“E’ un mondo difficile, e vita intensafelicità a momentie futuro incertoil fuoco e l’acquaconcerto e calmasonata di ventoe nostra piccola vitae nostro grande cuore.”
“Ne mogu da verujem da vas dvoje ostajete. Pa vi ste savršeni materijal za odlazak!” čujem Komara kako otpozadi dovikuje dok se vozimo prema Novom Sadu.Sedim napred u smešnom Mazda kombiju, majstor Miljan vozi, pogledam ga i nasmejem se da ga uverim da mislim kako Komar lupeta gluposti. U sebi se po hiljaditi put zapitam da li radimo pravu stvar. Znam da se on to isto pita.Uzeti kredit u ovoj ludoj zemlji, u ovo ludo vreme. Da li smo i mi ludi?Jednom sam živela u crvenoj kući pored škole, u Borovu Naselju, imala psa Filija i skoro celu familiju u radijusu od 20 minuta. Pa se život desio i familija je otišla na radijus od 5 sati do 3 dana.I mi smo trebali da odemo. U Ingolštat (Ingolstadt), slatki grad u Bavarskoj čiji centar podseća na centar Novog Sada.Prvo je otišao tata. Ostavio nam srce i krenuo da utaba put. Al dok je on utabavao put u Ingolštatu, Vule je utabao put u Novom Sadu i nije hteo da ode. A onda nije htela ni mama. Ja sam bila u paketu sa mamom, a i nisam se ništa pitala. Tata je hteo da bude tamo gde mu je srce pa je zamenio slatki centar Ingolštata za Novi Sad. Da li su bili ludi svi troje?Ne znam.Svake godine idem u Ingolštat, šetam se njegovim ulicama i pokušavam da zamislim kakav bi bio moj život da smo te ’92 otišli u Nemačku. Nikad ne uspem jer mi se uvek ispreči neka scena mene kako se vraćam kući iz gimnazije sa društvancetom. Ili naših porodičnih ručkova uz Dunav. Putovanja i sreće što se vraćam kući…Da li smo ludi što ostajemo?Srce kaže da je kuća ovde. Ono najbolje zna. Kad srce bude htelo da se preseli, preselićemo se i mi.Nismo ludi 🙂
Obazda (bavarski namaz od kamembera)
2 glavice luka šalota (ili 1 srednja ljubičastog luka)(jako sitnoseckanog)
100 g Kamember sira (Camembert)
100 g milerama
40 g putera (omekšao na sobnoj temperaturi)
½ kašičice slatke aleve paprike
So, biber
Sveži vlašac
→ Viljuškom izgnječiti Kamember tako da ostanu komadići sira.
→ Puter izraditi da bude kremast i dodati mileram, luk i alevu papriku.
→ Dodati izgnječeni Kamember, dobro izmešati i posoliti i pobiberiti po želji.
→ Ohladiti, ukrasiti sa svežim vlašcem i služiti uz bavarsko pecivo i hladno pivo.
Ovaj namaz je poprilično jak tako da ako želite nešto blaži ukus i lakšu varijantu, izbacite puter.
Prijatno!
Hleb i lale 
Dom je tamo gdje je srce, ako ne žališ dobro si izabrala.Namaz odlično izgleda.
LikeLike
I ja mislim da je kuca tamo gdje je srce. Divan post Nevena. Namaz zvuci vise nego odlicno. Uvijek zanimljivi recepti kod tebe 🙂
LikeLike
:)) Srce najbolje zna 😉 Predivan post…
LikeLike
Sad nisam shvatila, jeste se preselili u novu kuću? Onu gdje je srce i gdje će biti vaš dom;)?
LikeLike
Isto, isto! "Otkud TI ovde, zar ti nisi negde u inostranstvu?!" Jeste, samo je sreća otići..Gajimo našu bebu u Valjevu i lepo nam je:)A namaz žeelim! Camembert ❤
LikeLike
moj savet je da probaš . Možda ćeš se iznenaditi . Ja uvek rado odem . Nemci rado prihvataju kad znaš njihov jezik , kulturu i prihvataš njihove zakone . Proširuje vidike , ako ništa drugo i ne gleda se samo jednosmerno. A kredit je stvarno sulud u današnje vreme .. uzmeš za jedan , platiš šest. Držim vam fige da prebrodite. I uzeću malo od namaza i brezela. :*
LikeLike
slušaj srce :)isto se lomi u meni, on je privremeno vani, ja tu, malo smo tu, malo vani, al sve više razmišljamo da se ipak za godinu dana nastanimo ovdje kod nas…kad sam bila malo mlađa, htjela sam otići zauvijek. sad vidim da bi mi i godina dana vani bila dovoljna, a u zadnje vrijeme me zadovoljavaju putovanja od po dva tjedna…mislim da ćemo si ovdje napraviti dom :)želim vam sreću :)i recept je odličan
LikeLike
Namaz mi je fantastičan, a post…uvek me prijatno iznenadiš :)Ništa u životu ne može da ide glatko, niti treba, jer je uvek slađe kada znaš sa koliko muke si do nečega došao, a posebno kada sve to radiš iz srca sa voljenom osobom. Tako da kredit nije sulud, jer su danas okolnosti takve da ne može drugačije, a cilj je DOM. Udovolji svom srcu. 😉
LikeLike
Vi ste samo mladi, jako hrabri ljudi koji prate svoje, a ne tudje, snove, koji se ne vezuju za predrasude i palanacku filozofiju vec veruju u sebe, svoje izbore i mogucnosti.Uvek dok citam tvoje postove imam neki osecaj sete koji me veze za Novi Sad…ali to je neko pozitivno osecanje, za moje poimanje savrsen grad.Nisam ih obisla mnogo, ali sam rodjena u jednom, studiram u drugom gradu, i nigde se ne osecam kao u Novom Sadu.Nadam se da cu i ja, kao i vi,imati hrabrosti da sledim svoje snove.
LikeLike
Hvala Petra:)Nema žaljenja, odluka je doneta pa kud koji mili moji:):)
LikeLike
Hvala Gocke:)
LikeLike
Kad god sam slušala srce, sve je bilo ok. Nekad nije odmah tako izgledalo al se uvek završavalo dobro:)Hvala Oli!
LikeLike
Samo što nismo:) Sutra se iseljavamo iz stare kuće pa još par radova i ulecemo u slobodicu.A ta se pitanja o ostanku ili odlasku često spominju u našem društvu pa nekad se osećamo Kao ludi zbog krede, kuće, sela i svega:)
LikeLike
Niste ludi… 🙂 Radite onako kako verujete… 🙂 Srecna selidba!
LikeLike
Ivona nisi pesimistična već svi mi isto mislimo. I ja kontam da će luda zemlja da ostane još duuugo luda al nekako ne osećam da treba da odem. Odavno sam navikla da ne racunam na našu državu i sve nešto mislim ako sam srećna ovde i pored svih ovih sr… treba pokušati ostati:)Hvala ti ❤
LikeLike
Izgleda da je to klasika…Mislim da je započeti novi život u drugoj zemlji jako teško i da pored kvalitetnijeg života potrebno je puno truda da ostvariš život kakav želiš. Ja se uvek divim onima koji su sve ostavili i krenuli ispočetka. Ovde većina ljudi misli da je viši standard dovoljan za sreću. E svako ko je otišao je srećan zbog drugih stvari a standard je više olakšavajuća okolnost. Barem tako vele moji prijatelji i rođaci:)Drago mi je da ste i vi srećni i zadovoljni jer treba nam više takvih ljudi ovde da ne poludimo svi:)
LikeLike
…I kada se pred tobom otvore mnogi putevi, a ti ne budeš znala kojim da kreneš, nemoj poći bilo kojim, nego sedi i sačekaj. Diši duboko i s poverenjem u sebe, onako kako si disala onog dana kada si dosla na svet; ne dozvoli da ti nesto odvuče pažnju; čekaj, i dalje čekaj. Budi mirna, ćuti i slušaj svoje srce. Kad ćujes njegov glas, ustani i idi kuda te ono vodi." kaže Suzana Tamaro u predivnoj knjizi "IDI KUDA TE SRCE VODI"….Divan post, a namaz pravimo…
)
LikeLike
Ne znam šta da ti kažem na odlazak ili ostajanje. Mnogi koji su ostali iz tih razloga nakon 20 godina kad su deca malo poodrasla su se kajali, neki su uspeli i ovde da ostvare svoje karijere…Teško pitanje, jako teško. Kad čovek ima dovoljno novca za pristojan život najlepše je kod kuće, naravno. Jedva čekam nove recepte iz nove kućice i kuhinje. Super je ovaj namaz. ja umesto pavlake dodam krem maslac onaj Vajkrem i malo piva da razredim. pereca u pozadini mi je super. Može recept za nju ili je to mIlkicino istraživanje bloga u pitanju.
LikeLike
Bas lep post, opisala si sve kako bih i ja rekla i kako se i ja osecam. Zivela sam napolju i vratila se i za sada sam sigurna da je moje srce ovde. A onda mi je skoro dugogodisnji decko priznao da nije potpuno srecan i da nikada nece moci da bude dok god zivi u Srbiji… Sta raditi u takvoj situaciji, da li je veza prava i da li ima buducnosti kad nam srca nisu na istom mestu?
LikeLike
A možda to nije do dobrog izbora, već do naše urođene sposobnosti da se prilagodimo trenutnim uslovima i iz svega izvučemo ono najbolje? Ne bih da zvučim pesimistično, ali se plašim da se stanje u ovoj zemlji neće značajno popraviti ni u narednih 10 godina. Jakoooo bih volela da nisam u pravu…
Niste ludi, ali hrabri, bogami, jeste! ;)Srećno vam bilo!
LikeLike
Nemačka je super zemlja, jako je volim i kad bih birala gde da odem da živim ona mi se visoko kotira. I Nemce volim, nekako su mi skroz ok.Zbog kredita znam da smo ludi ali to nam je bila jedina šansa da sagradimo slobodicu:) Ako ne razmišljaš o tome koliko ćeš im na kraju platiti, može da se podnese sve:):):)
LikeLike
Hvala Tamariška!Kada sam imala 25 godina zamalo da ostanem da živim u Milanu. Već sam počela da se raspitujem gde bih mogla da ostanem da živim. Posao sam imala. A onda sam shvatila da ja ustvari, uopšte, ne želim da živim u Italiji bez obzira što mi je ona omiljena zemlja:)I eto me sad na selu sa mojim Miljančetom:) Zadovoljna;)
LikeLike
Hvala Sandra:)Retko naiđemo na takvo razumevanje kada je uzimanje kredita u pitanju:) <3I baš tako, uglavnom ništa ne ide glatko al ne treba odustajati:)
LikeLike
Po tome šta si napisala u komentaru, mislim da ćeš imati:)Istina je da smo malkice i ludi što biramo da ne pratimo dešavanja u zemlji i što sreću baziramo samo na ljubavi i zdravlju. Al te su stvari najbitnije.Srećna sam što vodim koliko/toliko normalan život i dok je tako ovde smo. Onog momenta kada to ne bude bilo moguće, tada će i srce hteti da ide, sigurna sam:)
LikeLike
Kako divno rečeno!Nisam čitala tu knjigu ali mi zvuči kao da ću je voleti:)Hvala ❤
LikeLike
Jojjj to mi je najstrašnije moguće, to kajanje. Biti ogorčen i nesrećan u vreme kada treba da budeš najispunjeniji… Ne smem to da dozvolim!Ja podržavam svakog ko želi da ode odavde jer ne može da stvori sebi normalan život. To je toliko deprimirajuće da svako treba da ode i da proba. Najlakše je vratiti se kući.Jako je to teška odluka.Meni je ona vidovita Branka rekla da ćemo se garant odseliti odavde:) Ja to ne mogu zamisliti al nikad se ne zna naravno;)Perece su original bavarske, ovo sam fotkala kada sam bila prošli mesec u Ingolštatu. Ma di bre ja da napravim ovako savršene!? Al sam 100% sigurna da je Milkicin recept jednako dobar po ukusu kao i oriđinale. Samo treba malo veštine u zavijanju:)Čim se preselim ima da se bacim na isprobavanje nove rerne:)E pa baš bi bilo dobro umesto putera taj vajkrem! I još sa pivom-odlična ideja!
LikeLike
prekrasno,… zbilja. samo se ja i danas pitam gdje je moje srce. na žalost!predivan post, namaz!
LikeLike
Uhhh, baš komplikovana situacija!Ako ga voliš onako kako se stvarno voli, biće ok gde god da odete. Neće biti lako sigurno, al mislim da zajedno ljudi mogu sve teškoće da prebrode lakše.Ja bi mog Miljančeta pratila i na Severni pol. Jes da bi ga posle psovala al bih mu pomogla da što pre izgradimo novi život.Oslušni šta ti kaže srce:)
LikeLike
Hvala Miki:)<3 Zahuktava se bome dobrano:):):)
LikeLike
Hvala Snježo:)Verujem da je uvek teško kada takvo pitanje iskrsne. Ako se ne varam, ti imaš sestru u Kanadi i ne znam da li si bila u istoj situaciji kao moji mama i tata.Verujem da bi im život bio lakši da su onomad otišli al ja ih uvek utešim kako je i na kraju sve super ispalo i da treba da budu zadovoljni.Al da znaš onaj gospodinčić Vule, što se zbog njega ostalo u Novom Sadu sada živi i orca po Hong Kongu već 9 godina. I večito kuka za Novim Sadom:):):):)
LikeLike
Dragoceno je znati i gde ti je srce. Mnogo vise nego otici, a traziti se citav zivot. Posto si poslusala srce, verujem da si napravila pravi izbor. Radujem se zbog vas, mnogo, mnogo…
LikeLike
Rasplakala si me! Kada imas izobra, radis onako kako ti srce kaze. Kad nemas izbora, ides gde moras… I posle nema gledanja unazad, nema 'sta bi bilo da je bilo'. Tako jedino mozes napred! Tako mozda uspes da pustis korenje i ponovo nadjes 'kuci'. Namaz je super! Verujem da je lepsi sa novosadskom alevom paprikom, nego bavarskom.
LikeLike
Joj, malo sam se raznežio. 🙂 Samo što bliže ostatku porodice, sada taman gradiš svoj dom. 😉 P.S. Fotografije su predivne. Seta.
LikeLike
Eto, tako nekako je i kod nas… ljudi ne znaju šta će, odlaze iz Hrvatske, a kredit je jedino što omogućuje život u vlastitom domu. I što na kraju? I ako odeš, bit će teško, novaca će biti tamo gdje čovjek doživi neku kombinaciju sreće i stalnog rada + ambicija i velika želja za uspjehom. A taj recept, opet, vrijedi svugdje. Tako da je na kraju najbolje slušati srce. Tamo gdje osjeti ljubav, tamo je dom. Ja sad tek shvaćam da sam imala sreće što sam odrasla na selu. Zahvaljujući mami i baki, znam raditi u vrtu, s povrćem i voćem, al najviše znam uživati kad uberem jagode iz vrta, posipam ih šećerom i sjedim na terasi, gledam na ulicu kojom cijeli dan prođe možda jedan auto. Zen, tišina, ptice i šum lišća. Zato uživam kad se iz Zagreba vratim doma. 🙂
Namaz je za prste polizat. Imamo i mi nešto slično, samo se radi sa svježim sirom i može se dimiti pa jesti kao tvrdi sir. Zato znam da je ovo fino, ko naša "prgica" 😉
LikeLike
Mnogo više nego otići a tražiti se čitav život <3<3<3Hvala Saška:)
LikeLike
Al ja verujem da i u tim momentima te srce vodi jer zna da se mora:) Nekad deo srca ostavimo na jednom mestu a drugi deo ponesemo sa sobom.To gledanje u nazad je stvarno pugubno. I za one što su ostali i za one što su otišli. Imam ja jednog takvog koji nikako da se opasulji i prihvati zemlju koju je izabrao:)Hvala ti na ovom komentaru, znam da ti živiš negde izvan brdovitog Balkana. Jako mi je drago ako si uspela da pustiš ponovo korenje:)A sa paprikom sam malo varala, jes da sam pravila ovaj namaz u Nemačkoj al sam koristila hrvatsku papriku:) Al meni je to potpuno isto kao da sam koristila i novosadsku:)
LikeLike
:)Srećni smo, Iv, što možemo biti ovde sa svima:)Volim što sam okružena, uglavnom, ljudima koji cene tu činjenicu.
LikeLike
Tako će valjda i kod nas u selu biti Zen:)I ja sam deo života provela na selu i salašu i ja tada nisam znala koliko je to neprocenjivo. Sad kad se setim kako sa dedom idem kroz polja kukuruza i vodimo krave na ispašu, osećam se pravom srećnicom.Pa ta prgica mora da je ludilo!!! Tako sa paprikom pa još dimljeno, mmmmmm!
LikeLike
Kako su divne fotke!Uvek u skladu sa srcem,ma kako to izgledalo cudno drugima!<3
LikeLike
Dirnuo me jako ovaj post,dio moje Borovske familije prošao je slično,raštrkani smo,ne znam da li smo ludi i slušam li srce ali znam da imam sada svoj mali dom,kredite,svakojake muke ali opet kažem dobro je kako je:)Vama želim svaku sreću,znaš da je ona u vama..
LikeLike
Jako si lijepo opisala svoj životni put. Možda nema slučajnosti, tako je valjda trebalo biti 😉
Divan namaz, isprobavam!
LikeLike
Senx, ti to uvek praktikuješ! Jako te volim zbog toga ❤
LikeLike
Hvala Nely:)Čista istina to za sreću u nama. Potpuno se slažem!<3
LikeLike
bas me dirnuo ovaj post.kuca je tamo gdje je kuca ali je dom tamo gdje je srce a srce je tamo gdje su nam najmiliji. to ne mora biti u mjestu gdje smo rodjeni. ja sam vec dulje u austriji i tu mi je trenutno i srce i dom. zivjela sam nekoliko godina i u engleskoj ali tamo nije bilo najmilijih pa nije nikad niti postala dom :)…gdje ce to biti u buducnosti? pa nije bitno, glavno da su pravi ljudi tamo.ti radis pravu stvar i dobro je sto si to tako hrabro odlucila.
LikeLike
Ala si me raznežila.
Zauvek budi u dosluhu sa srcem.
LikeLike
Krasan post, dirljiv, nježan , lijepe i teške teme i na kraju odličan namaz koji bilježim ! Nemam što dodati osim da ne razmišljaš da li ste napravili dobro, jer jeste ! Slijediti srce je jedino ispravno, a kredit ? i to je ispravno, ja bez svog kredita ne bih nikada riješila ono što sa njime jesam, a evo i vrijeme otplate pomalo prolazi i nisam nikada dovela u pitanje da li sam se trebala u to upuštati:)Samo naprijed , za srcem i sa srcem !!
LikeLike
To ja kad kažem kuća mislim dom:) inače to nije kuća već neki objekat.Baš tako Mare, najbitniji su ljudi. I nas ovde drže samo oni. A države ko države, neke su lošije, neke bolje. Nama se potrefilo da živimo u tim lošijim. Biće bolji izbor u sledećem životu;)
LikeLike
❤
LikeLike
I ja više volim da verujem u sudbinu nego u slučajnost:)
LikeLike
To je taj život što ga toliko volimo- red slatkog, red slanog:) I tako mora.Krediti jesu grozni al kad nemaš izbora su ok rešenje. Ja uopšte ne posmatram njih kao izvor zarade za banku. Više gledam na to kao sredstvo koje mi je omogućilo da imam svoju kuću jer je drugačije nikad ne bih imala. Mislim možda bih dobila na lotou i tako to al ko će to dočekati:9Hvala ti draga <3<3<3
LikeLike