalno nasmejani. Za tri nedelje koliko smo bili tamo, jako retko smo videli domoroca koji nije nasmejan. To im je u krvi. Kada se nađete u takvom okruženju nekako i vama postane prirodno da se stalno smejete. Uz njih shvatite koliko je malo potrebno da budete srećni.
Znam da aranžman na Tajland nije malo, pogotovo materijalno. Mislim na onu staru izreku: „Nije bogat onaj koji najviše ima, nego onaj kome najmanje treba“. Moramo preispitati svoje prioritete i živote. Razmisliti da li su nam zaista potrebne stvari kojima se besomučno zatrpavamo ili je dovoljno imati kraj sebe voljenu osobu. Meni je voljena osoba i jutro i podne i veče. A vama?
Pad Thai
Sastojci:
½ crnog luka
3 čena belog luka
½ praziluka
1 babura
½ svežeg krastavca
250gr smrznutih morskih plodova
3 koluta ananasa
Kesica kikirikija
Ulje od semenki grožđa
2 jajeta
Tamni soja sos (dark soy sauce) – slatkog blagog ukusa
Blagi soja sos (light soy sauce)- jačeg slanijeg ukusa
Slatka čili pasta (sweetened chilli sauce)
Priprema:
Kod azijske kuhinje je najbitnija priprema. Sve treba ranije iseckati i pripremiti. Kada se wok jednoj jako zagreje treba kuvati što brže da se ne izgubi dragocena teperatura.
Crni luk i papriku iseći na što tanje tračice. Praziluk na kolutove, a beli luk i krastavac na krupnije kocke.
Dobro zagrejati wok. Zatim dodati 2 kašike ulja od grožđa. Pustiti da se zagreje skoro do trenutka kada počinje da dimi. Bez brige, ovo ulje je predviđeno za visoke temperature. Dodati crni luk. Malo propržiti. Dodati papriku i praziluk. Malo propržiti pa dodati beli luk.
Sve preliti sa kašikom ili dve Light soy sauce-a. Neophodno je dodati sada soja sos jer je povrće upilo ulje i počinje da se lepi za tiganj. Nakon 3-4 min dodati smrznute morske plodove. Promešati i poklopiti. Plodovi mora će ispustiti sok i sve će početi da se dinsta u poklopljenom woku. Nakon 3 min dodati nudle i ananas.
Proveriti koliko tečnosti ima u tiganju. Ako treba dodati još soja sosa i poklopiti. Povremeno proveriti da li su se nudle skuvale. Pred sam kraj dodati na krastavac.
Kada je sve skuvano po želji možete dodati dva jajeta (od jaja će celokupno jelo postati malo sjedinjenije i malo „gnjeckavije“ ). Ako želite da bude hrskavije i laganije nemojte dodavati jaja. Napravite malo mesta u tiganju, sa visine ubacite jaja u tiganj da se razbije žumance. Sačekate desetak sekundi i onda sve umešate. Servirate jelo na tanjir i od gore pospete usitnjenim kikirikijem. Prijatno.
Hleb i lale 
fantastično jelo, a post me oduševio, najdraži su mi ovakvi putopisni, ali sa srcem i dušom ;)puno putujem ali nisam zapravo još bila nigdje van europe
LikeLike
sad me podsjeti na to jelo, ja ga bas bas volEm, a nisam ga jela ne pamtim.. sad cu morati ici kupiti sastojke da ga napravim.. mmm, ananas u slanim jelima je odlican!
divan putopis.. =)))
LikeLike
Hvala. Drago mi je da vam se svidja.
LikeLike
Ja gospodu Kacanski znam iz vidjenja, i iz prica zajednickih prijatelja. Godine su prosle, od kad sam ih prvi put videla, ili cula za njih. Jos dok su kao mladji sa drustvom boravili na Strandu 🙂 Uvek nasmejani, zaljubljeni, zadovoljni zivotom. Taj utisak potvrdjujem i kroz Milanov blog, njihove slike, i sad ovaj post. Nastavite da negujete to sto imate. Nema niceg dragocenijeg! PS – Eto, a sad saznajem da je Bobi Milanov kum. Svet je bas mali!
LikeLike
putujem ;itaju'i. Volim tvoje goste na blogu!
LikeLike
This comment has been removed by the author.
LikeLike
Divno Milanče, super opisi putešestvija, a jelo mi zagolicalo stomak iznutra (još ono prvo, kod pedantne bakice) 🙂
LikeLike
Odličan putopis, a tek klopa mmm 🙂
LikeLike
Hvala 🙂
LikeLike
Hvala 🙂
LikeLike
Tajland je stvarno nesto posebno.
LikeLike
Jučer me je suprug probudio i rekao da ćemo sljedeće godine u ovo vrijeme biti na Tajlandu. On je odlučio. Onda sam ugledala ovaj post i shvatila to kao znak…možda stvarno hoćemo…:). Hrana je sigurno jedan od većih mamaca 😉
LikeLike
Odličan post!
LikeLike
Svaka čast Milanče! Lep tekst i dobre fotografije…. P.S. Navijam za tebe u poduhvatu Stomakija!
LikeLike
Nadam se da ćete otputovati 🙂
LikeLike
Hvala.
LikeLike
Hvala. Mogao bih se malo posavetovati sa tobom, tebi je uspelo da dođeš do željene težine 🙂
LikeLike
Laliceeee, nestale slike u ovom postu! 😦 Sređujem bukmarkse, većinu brišem jer sam bukmarkovala ko zna kad i zašto. Tvoje ništa ne diram, majke mi! 🙂
LikeLike
Nevenaaa, što nema fotki? 😦
LikeLike
joj bože sad me sramota što je moj komentar poslednji tu s istom primedbom 😀
LikeLike
Nemam pojmaaaa!!!Probaću da ih nadjem!
LikeLike