Već dugo vremena doručak je naš najvažniji i najomiljeniji obrok. Skoro uvek se budimo zajedno, pripremamo za posao, pravimo doručak, iz kuhinje odlazimo svako u svoj dan. Takav smo par. Nađemo se kod doručka 🙂 Ručak je najdosadnija stavka. Ja ručam sama, najčešće kod kuće (srećnik sam što mi je posao blizu kuće, znam), Miljan …
Continue reading "Upleteni hleb sa pestom od sremuša/ Nađemo se kod doručka"
Koga ti voliš najviše na svetu? pitam ga.Neleta. odgovara mi.Samo tako kažeš ili stvarno tako misliš?Stvarno tako kažem.Svaki put umrem od smeha. Miljan se ne pojavljuje sa buketom cveća iznenada.Ne kupuje bombonjerice. Ne kupuje poklončiće. Ne smišlja rođendanske darove mesecima. Ne ostavlja ljubavne porukice u džepovima. Ne izvodi na večere. Ne organizuje ljubavne vikende.Nije romantik …
Continue reading "Torta sa bananama, nutelom i čokoladom/ Manje je više"
Prethodno veče smo bili kod Bobija i Vuleta, pravili vijetnamske rolnice i diskutovali do kasno u noć koliko našim postupcima možemo da utičemo na menjanje stvari u ovoj našoj ludoj zemlji. Na kraju smo se složili da se ne slažemo, rastali se uz zagrljaje i krenuli kući.34 godine, radni dan i rano ustajanje. Uh. Sutradan …
Džeming from Gozba on Vimeo.Recept za najbolji džem od šljiva:- domaće, neprskane šljive- ljubav u neograničenim količinama- ljudi koje baš voliš (dovoljna je i jedna osoba ali je rezultat najbolji ako se džem pravi u većem društvu)- šećer- svako mešanje začiniti smehom- rum i kombinacije špecija po volji- vreme na pretekPrijatno 🙂
Pola avgusta je dobro prošlo. Trudila sam se da ne razmišljam previše, sređivala sve ćoškove po kući, kuvala, kosila travu i čupala korov. Napravila sama ombre. Družila se. Kako je septembar krenuo da se približava tako je moje kuliranje putovanja koje sam dugo priželjkivala slabilo. I dok si pljesnuo rukama, prestala sam da živim sada …
Continue reading "Sendvič sa grilovanim tikvicama/Pod suncem Toskane"
Pred kraj 2004 godine uzela sam čekić i slomila sama sebi srce. Spakovala kofere i otišla u Milano. Posle se vratila da otpratim Vuleta u Hong Kong, da učim, tugujem jer mi je umro deda. Bilo mi je grozno i jedva sam čekala maj, da se vratim u Milano i započnem novi život. Srce da …
Moje prvo samostalno leto, kao i svako sledeće milansko, sam provodila, uglavnom, sama. A bojim se samoće i mraka najviše na svetu. Jeste da sam imala sreće pa sam živela kod drugara ali i je on uglavnom radio kada sam ja bila kući i obrnuto. A posle je otišao na more na sto godina.Si htela …
Continue reading "Pasta sa suvim vrganjima i svežim paradajzom/ Feragosto"
To leto sam čekala ispred zgrade Jelenu. Krajičkom oka sam uhvatila oglas zalepljen na staklo.Na belom papiru, odštampano crnim slovima je pisalo:"Držim časove italijanskog. Duško"I ispod onako resice sa brojem telefona. Otcepim jednu i strpam u novčanik ni ne pomišljajući koliko će mi taj trenutak promeniti život. Duškov stan je prepun knjiga, starog nameštaja i …
Continue reading "Rolnice od blitve/Čas italijanskog profesora Duška"
Kada bih rekla da sam volela majka Vidinu kuhinju, lagala bih. Ona je mnogo volela zdrave recepte, puno povrća, malo mesa... Ja sam tada volela kulen i slanine i luka."Tikvice kao banane a pasulj kao kesten pire!" veselo nam saopšatava.Kosa joj je crvena, kratka, haljina bela, modernog kroja a papuče bele, na platformu. Napravi …
Uvek sam mislila da se na selo ide da sadiš povrće i voće, možda da imaš i koke, krave i gice. Da gajiš pšenicu, kukuruz i šećernu repu i tako to. Mi nismo imali u planu takve seoske aktivnosti.... Bojala sam se promene navika, načina života i svega onoga što sam znala da na selu …
Continue reading "Namaz od avokada/Odakle sam bila, više nisam"
Hleb i lale 