Primetila sam da u poslednje vreme često listam foto albume. Volim što imamo one u kojima se lepe fotografije i imaju između stranica onaj divni, beli, mat papir. Tanani.Listam i albume na kompjuteru.Svrbe me tabani, žudim za putovanjem. Znam da neko veće nije na pomolu jer, ko je još video da gradiš kuću i putuješ po svetu!? Indija, Maroko, Tajland, Rim, Provansa… Čekaju me da dođem. Strpiću se.
U međuvremenu, svrnuću do Zagreba. Srce će mi ispuniti Foozdiji. I Marko. I Lou! I Lou!Ići će i Peđa sa nama. Fuliraćemo se po Zagrebu. Piti kuvano vino i borovničeke. Posetiti Samobor i probati čuvene kremšnite.. Biće skoro kao kada smo nas troje išli u Nemačku.Ma ne! Biće još bolje. The more the merrier!
Ne sećam se tačno čija ideja je bila da putovanje u Berlin produžimo za nekoliko dana, i osim njega obiđemo i neke gradove Nemačke. Neke za koje nismo nikad čuli. Ili smo čuli malo. Nemačku smo uvek posmatrali kao zemlju gde se ide da se radi. Ne da se zabavlja. Mislili smo da je dosadna, sterilna i da su svi gradovi isti, da svi Nemci, i mladi i stari, nose bele sportske čarape i sandale, safari šorceve i uredno su podšišani. Duboko u srcu znajući da sa tom slikom nešto ne štima, krenusmo na daleki put da razbijemo predrasude. Za tako nešto nije bilo dovoljno otići samo u Berlin, on je bio zvezda našeg putovanja i nije bio deo slike koju smo imali o Nemačkoj. Morali smo da zagrebemo malo dublje. I tako dođosmo na ideju da posetimo Nirnberg (Nürnberg), Rotenburg (Rotenburgh), Virzburg (Würzburg), Bamberg i Erfurt.
Nürnberg Naša prva stanicu u Nemačkoj. Već u hostelu naše predrasude su počele da se tope. Na recepciji nas je dočekao sredovečni bajker, srdačan i nasmejan.Na kaldrmisanim ulicama Ninberga to veče nije bilo puno ljudi jer beše već kasno. Stare, autentične zgrade bile su sa smislom i divno osvetljene a visoke crkve i katedrale su davale ovom gradu neku posebnu mističnost. Na nekom skroz andergraund mestu popili smo pivo, crno kao zemlja. I neverovatno dobro. Sedeli sa nirnberškim studentima, koji su bili sve samo ne u safari šorcevima i uredno podšišani.Vekovima su nemački kraljevi čuvali svoje dragulje baš ovde i Nirnberg im je bio jedan od dražih mesta za boravak. To se naravno oseća na ulicama, raskošne su , ali ne okupane zlatom već snagom koja izbija iz neverovatnih arhitektonskih zdanja.Celo pre podne smo se šetali kroz centar ovog divnog grada, obišli Direrovu kuću, tvrđavu, pili kafu na suncu i posmatrali njegove stanovnike, vesele, dobro obučene i moderne ljude. Ručali u kineskom restorančiću i nasmejani i ispunjeni krenuli put Rotenburga.Onaj ogromni trg gde je Hitler držao govore nismo obišli. Nekako nam to nije bilo bitno za ovaj grad.
Rotenburgh „Ovde su kuće od čokolade, prozori su od marmelade…“ prva asocijacija na gradić kao iz bajke. Možda jedno najturističkijih mesta na ovom našem putu. Doduše, mi smo imali taj luksuz da osetimo Rotenburg u pravom svetlu jer smo putovali potpuno van sezone a još je i bio radni dan. Multijezični putokazi i natpisi u izlozima govorili su o tome koliko ovde može da bude gužva. Mi smo bili oduševljeni ovim bajkovitim mestašcem. Potpuno očuvan, zadržao je svoj srednjevekovni šarm i hodajući kroz krivudave uličice osećali smo se kao da smo se vratili nekoliko vekova unazad.Mnogo manje šarmantne su cene kafe i kolačića koje slave Rotenburg- osušenih princes krofni bez fila, prelivenih čokoladom. Al dobro, morali smo probati, stvarno su izgledali privlačno.Rotenburg je mali, lako se obiđe i odlična je stanica za pauzu.
WürzburgDragulj našeg putovanja. Grad na Majni okružen vinogradima osvojio je naša srca još isto veče kada smo stigli. Oduševljenje smo zalili jednim od najboljih vina koje smo probali u neverovatno kul i modernom bistrou. Jedva smo čekali da se probudimo i krenemo u osvajanje Vircburga.Ujutro smo skontali da prozor hostelske spavaonice gleda na brdašca vinograda, koja su se tek bila zazelenela pa su iz daljine izgledala još lepša. Herman Hese je rekao da kada bi ponovo birao mesto gde bi se rodio, da bi to bio Vircburg. Sasvim je jasno zašto.Nedaleko od hostela se nalazila tipična, nemačka pekara. Prepuna raznih delicija, slanih i slatki. Za sitne pare smo se nadoručkovali kao kraljevi i prećutno se dogovorili da pekare do kraja našeg putovanja budu mesto za doručkovanje, a nekad i ručanje.Sunce je taj dan sijalo u punom sjaju da nam pokaže lepotu Vircburga. Kao i prehodni gradovi, arhitektura je bila fantastična stim što se ovde osećala i savremenost. Ljudi su bili energičniji, moderniji i užurbaniji. I svom tom vrtlogu na glavnom trgu, visoka, neverovatna, crveno bela katedrala. Ostali smo bez daha.Na kraju smo se sunčali u bašti simpatičnog kafića i , opet, posmatrali prolaznike, pili domaći, hladni čaj od đumbira i jako želeli da ostanemo još nekoliko dana ovde. Da makar kratko živimo u ovom opuštenom gradu.Al Bamberg je tiho dozivao i znali smo da nas tamo čeka nešto posebno.
BambergGrad koji je preživeo Drugi Svetski rat bez skoro ijedne rane. Niko ne zna kako.S obzirom da ga smatraju Rimom Frankonije, regije u kojoj se nalazi, i da je skoro ceo pod zaštitom Uneska, očekivali smo more turista. Psihički smo se pripremili na graju svih jezika sveta.Kada smo stigli, na sunčanim ulicama prekrivenim kaldrmom, čekali su nas stanovnici Bamberga, studenti, mladi ljudi, prodice, penzioneri. Svi na ulicama, uživaju u tom sunčanom popodnevu. Ništa nam nije bilo jasno…Ustvari, jedino nam je bilo jasno da se nalazimo na jednom od najlepših gradova koje smo videli i koji živi punim plućima. Ulice pune ljudi, biciklova, štandova sa sirevima i cvećem. Praznika za oči i čula.Nikad nećemo prežaliti što nismo prespavali tu noć u Bambergu.
ErfurtNakon energičnog Bamberga i divne Frankonije, stigli smo u nekad zvanu Istočnu Nemačku, regiju Turingiju, u Erfurt. Grad o kojem nismo znali skoro ništa. Studentski grad sa dobrom kulturnom scenom nam je zvučao privlačno. I nije nas razočarao.Čim smo ušli u njega osetila se razlika u odnosu na gradove Zapadne Nemačke. Mnogo mirnija atmosfera na ulicama i ljudi koji izgledaju skroz drugačije. Nekako alternativno (dobro) u odnosu na one iz Vircburga i Bamberga koji su nam učinili kao mejnstrim (onaj dobar).Hostel je bio blago spuki , ogroman i monumentalan, pored Opere Erfurta uređen u moderno operskom fazonu, pa smo se osećali kao u operi. Malo čudno al nekako je baš išlo uz ovaj grad.Sunčano, hladno jutro je opet osvanulo, kao da nas nagrađuje što smo se usudili putovati van sezone kada su tmurno vreme i kiša skoro pa izvesni. Ulice Erfurta se se napunile ljudima al ni blizu kao ulice gradova koje smo posetili. Čak je i pekara gde smo doručkovali imala drugačiju ponudu,Teško nastradao u Drugom Svetskom Ratu, grad nema te monumentalnosti ali svejedno je izuzetno šarmantan. Uske ulice, uredno okrečene kuće i arhitektonski dragulji oslikavaju Erfurt. Moćna katedrala čuva centar grad ispred koje u kaldrmi leže uklesana imena poznatih poput Fred Merkjurija, Rok Hadsona… Nismo razumeli zašto al nam se svidelo. Govorilo je u prilogu Erfurtu koga smo posebno zavoleli.
Oduševljeni, iako je to slaba reč za ono što smo tada osećali, nakon nekoliko dana otkrivanja novih stvari i razbijanja predrasuda, krenuli smo ka Berlinu. U kolima smo sumirali utiske šta je ko više voleo. Lista ne voljenja je ostala prazna. Jedna potpuno nova zemlja se otvorila pred nama. Uzbudljiva, moderna, prostupačna i potpuno neočekivano, neverovatno povoljna za bekpekere.Okolni put do Berlina pružio nam je mnogo više nego što smo očekivali. Osetili smo dve Nemačke koje danas čine jednu. Razliku smo itekako osetili. Ona će postati još osetnija kada stignemo u Berlin.
Hleb i lale 
Divno. Moram da pronjuskam gde se mogu naći njihovi proizvodi u Beogradu…ne sećam se da sam videla ovo dimljeno što pominješ….Ako znaš, pomagaj, ili nek Ljiljana pomogne…
LikeLike
Mnogo volim tvoje skorasnje fotke, i one su malko dimnjene:)Mi sami odimili morsku ribu palamidu, spremali je pod uljem u rerni duuugo i odlicna je bila. I trazi vino 🙂 Mogla bih sladeci put da sklonim parce dva za ovako neku pastetu
LikeLike
Dva posta za nedelju dana? Ja presrećna!!! ❤ Što bi ti rekla: ''Lav ju''. Kako si mi sladak na onoj prvoj tamo gore, a i taj 'leb izgleda krckavo, sad bih ga prepekla i dodala malo masti i aleve. To samo zbog toga što nisam ljubitelj morskih plodova i ribe, ali nije da ne bih probala ovu tvoju paštetu, makar na vr' noža. :*
LikeLike
kod tebe to nije samo recept, već cijeli post…divan. prva me fotka oduševila
LikeLike
Senka, imaš njihove radnje na većini pijaca po Beogradu, ja uzimam često kod njih već pečenu ribu na Zelenjaku, a evo ti i spisak svih radnji http://www.dtdribarstvo.com/storesmap.php?id=1Neno, divan i tekst i recept, kao i uvek, mislim da ću da probam ovih dana da napravim pašteticu, volim baš riblje ali sem one od sardina sa jajima koja se pravi posle Uskrsa uglavnom nisam nikad pravila neku drugu domaću 🙂
LikeLike
Nemacka je i meni bila otkrice. A Berlin mi je i dalje omiljeni grad u celoj Evropi! Potpuno nenadano je to postao!
LikeLike
Ja sam u Nemackoj bila samo jednom i to nesto na brzinu u proputovanju…sasvim slucajno, nepredvidjeno i potpuno nesagledano. Ja sam od onih koji prema Nemackoj uopste imaju jako mnogo predrasuda i to me je oduvek kocilo da idem da je posetim i pogledam istinski iznutra. A istovremeno me fascinira ta njihova teskoca da prebrode predrasude koje drugi o njima imaju i…ono sto je najvece…da prebrode taj stravican osecaj kolektivne krivice koji jos uvek na ledjima nose. taj proces je zapoceo pre jedno 20-ak godina najvise i jako je dugacak i tezak…imam puno prijatelja (dobro ne bas puno, ali ima ih par !) Nemaca koji zive u Italiji i cseto o tome razgovaramo…uopste to nije lako i problem je generacijski. Pre par godina sam procitala jednu strasno inteesantnu knjigu koja se zove "Il caso Collini"…autor je Nemac, mojih godina i bas o tome govori. AKo je kod nas prevedeno procitaj…ako te interesuje pronaci cu ime autora.. Malo kao i kod nas, zar ne? A sa druge strane ima divnih stvari da se vidi i vidi se to i po tvojim fotografijama. Mislim da cemo ovog proleca otici do Berlina…
LikeLike
Odlicno mi zvuci ova riblja pasteta i izgladnih gledajuci sve ove dodatke okolo 🙂 Sve tako divno izgleda.
LikeLike
Ja se uvek izgubim u tim socijalo – politickim za pazanjima i onda zaboravim pravu stvar…pasteta! Strasno mi se dopada i napravicu je od dimljene haringe…ovde dimljenu recnu ribu mozes samo na slici da gledas ! Ali su dimljene haringe jako, jako dobre…i vec su u filetima sto je jako dobro i prakticno ! Jel' smo i dalje prijateljice ako ne stavim mirodjiju ? Ako nesto na svetu iskonski mrzim i ne podnosim onda je to mirodjija…sama pomisao na mirodjiju me asocira na teror, na moru !! Samo me moj brat od tetke Nikola razume a i Bjanka…bas sve jedem ali sa mirodjijom sam u ratu ! Pa jos kada mi se kaze: pa kako onda jedes grasak? Pa bez mirodjije…
LikeLike
Vidi se da smo koleginice 😉 po tom turisticko-kreativnom stihu za pisanje, primjecivanje i spajanje u jednu cjelinu. Evo sad mi se ide i u Njemacku, a spisak drzava koje cekaju je ogroman. Divan post, a pastetu cu za sad preskociti, dok mi je ti ne serviras, pa je mozda i zavolim. ❤
LikeLike
Kada si u Zagrebu? 🙂 Koji je to recept za kruh? Ja bi voljela takav napravitiiii domaaa ❤ Rupice i korica ❤
LikeLike
Prelepo! Hajde ti kod mene, pa ces onda da napises da ti je Amsterdam omiljeni grad. To znam, jer mi se cini da si u nekom proslom zivotu zivela bas ovde. Pastetu moram da probam! Dimljenog sarana ovde nema, ali sam kupovala dimljenu pastrmku, bas sam pravila tvoj rizoto kao prilog uz dimljenu pastrmku. A ako dodjes, probam kako izgleda ova pasteta sa dimljenom jeguljom ili skusom ili nekom drugom morskom ribom. Ovde u izobilju.
LikeLike
Divna putovanja koja nas tako obogaćuju ! Obožavam čitati tvoje postove i dojmove sa putovanja, imala sam priliku upoznati neke gradove Njemačke, ali to je sve više bilo na brzinu u okviru službenog putovanja, pa osjetiš onu "business" stranu, posjetiš nekoliko glavnoh mjesta u gradu, preporučeni restoran i to je to. A ovo je nešto drugo, puno dublje i zanimljivije, drago mi je da ste se tako dobro proveli i zadovoljni vratili ! I drago mi je da te čeka novi dobar provod u Zagrebu ! Odlično ste sve isplanirali i neka tako i bude ! Budeš li u prilici javi se, a ako te ponesu događaji i vrijeme javiti ćeš se drugi put 🙂 . A pašteta, što reći, moja je, kao i odličan kruh koji me tek mami !
LikeLike
putovati možemo na razne načine, a ja sam upravo proputovala s tobom i upila sve vaše dojmove. I moja lista nevoljenja- prazna! Dobra provod u ZG!
LikeLike
Hvala što si mi otkrila divote Njemačke. Nadam se da će ti se dopasti "moj" Samobor ja ga jednostavno obožavam.znam da imate pomno ispalniranu rutu ali javite se dok ste u Samoboru baš bih vas voljela upoznati.
LikeLike
dimljenog sarana nisam do sada videla, tj. nisam obratila paznju, ali mi se bas dopada ribellin humus – classic, kao i onaj sa belim lukom. pastete im nisu nesto… anyway, riblja pasteta je ipak najbolja kad je sam pripremis, od svezih namirnica… i po svom ukusu 🙂 ovaj tvoj recepAt cu sigurno probati.. thnx!
LikeLike
Sećam se '90ih, sećam se naše tadašnje kuhinje i mamine riblje paštete. Sećam se i ukusa te paštete. Nikad posle toga je nisam jela, a kamoli pravila, ali mislim da si me ti upravo malo ohrabrila :).
LikeLike
Što više putujem – popis mi je sve duži…, a tabani me neizdrživo svrbe. Ne znam kud bi prije krenula, a dok stojim, još uvijek, na istom mjestu, pomaže mi barem ovakvo, virtualno putovanje :).
LikeLike
Draga Mirjana, ispod je spisak ribomarketa i ribarnica DTD Ribarstva u Beogradu.RIBOMARKETBEOGRAD, Jug-Bogdanova bb, pijaca Zeleni Venac, 011 2628 185BEOGRAD, Zvezdara, Cvetkova pijaca, 011 2413 758BEOGRAD, Maksima Gorkog bb, Kalenić pijaca, 011 2437 276BEOGRAD, Zelena pijaca Skadarlija 10 lok. 22, 011 3223 784BEOGRAD, Požeška 41, Pijaca Banovo Brdo, 011 2544 543NOVI BEOGRAD, Novi Beograd, Blok 44, Nehruova 49, 011 2157 575NOVI BEOGRAD, T.C.Stari merkator lok.20 P.Toljatija 5, 011 2605 433PANČEVO, Zelena pijaca lokal 29. Pančevo, 013 2518 281RIBARNICABEOGRAD, Požeška 43, pijaca Banovo brdo, 011 3553 457BEOGRAD, Ljube Nedića bb, pijaca Dušanovac, 011 2471 917BEOGRAD, Maksima Gorkog bb, Kalenić pijaca, 011 2433 807BEOGRAD, Smederevski Đeram, Živka Karabiberovića, 011 2403 137BEOGRAD, Z.pijaca Uralska 17. lokal 34. Karaburma, 011 2777 800ZEMUN, Stari grad, Masarikov trg bb, 011 2199 442POŽAREVAC, Moše Pijade bb, pijaca Krug, 012 223 772POŽAREVAC, Moše Pijade bb, pijaca Krug, 012 223 951Pozdrav!Ljiljana
LikeLike
Senx, je..n ti pa ja to moram da probam kad dođem!!!
Billy, hvala ti puno! Znaš kako mi je drago da ti se sviđa. Ja isto volim riblje paštete. Skontala sam da se kod njih možemo baš igrati sa sastojcima. Meni jedino ne prija crni luk, sveži u kombinaciji sa ribom. Ne znam zašto, valjda čisto stvar ukusa. E belac već, to je druga priča 🙂
LikeLike
Doći će i on na red. Berlin nije grad, to je energija 🙂
LikeLike
Da, istina. Meni je to fascinatno koliko su oni spremni da se suoče sa zločinom koji su njihovi preci učinili. Sigurno da ima i puno fanatika i dalje ali njhova volja da pokažu da su pogrešili za divljenje. Zaista ih poštujem kao narod.Ako naletiš, pogledaj film http://www.youtube.com/watch?v=N9vdfb2f-B0 Odličan je, govori upravo o tom problemu i koliko je lako zastraniti.
Hvala za savet, pročitaću ako naiđem na nju:)
Dimljene haringe, mmmm, to bih volela da probam.. Sigurna sam da je pašteta odlična od njih. I ne brini za mirođiju. Ja je volim ali nikad ne pravim grašak sa njom. Meni te dve namirnice ne idu zajedno. ALi mirođija i riba, mmmmmmm 🙂
LikeLike
🙂 Joj kod vas ima tako divne ribe i pašteta od nje 100% !
LikeLike
E bolje da ti ne spominjem moj spisak 🙂 O tome ćemo na toploj čokoladi 🙂
Ne mogu da verujem da živiš u Švedskoj i da ne voliš ribu!!! Ili ne voliš samo paštetu:)
LikeLike
Aj lav ju 🙂 ❤
LikeLike
A znaš mene, uvek nešto volim da dopišem. Da imam u arhivi. Sećanja tako lako blede. A ja se bojim da ću zaboraviti te obične mmente iz života koji me, ustvari, čine srećnom.
Hvala ti Tamarić:)
LikeLike
Sanja, nadam se da se vidimo 03.01. :)Za ovaj hleb ćeš morati da napraviš starter:) Pretpostavljam da onaj hleb što se ne mesi može da da slične rezultate jer, generalno, hlebovi sa starterom traže malo više vremena za narastanje ( ne toliko kao taj što se ne mesi) ali prirodni kvasac je real deal 🙂
LikeLike
Slađus, bila ja u Amsetrdamu i smatram ga za jednim od najlepših gradova. I inače volim Holandiju. volim što su ljudi otvoreni i tolerantni i islim da je lepo živeti u takvoj sredini. Naravno, sigurna sam da ima i mana, da me pogrešno ne shvatiš ali otvoreno društvo znači puno za kvalitet života (meni).
Dimljena jegulja, vauuu, pa to zvuči jako dobro!
LikeLike
I da definitivno se slažem sa tobom o prošlom životu:)Imam u planu povrtak u Amsterdam i moramo se naći negde na dimljenoj jegulji 🙂 Dobro, može i kafici 😀
LikeLike
Branka, tvoji komentari me uvek oduševe. Tako su topli!Jako bih volela da se vidimo. Dogovaram se sa Sašom da se pridružim blogerskom okuljanju 03.01. Nadam se da ćeš biti u Zagrebu u to vreme! Bilo bi mi taaaaako drago!!!!
LikeLike
Ondak smo zajedno putovali:) Hvala ti!
LikeLike
Petra, javljam se sigurno! Jako bih volela da popijemo kaficu zajedno:) Može i kremšnita:)
LikeLike
Vreme je za dodavanje naših ukusa u te paštete iz 90':) Moja mama je u to vreme pravila od čvaraka. Sećam se da sam je obožavala:)Dobro, ja neću praviti od čvaraka jel 😛
LikeLike
Jess (upoznaćeš je jednom) je fino rekla- Putovanja su kao droga.Mislim da smo nas dve okoreli zavisnici 🙂
LikeLike
Ej i ja sam ga probala! Ustvari ja sam probala sve koje imaju, Ljiljana mi je poslala. Mislim da su next best thing na našem tržištu nakon domaćeg, pravljenog kod kuće:)
Slobodno prilagodi paštetu svom ukusu. Ovo je neka moja varijanta, skontala sam da mi se jako sviđaju kapari u kombinaciji sa hladnom ribom.
LikeLike
Gledala sma taj film pre nekoliko godina kada je ovde izasao…to je film koji mislim da svi treba da odgledaju i smatram da bi ga trebalo gledati i komentarisati i proucavati u skolama ! Snimljen je (cini mi se po knjizi) po istinitom dogadjaju koji se odigrao u Americi…neverovatno je koliko je sve tacno, bas svaka tacka…stvari na koje malo ljudi obraca paznju i bas ta manjina koja ih vidi bude sterana u cosak ! Riflettere, sempre e comunque…
LikeLike
Prva fotka, mrak, ova pašteta mora biti nešto fino…dobrodošli u Zagreb, često navratim tamo, nije malo 9 godina života u njemu…
LikeLike
Divan tekst. Odličan recept.
LikeLike
🙂 Hvala Ingrid!I ja jako volim Zagreb, baš ima posebnu atmosferu!
LikeLike
🙂 Hvala Milane!
LikeLike
Bez kremšnite i bermeta kao da nisi bila u samoboru;)
LikeLike
Strava fotke, super proputovanje, nedostajem samo ja 🙂
LikeLike