Gastro ekspres Berlin

Ne mogu da kažem da je Berlin najlepši grad koji sam videla. O ukusima ne treba raspravljati, znam, ali ipak mislim da u smislu lepote Berlin ima mnogo jaču konkurenciju. Ali ono što ga izdvaja od ostalih turističkih destinacija je njegova energija. Tu neverovatnu životnu energiju grada koju mi turisti (a nas je bome jako puno- Berlin je treći na listi top evropskih destinacija, odmah iza Pariza i Londona) osetimo već nakon pola dana provedenog na njegovim ulicama. Naravno da svaki grad ima svoju energiju ali obično je potrebno malo više vremena da se oseti taj puls grada, da se oseti zajedništvo lokalaca i njega. Centar moći, kulture i različitosti će vas zaraziti već nakon nekoliko sati.Poziv Turističke organizacije Nemačke da zajedno sa Barbarom i Tomekom (sa bloga Foodiona) otkrijemo Berlin u vreme božićnih praznika, kroz putovanje koje su za nas osmilile devojke iz Magic4club, smo prihvatili sa oduševljenjem. Da ga ponovo posetimo se podrazumevalo, bilo je samo pitanje kada. Igrom slučaja putovanje je palo baš za Miljanov rođendan i mislim da nam je to bio jedan od najlepših poklona prošle godine.

Jako sam volela što smo prošli put obišli većinu turističkih atrakcija tako da smo se odmah nakon fotkanja u bade-mantilima u diiivnom hotelu Crown plaza, bez presije da ne propustimo neku atrakciju, zaputili na ručak. Berlin je grad u koji se ide osim u obilazak znamenitosti i da se jede. Berlinci baš vole da jedu van kuće, i u restoranima sa Mišelinovim zvezdicama i na ulici, kafeu, pijaci… Tamo ćete naći SVE. Restorani i restorančići japanske, laoske, sudanske, thai, argentinske kuhinje, ma šta god da vam padne na pamet- garant ima. Libanska i turska kuhinja sada već mogu da se smatraju tradicionalnom kuhinjom Berlina i ne bi me čudilo da ćete u njemu probati bolji falafel nego u većini evropskih gradova. Berlinci imaju visoke kriterijume kada je u pitanju klopa tako da očekujte fine zalogaje. Dobro, morate malo i domaći zadatak da uradite, nije baš da je dovoljno da se zapucate u prvi lokal. Food blogerka iz Berlina koja mi se čini da je u sličnom fazonu kao i mi je imala odlične predloge za klopu & kafu. I nismo pogrešili što smo je poslušali!

Naš prvi ručak sa lokalcima je bio u Yumcha Heroes. Mi smo već neko vreme u umami fazi, kada sam pročitala da se tamo mogu pojesti valjušci (dumplings) kao iz Pekinga, nisam dalje tražila. Nemam pojma da li su takvi jer nismo nikad bili u Pekingu (aerodrom ne računam) ali su bili odliiiičniiii! Plus, probali smo i salatu od jegulje i povrća- strava! Enterijer je simpa, kroz roza staklo pratite dešavanja u mini kuhinji a toalet je must see!Posle smo prešli ulicu na gluten free zaslađivanje u Superfoods and Organic liquids… ovo je takođe sjajno mesto i da doručkujete ili ručate organsku i super zdravu hranu. I ako je sudeći po kolaču od matche, kardamoma i bele čokolade koji smo jeli, i vrlo ukusnu klopu!Bukvalno preko puta je i detox Meka Daluma.

Ako imate sreću da ste u Berlinu dok traju božićni marketi (ima ih 60 u gradu!!!) slobodno planirajte tamo kasni ručak ili večeru. Super je što mogu da se isprobaju razni tradicionalni specijaliteti na koje najčešće nećete naići u restoranima. Pošto ne jedemo te mesne delicije isprobali smo škampe obmotane hrskavim rezancima krompira (ovo +pivo je savršeni zimski street food!). Loptice od sira koje su bile božanstvene. Perece, ofc. Oni imaju običaj da razno sveže voće potapaju u onaj crveni šećer (kao kod nas jabuke) ili u čokoladu. Ja sam htela to crveno ali je Miljan pobedio i uzeli smo neko džinovsko grožđe obavijeno mlečnom čokoladom. Uh jako je dobro bilo…Kuvano vino smo popili okruženi Nemcima koji su vidno uživali u čarima ovih marketa i tu sam skontala da oni baš vole da dođu tu na druženje i klopu. Ti marketi su tu zbog njih, ne samo zbog nas turista. I to mi je strava!Nikada sebi neću oprostiti što nisam probala rastezljivi, istopljeni bergkäse (planinski sir) namazan na istostirani domaći lebac i od gore vlašac. To bi garaaant bilo jedno od najboljih stvari koje sam probala u životu. Barem je tako mirisalo.

Iako nikad ne bih odabrala hotelski restoran da idemo na večeru za Miljanov rođus, kada sam pročitala da je to indi hotel u Istočnom Berlinu, odmah do mosta koji spaja Fridrichshain sa Kreuzberg-om, u skladištu iz devetnaestog veka sa boho atmosferom i betonskim podom, znala sam da će to biti savršeno mesto za mog arhitektu rođendanka. Restoran hotela nas je totalno oduševio, sa enterijerom svakako ali klopa je bila zvezda, zaista. I dalje ne uspevam da pronađem prevod povrća salsify koje sam jela uz dimljeni pire krompir i prefinu brzo prženu cveklu. Miljan je jeo bakalara na crnoj kinoi. Svo povrće je iz organske bašte sa teritorije Berlina. Riba i meso samo sveži i od sitnih proizvođača. Pivo je san snova (možda je malo skupishe ali vredi) + bukvalno sve što se služi u restaću i kafeu je, čak i ako uvozno, kupljeno od malih proizvođača.Toliko nam se svidelo da smo se sutra vratili na kofi u predvorje hotela. I tamo je atmosfera bila sjajna. Bez pretencioznosti ili nekog foliranja, čisti kvalitet na svakom pedlju mesta. I sjajna, sjajna muzika!

Verovatno ste već videli i čuli, Berlin je grad biciklista. Ovde je stvarno Fahrad über alles. Imaju neverovatne biciklističke staze svuda po gradu. Krstarenje šarenim ulicama sa stanovnicima ovog kosmoplitskog grada dovešće vas do zgrada, muzeja, restorana, kafića koji nisu toliko turistički orjentisani. Tako smo mi biciklali uz Spree do Charlotenburg-a i skontali šta Berlinci rade tamo u rano pre podne u sred zime. Trče, voze kajak, šetaju kuce, doručkuju na klupi i ljube se. I još svašta. Te male stvari stvarno znače u kreriranju slike o jednom gradu. Skoro kao odlazak na pijacu. U našem slučaju dobro poznatu, hipsteraj Markthalle Neun.Ako krenete tamo prepuni predrasuda (mi nismo) odmah računajte da, bez obzira na bradate i istetovirane prodavce i čudnu ekipu ispred, će sve što ste zamislili pasti u vodu. Ovo mesto je sve samo ne foliranje. Štandovi sa organskim povrćem i voćem, miris pekare i delicija se širi kroz ogoljenu zgradu prošaranu metalnim šipkama. Ovde stanovnici Kreuzberg-a (a i šire) dolaze da jedu, sede zajedno, smeju se i daju smisao ovakvom prostoru. Sreli smo i bake i deke, i dadilje što guraju bebe i gomilu neobičnih i običnih ljudi. Nažalost nismo uhvatili niti jedan četvrtak kada se ovde odvija pravi food party. Naime, svaki četvrtak uveče možete da probate autentične zalogaje sa svih strana sveta. Ali čula sam da je užasna gužva tako da imajte to na umu. Svakako, ovo mesto je must see koji god dan.

Mala digresija 2- mesto koje je za nas bilo najbolji predstavnik Berlina i samim time ostavilo najjači utisak jeste aerodrom Tempelhof. Prostor piste prvog berlinskog aerodroma je izgubilo svoju prvobitnu namenu i dat je na korišćenje svojim građanima. Zimi je ovde dosta hladno i duva vetar ali svejedno smo mi tu proveli sat vremena potpuno oduševljeni životom koji se odvija na pistama. Mogu zamisliti koliko je dobra atmosfera od proleća do rane jeseni kada se ovde ljudi skupljaju da prave piknik, čitaju, izležavaju se, trče, puštaju zmajeve i baš bilo šta im padne na pamet.  Na momente sam čak osetila ljubomoru. Koliko je dobro živeti u gradu koji toliko obraća pažnju na potrebe svojih građana!? I ne samo to. Kako je živeti u gradu za koga se građani bore da ostane njihov!? Političari su imali u planu da deo Tempelhofa pretvore u stanove, kancelarije, prodavnice i biblioteku… Berlinci su rekli ne! Hoćemo li mi ikada dočekati tako nešto

Koliko god da Berlin definiše njegova istorija i arhitektura ono što ga izdvaja od drugih evropskih centara su ljudi. Berlin je grad za sve. Ali stvarno. Uprkos teškom bremenu istorije, postao je mesto gde ste potpuno prihvaćeni i gde sve potpuno prihvatate. Ne u onom smislu mejnstrim & co već u fazonu Ej strava je biti drugačiji- interesantan ili dosadan; sterilan ili skroz opušten i blesav; gospodin ili totalni seljober, hipster, sportista, umetnik, naučnik- svejedno. Samo budi svoj. Ta poruka koja se provlači kroz svaku uličicu kojom sam prošla, očitava na svakom licu koje sam videla u Berlinu za mene je sasvim dovoljna da ga smatram najboljim gradom u kom sam bila.

Pogledajte kod Barbare na blogu i Youtube kanalu  kako su oni doživeli Berlin 🙂