Knjigu “Čaj za tradicionalno građene” od Aleksandar Mekkol Smita (Alexander McCall Smith) sam dobila od Miljana za jednu Novu Godinu. Beše to u vreme kad sam zanemarila sve dijete ovog sveta i posvetila se kiflicama. Pa sam od vitke linije (to shvatam tek sada, jel) stigla do tradicionalne. Taj poklon mi bio baš simpatičan jer Mma Ramocve je krupna afrička žena sa neverovatno dobrim srcem i koju njen verenik gospodin Dz. L. B Matekoni zaista jako voli.Uglavnom, u svim knjigama u kojima je Mma Romocve, pije se čaj. Crveni, roibuš (rooibos). Čim je neka strka, zbrka, mora da se napravi pauza za čaj, da se razmislil.Kad je sve kako treba, opet treba pauza za čaj da se uživa na miru.Sve to meni nije baš bilo jasno, ali mi se sviđalo to, zastani i popij čaj.
Posle su
Iv i
Iva počele da zveckaju svojim šoljicama po netu. Naravno da ih nisam ništa razumela.
Sve dok nisam otišla u Hong Kong na čas o čaju. Tada je sve počelo.
Dok mi graciozna Kineskinja nije pripremila pet vrsta čajeva, svih potpuno različitih. Tako neobičnih, jakih, blagih, zemljanih i voćnih.
Sedela sam okružena šoljicama i čajevima. Oko mene je bilo nekolicina ljudi ali mi je pogled najviše privlačila devojka koja je sedela sama. Bila je tako mirna. S vremena na vreme bi pogledala kroz prozor, stavila koji kolačić u usta ili dosula čaj. Potpuno spokojna.
Graciozna žena je svojim porculansko belim rukama sipala čajeve, pitala me šta osetim, kako osetim. Pričala mi o važnosti temperature, vremenu stajanja čaja u vodi. Koji čaj da prelivam a koji da odmah iskoristim.Bila sam omađijana tim aromama i devojkom koja sedi pored prozora. Sama sa svojom šoljicom čaja.
Posle sam lebdela po zakrčenim ulicama, u moru ljudi. Bistre glave i obnovljena. Puna elana. Dnevni umor kao da mi je svakim korakom spadao sa leđa.
Sutra sam kupila dva čaja i kod krezubavog dede na ulici sve ono što je nepohodno da počnem sa svojim ritualima.
Kad sam se vratila, Iv i Iva su mi oduševljeno poslale razne vrste čajeva, da probam, da zavolim. Pa su mi kupile i šoljice i čajnike i sve mi objasnile natenane.
Sad ulong (oolong) ili neki zeleni čaj pijem posle podne, taman pred kuvanje ručka. Da razbistrim glavu za nove ideje.
Crni čaj pijem na poslu. Da se razbudim.
Imam i beli čaj. I mača prah da pravim mača late (matcha latte). I crveni, a uskoro dolazi Vule koji donosi nešto novo. Kafu skoro da i ne pijem više.
Postala sam prava čajdža. Sve ih razumem. I Mma Ramocve, devojku sa šoljicom čaja i moje nove prijateljice što zveckaju po netu.
Neverovatno, ali baš čaj je bio taj koji nas je zbližio.
Iv, Iva da nije bilo vašeg entuzijazma ja nikad ne bih zaista shvatila zadovoljstvo pijenja čaja.
Ovaj recept je za vas;)
20 g šećera
250 ml mleka (najbolje mleko iz tetrapaka 3,2% mlečne masti)
1 manji štapić cimeta
2 semenke kardamoma (izmrvljene)
½ mahune vanile ili malo esencije vanile
prstohvat đumbira
→ U šerpici zagrejati šećer i ostaviti da se karamelizuje odnosno da dobije zlatno braon boju.
→ Sklonite šerpicu sa ringle.
→ Preko karamelizovanog šećera polako sipajte mleko. Nema veze ako se šećer stvrdne, rastopiće se tokom zagrevanja mleka.
→ Vratite šerpicu na ringlu i smanjite temperaturu.
→ Ubacite sve začine i kuvajte dok se karamel u potpunosti ne rastopi.
→ Kada je karamel rastopljen, procedite mleko i ostavite sa strane da se ohladi.
Mleko čuvajte u teglici, u frižideru, 3-4 dana.
Pre služenja sipajte po želji u čaj ili kafu.
Karamel mleka možete da napravite duplo više, kao po receptu autorke bloga od koje sam dobila ideju, i da stavite čaj ili kafu direktno u to mleko. Na taj način ćete dobiti jako fini i mirisn napitak, sladak i idealan za jesenja posle podneva.
Takođe možete da iskombinujete neke druge začine koji vam više odgovaraju.
Prijatno!
Hleb i lale 
Vesna, hvala što pratiš blog:) Jako mi je drago!:*
LikeLike
Ma da to mleko skroz pitanje ukusa tako da razumem da nisi ljubitelj.E sad, što se tiče karamele to već malo teže razumem da neko ne voli, al pošto ti voliš, na istoj smo talasnoj dužini, jel:)
Sviđa mi se tvoj zen momenat;)
LikeLike
Hvala:)
Ah, kako petično opisano! Dođe mi da se teleportujem na neku planinu, u drvenu kućicu, pijem čaj i gledam sneg. Skoro da želim zimu:)
LikeLike
Aaa Danči, nova kuhinjica, severno svetlo i čajevi. Savršeno! Tak sma srećna što ćeš uživati!
:*
LikeLike
Branka, draga, hvala:)Oduševljena sam što voliko ljudi pije čaj! A što se tiče mog znanja o čajevima, ni ja ne znam baš puno al definitivno postoje stvari koje mogu kvalitetan čaj da potpuno unište. Trudim se da pratim uputstva sa kesica i to je to:)
LikeLike
Milice, ti si ja od pre godinu dana:)Jedan čaj sa mnom, mojim šoljicama od krezubavog dede i to je dosta da te zarazim, sigurna sam:)
::
LikeLike
Definitvno zdravija opcija:)
LikeLike
Serbet naravno…
LikeLike
da, divne Čajne Zvončice 🙂
LikeLike
Krasan post! Dođe čovjeku da odmah zavoli čaj 😀 ja sam veliki kavoljubac,a čaj pijem samo ponekad,najčešće zimi i to samo mentu koju najviše volim. dobila sam neki divan čaj iz Kuće zelenog čaja,kupila sam si čak i malo cijedilo,ali me nekako neće pa neće.nadam se da će se to promijeniti 🙂
LikeLike