29 februara, u Milanu, rodila se Maya. Liči na svog tatu, Đanluku.Svet je postao bogatiji.Njena mama, Dani, je moja italijanska inspiracija. Sasvim spontano pokrenula je moje razmišljanje o životu. I jednog septembarskog dana, u vozu iz Gdanjska za Krakov, dok sam čitala knjigu Maja, Justeijn Gordera, bacila sam moj sendvič sa šunkom i odlučila da u mom životu više nema mesta za meso. I počeo je novi život.Jako se radujem da upoznam Mayu. Da sedimo sa Dani i Đanlukom, jedemo lagane večere, pijemo vino i smejemo se.
[kindred-recipe id=”1538″ title=”Pita sa gorgonzolom i povrćem”]
Recept za pitu sa sirom i povrćem mi je pokazala Dany. Ona je koristila ricottu i još neki sir koji nema da se kupi kod nas. Od povrća je koristila mešavinu pečurki i bilo je jako fino. Pravila sam i varijantu sa šampinjonima i vrganjima, odlična kombinacija.Mere nisam navela jer sve sastojke dodajem odokativno. Mislim da je najbolje sam odrediti koliko treba staviti gorgonzole, parmezana i povrća.Ukoliko se posluži sa svežom salatom, dobija se lagan i ukusan obrok. Totalno italijanski.
Prijatno!
Hleb i lale 
odusevljena sam,prelepobravo Nenoooo
LikeLike
grazie amore!!!Maya ti manda un bacio!!!
LikeLike
Uf…. ovo izgelda bas, bas dobro!
LikeLike
Hvalaaaa!!! Znas da volim kad me ti pohvalis:)
LikeLike
Sono stata ispirata:)
LikeLike
Ondak uskoro ces da se uveris da je takvog i ukusa 🙂
LikeLike
Hej, krasan post, a i fotke 🙂 Upravo sam otkrila tvoj blog i vrlo rado si ga stavila u google reader. Čitala sam i tvoje putopise, jako mi se sviđa kako pišeš i vrlo rado ću te pratiti :)Lijepi pozdrav iz Karlovca!Tamara
LikeLike
Hvala Tamara!!!Jako me raduje što ti se sviđa:)
LikeLike
Pozdrav Nevena! 🙂 Divan blog i divna pita. Jako mi se svidja!
LikeLike
Hvala Miki!Puno mi znači tvoja podrška:)
LikeLike
Pita izgleda fantastično! Upravo sam otkrila ovaj blog, i s velikim zadovoljstvom ću ga pratiti 🙂 Pozdrav!
LikeLike
Hvala Tanja!Jako sam sreća što se povezujem sa drugim blogerima. Toliko interesantnih stvari i recepata me čeka!:)
LikeLike
Joj kakav medeni blog. Ćao Nevena, baš mi je drago da sam te pronašla. Daj molim te na tvoje informacije pridodaj link za tvoj blog jer kad kliknem na tvoju fotkicu u prijateljima izađe mi samo veza za tvoj pikasa album pa sam te našla preko komentara koji si ostavila. ako tamo dodaš link ljudi mogu i tako da te prate. Izgleda da si u Holandiji, ako ne grešim. Dobro nam došla u blogerske vode!
LikeLike
Jelena, hvala ti:) Na tvom blogu sam pronasla informacije koje su mi jako olaksale blogerski zivot. Nisam imala pojma za to da nemam linka. Moram to malo prouciti. Holandija zvuci super al sam iz Ns-a. Tako da i to moram promeniti:)Bas se radujem upoznavanju sa nasom blog zajednicom!
LikeLike
This comment has been removed by the author.
LikeLike
Divno je imati takvu inspiraciju.. Volila bi i ja da nađem nekog ko će me inspirirati na tako velike odluke 🙂
LikeLike
Oni se pojave kada najmanje to očekuješ:)
LikeLike
Nevena ,pita ti je divna a i blog. Veliki pozdrav
LikeLike
Hvala Zoko!Drago mi je da smo se povezale, Pans and pots mi izgleda kao nesto sto cu voleti:)
LikeLike
Izgleda predivno, sočno, bogato.. U zadnje vrijeme i ja sve više pazim na to što unosim u sebe.. Do sada sam bila vjerojatno najbezbrižniji izjelica ikada, ali sam počela razmišljati.. Uz ovakve recepte, jaista je lako jesti dobro. 🙂
LikeLike
Ja se nekako bolje osecam kada jedem laksu hranu ali volim da se zamastim itekako:) Gurman u meni mi ne dozvoljava da se potpuno posvetim zdravoj ishrani… 🙂 Sta da radimo kad volimo da klopmo:)
LikeLike
Ej, pa jeo sam ovu pitu. Mix mi doneo. Odlicna je.
LikeLike
Jako sočno izgleda! Njam! Hvala za komentar na blogu, tako sam te pronašla :)!
pozdrav,a.
LikeLike
Hvala:) Ja jako uživam na tvom blogu:)
LikeLike
I ja sam na korak od izbacivanja mesa. Kad ne razmišljaš možeš zaista pojesti svašta, ali kako ja non stop razmišljam i kako ujedno zaista volim životinje sama sam sebi već dosadila s tom licemjernošću. ja bih imala i kokice, i ovcu, i praščiće i kozu. da imam dvorište – sve bi ih imala… Da mi daju mlijeka – koliko mi mogu davati. Da daju jaja – koliko žele. Meso mi ne bi padalo na pamet jer bi ih voljela kao svoje čupave mačke. a s druge strane…jedem meso.
uglavnom. raspišem se na svaki tvoj post.
nekako se osjećam kao ''doma'' kad čitam tvoje postove. 🙂
LikeLike
Ako razmišljaš o tome jednog dana ćeš samo preseći. A ako to ne uradiš, i to je ok. Uvek slušaj svoje srce. Mene grize savest što ponekad jedem ribu i morske plodove al trudim se što manje:)Al moram da ti kažem da otkad ne jedem meso da se osećam mnogo bolje i zdravstveno i kao osoba.I ja volim tvoj blog i divne fotke, a i obe smo na tačkice:):):)
LikeLike
Jesmo da 🙂 Pa točno to…mislim da je samo pitanje vremena. Ionako ne jedem puno mesa, oboje smo više tipovi za povrće, čokoladu, sireve…mesa ako stavim stavim u jelo niti pola zdjelice.
LikeLike
Predivno,biće isprobano prvom prilikom!
LikeLike
Čitala sam Maju, ali nema šanse da se setim šta beše u priči, tj. da li ona ima veze sa prestankom konzumiranja mesa.
LikeLike
U jednom momentu gari razgovara sa gušterom i kaže mu da je on njegov brat:)U knjizi niko nije prestao da jede meso. Ja jesam, ne pitaj me ništa više, nemam pojma zašto je to bila prekretnica:)
LikeLike