Muzika u Resavi je bila katastrofalna. Dobrodušni Beograđanin nas je bodrio:”Ajmo Novosađaniiii!!! Ludiloooo!”Čovek je vidno uživao, hteo je da to podeli sa nama. A mi smo planirali da krenemo kući.Već smo krenuli da uzimamo jakne kad se provukao do nas i počeo da nas, jednog po jednog, odvlači u njegovo društvo koje je, kao i on, ludovalo. Ne znam ko je čovek al hvala mu na tome.Da, muzika je bila i dalje loša al to uopšte više nije bilo bitno.Kroz suze od smeha sam videla kako se osrednji izlazak pretvara u nezaboravno veče.
Noć je bila topla kad smo krenuli Terazijama na noćni bus. Čini mi se zadnja topla noć ove godine. Poskidali smo jakne i zadovoljno se smeškali jedni drugima. Beogradski Novosađani su bili napred hodajući beogradskim koracima. Mi ostali po novosadski.Na početku Terazija smo spazili sirotog dedicu kako prodaje buketiće poljskog cveća. I dalje euforični , poželili smo da kupimo sve što je nudio. I kupili bi da buketić nije koštao 450 dinara.Jedino je Bobi, naiva, insistirao da kupi barem jedan. Jedva smo ga nagovorili da odustane.
U noćni bus smo utrčali tik pred zatvaranje vrata. Bobi je prvo na španskom, pa onda na engleskom pokušavao da objasni kondukterki kako je 150 dinara preskupo za autobusku kartu i da on neće da plati. Razočaran što nismo prihvatili njegov protest, sišao je jednu stanici pre. Da pojede šiš i prošeta.
Tek je posle skontao šta na Novom Beogradu znači jedna stanica pre…
Ujutro dok su još svi spavali , Džes, Miljan i ja smo otišli do Zemunske pijace po doručak. Sveža jaja, kajmak, sir, mladi luk, rotkvice i sušene masline.
Skoro da je bilo savršeno. Falili su nam Bobijev hleb sa maslinama i noževi, tako da ne moramo da delimo dva na nas sedmoro.
Iz Bg-a sam donela narandžaste papričice naređane na venac, punu kesu novogodišnjih svećica koje verovatno ne rade (platila sam ih sto dinara), emajlirani crveni lončić i beli levak.
I brdo srećnih momenata. Najlepši rođendanski poklon.
Hleb sa začinima
(anis, kim, korijander, komorač)
500 g brašna (tip 500)
1/2 kesice instant kvasca
300 ml mlake vode
1 kašikica šećera
1/2 kašikice morske soli
1 kašika začina Alnatura (mešavina anisa,kima, korijandera i komorača, kupila sam u Dm-u)
maslinovo ulje
brašno za posipanje
U činijici razmutiti kvasac sa 100 ml vode i šećerom. Ostaviti sa strane da se pokrene, malo naraste.
U veću činiju sipati polovinu brašna, nadošli kvasac i 100 ml vode. Sve dobro izmešati pa dodati so. Dodati ostatak brašna i ostatak vode (100ml). Mesiti oko 10 minuta dok se ne dobije glatko i elastično testo koje se ne lepi za prste na dodir. Možda ćete morati dodati malo brašna ili vode u zavisnosti kakvo je brašno koje koristite.
Činiju premazati sa maslinovim uljem i u nju prebaciti testo. Pokriti mokrom krpom i ostaviti da miruje i raste 2 sata.
Nakon tog vremena, testo kratko premesiti i prebaciti u tepsiju ili nauljenu vatrostalnu posudu u kojem ćemo ga peći.
Površinu testa posuti sa malo brašna i oštrim nožem zaseći 3 reza ili neki drugi oblik po želji. Pokriti krpom i ostaviti da miruje 2 sata
Kada je prošlo vreme mirovanja, hleb peći u već zagrejanoj rerni na 200C 35-40 minuta.
Kada je ispečen, mokrim rukama preći preko korice i zamotati u krpu da se ohladi.
Hleb ima hrskavu koricu i blagi, slatkasti miris od anisa.
Podelite ga sa svojim omiljenim ljudima.
Prijatno!
Hleb i lale 
Divan post 🙂 Nježan i pun emocija… kao i mnogi tvoji.. mislim da sam ih sve pročitala 😉 Mada mi i Beograd prilično nedostaje, pa sve skupa….
Hljeb ću zasigurno isprobati nekog skorog vikenda 🙂
LikeLike
Divna prica, a video zapisi su ti pravi. Zanimljiv recept za kruh i prekrasno prezentovan s slatkim detaljima. Hvala za divan post 🙂
LikeLike
Prekrasno, kao i uvijek…
LikeLike
Dolazila si u Beograd, a nisi se javila za brzinsku kafu?!?! Stidi se :-)Uživancija od posta, kao i obično 🙂
LikeLike
Znaš šta, kad sam pogledala ovaj video imala sam utisak kao da živim u Parizu. Tako ste dobro (predobro) dočarali naš grad da i sama poželim da tu živim. 😉 Neverovatno kako nešto sasvim obično izgleda totalno ludo i cool a mi to ne vidimo svakoga dana. Elem, koliko sam skapirala vi ste svi jedno super, super društvo toliko blesavo da mi ličite kao da ste ispali iz priče Amelije Pulen. Svaka čast na mladosti, i na načinu na koji posmatrate svet oko sebe, a poruka, možda najvažnija u celom postu koju si napisala – deli trenutke ne stvari, e to ću da pozajmim za brojne posvete knjiga koje idu na poklon.
Oduševljavaš me Nevena! Nemojte nikada da odrastete i postanete dosadni.
ps I ja pazarim na zemunskoj pijaci, to mi je lokalna, ali babu sa papričicama nisam videla
LikeLike
I paprike i šarenilo i naposletku uspeo izlazak i ti što si tako sreĆna i Slobek što 'oće da plati buket al' kartu neće, i Hleb! Sve je divnoća u ovoj priči beogradskoj!
LikeLike
Oh, pogle' komentar iznad mog! To je ono što o čemu sam ti pisala onomad! Francuski film! :*
LikeLike
Krasni ste do neba i nazad, a kruh mi najbolje opisuje zadnja rečenica: Podelite ga sa svojim omiljenim ljudima. Al ja nikako da se sprijateljim s kimom, sva sreća da je kruščić pogodan za različite začine:DZbilja lijepo, uvijek se uz tvoje postove prisjetim dragih ljudi 🙂
LikeLike
Prekrasan post Nevena!:) Kao svi tvoji, topao i iskren, pun divnih emocija…i da, slazem se sa Jelenom, vi ste mi totalno svi kao iz Ameli sveta! Svaki put kada ti citam post, gledam slike i video, kao da gledam neki simpa muvi ala cudesna Amelie!:)
LikeLike
Za mene su noći beogradske prošlost. Sad su aktuelne – ludujemo po kućama i vikendicama, ako se neko 'seti' Balantajna onda dođe komunalna na savetovanje:-)Drago mi je da ste se lepo proveli, s tobom i nema drugačije. Tvoj hlebić mi miriše sabajle. Osećam u nosu vruć hleb + puter, jooooj:-)
LikeLike
Hvala Milice:)Ako stigneš, javi utiske:)
LikeLike
Hvala Goco:)Nedavno sam otkrila kako je zabavno praviti video snimke pa onda ih sklapati u jednu celinu uz neku omiljenu muzikicu. Pošto sam tek na početku ima puno grešaka al ja znam da ćete mi vi oprostiti:)
LikeLike
Hvala:)
LikeLike
:):):) sledeći put dolazim na opuštencija vikend i javljam se 100%:) jako bih volela da se sretnemo. Imam osećaj da bi se baš raspričale. Ja već imam gomilu pitanja o Dubaiju:)
LikeLike
Hvala Jelena:)Od početka mi je ideja bila da čitaoce na blogu podsetim koliko su te jednostavne i obične stvari u našim životima bitne. Vreme provedeno sa ljudima koje volimo je naše pravo bogatstvo:)Ej ona baba je sa Kalinića:) Ja sam se oduševila Zemunskom pijacom. Koliko izbora i ono što je neverovatno, jeftinija nego novosadske pijace.
LikeLike
Hvala Stale:) Tako i je drago da ti se sviđa.Bobi je jako smešan:)Moraš doći na bugarsko veče koje planiramo uskoro da pravimo!
LikeLike
Hvala draga Anja:)Slobodno izbaci kim:) Hleb je skroz običan tako da možeš da se igraš sa začinima.Sad za vikend sam pogledala na kesicu tog začina pa sam videla da ima i korijandera i komorača.
LikeLike
hahahah, super:) Amelie mi je omiljeni film :)Hvala ti:)
LikeLike
Hahahah Vesna, luda si skroz!Jako bih volela da, kad budem imala godina kao ti, budem tako vesela i puna energije kao ti.
LikeLike
Drugi put kad dodješ, javi se da se nadjemo… A jednom dodjite i do Pančeva. Nije daleko od Beograda, a može vam biti zanimljivo ako niste nikad bili.
LikeLike
Javljam utiske :)Rekla sam vikend, ali prošlog nisam stigla, sledeći je bio daleko i tako je hljeb sa začinima završio sinoć na našem stolu. Odličan! Nisam u potpunosti pratila recept, ali je bio zaista divan, hrskave korice, a pri tom jako mekan i fin iznutra. Ostao je krajčić za jutros, i dalje je veoma svjež…Pošto pokušavam da izbjegnem bijelo brašno kad mogu, onda sam koristila neko koje je kombinacija integralnog i običnog… Začine nisam imala, pa sam koristila sjeme komorača i šaku crnog susama, pošto je aromatičan… Sve preporuke i kod nas ulazi na spisak redovno pravljenih hljebova :)Poslaću fotku na fejs…Pozdrav!
LikeLike
Emocije vrcaju na sve strane, kao i uvek kod tebe. Od malih stvari napravis najvece i najbogatije.. Jer to je vrhunsko zivotno umece, a ti si ga uspesno savladala.. Ljubim i tebe i Slobicu
LikeLike
<3<3<3
LikeLike
Obozavam anis i nisam se setila do sada da ga stavim u hleb :)) super ideja!
http://ratatouille-natasa.blogspot.fr/
LikeLike
Da se izrazim NS žargonom -hleb je preteran a ceo post preterancija 🙂 Bas sam uživala. 🙂
LikeLike
Jel' govoris o Resavi iznad Beogradjanke ? Ne mogu sada da se setim kako se zove ulica…pa naravno, zove se Resavska ulica, bas sam i ja mamlaz…Mislila sam da je taj restoran zatvoren…ranije ga je drzao jedan moj drug…
LikeLike
Najljepše priče i možda moj najdraži blog. Uvijek me obuzme neka sjeta kad ga čitam, kao da u tvojim pričama ima negdje i malo mog života, ili barem mojih želja…I genijalni recepti. Nekomplicirani i super. Još da je više vremena za kuhanje (jedva čekam blagdane!)…
I divan Beograd. Jako ga volim, i grad i sve nezaboravne večeri u njemu provedene (da ih je bar više…).
🙂
LikeLike
Miki, dolazimo sigurno. Pogotovo što sam čula da postoji neka prodavnica sa strava poslastičarskom opremom.A i buvljak mora da se čekira:)
LikeLike
Hvala Saška:)U ovoj našoj komplikovanoj zemlji može samo tako:) Imam osećaj kada bih promenila pogled na život, i više počela da pridajem značaj nekim stvarima koje me okružuju, da bih istog momenta otišla odavde.
LikeLike
Hvala Nataša:)Ja inače ne volim anis ali mi se sa hlebom jako dobro slaže.Moj muž npr. ne voli ni u hlebu:)
LikeLike
Hvala Zoko:)Bili smo zaboravili kako u Bg-u može da budu dobro. Sad samo kujemo planove kad ćemo opet…:)
LikeLike
Marina, nemam pojma koja je ulica. Ova Resava je više klub i nešto se zvao pre 4 pištolja il tako nekako…
LikeLike
Hvala T:)I ja kuburim sa vremenom, jedino vikende mogu posvetiti isprobavanju. U poslednje vreme se često desi da za večeru imamo sendviče ili pečena jaja. Samo da je dobrog hleba i sve može da prođe:)Beograd ima tu kosmopolitsku notu koju nose glavni gradovi i meni je to tako osvežavajuće za ovaj naš smireni, novosadski život.
LikeLike
4 pistolja mi fale ali nije to to….
LikeLike