U Ljubljanu smo stigli u predvečerje. Uz letnji pljusak. Do centra smo se spustili kroz uske uličice, pored nečije bašte. Ili je to više bašti na jednom mestu. Ne znam, ali izgleda nestvarno.Neočekujući takav prizor zastajem i posmatram taj zeleni momenat. Na sredini se nalazi česma, ona stara metalna, što se mora gurati gore-dole da bi voda izlazila. Okolo luk, grašak, zelena salata, razno cveće i kruškice koje će biti zrele za koji dan. Dobrodošla!
Pored nas na bajsevima zuje ljudi, Vule se buni što sam tako spora i fotkam svaku stvarčicu koja me zainteresuje. Uskoro počinje neka vrlo bitna fudbalska utakmica i on MORA da je gleda.I dok tražimo odgovarajuće mesto za gledanje tekme, krajičkom oka skontam poznatu facu.E što volim takve situacije koje znaju da začine putovanje samo tako!Ispostavilo se da Boško koji je proputovao, maltene, ceo svet i njegov drugar pola sveta, su dodali posebnu šaru na naš ljubljanski milje.Scena je idealna za pamćenje- pab, ljubljanci, tekma i vino “Frajer”.Kasnije, negde pred fajront, prilazi mi simpatični lokalac, pogleda me i zapeva:”Ovo je zemlja za nasOvo je zemlja za sve naše ljudeOvo je kuća za nasOvo je kuća za svu našu decu”pa nastavljamo zajedno:”Pogledaj me, o pogledaj meOčima deteta”
Ujutro je sunčano i toplo, taman kako treba. Pijemo kafu, jedemo hrskave sendviče u blizini Ljubljanice i čitamo. Kao da smo tu svaki, a ne samo jedan dan.
Posle smo se spustili do Pirana. Na vožnju biciklom, ručak uz more i obećanje da ću se vratiti jednom, da malo ostanem. Da šetam kroz uske kamene ulice, osluškujem zvuke iz raznobojnih visokih kuća i, dok zveckaju tanjiri zamišljam piranske porodice za stolom. Tanjir paste sa sugom od paradajza i belog luka, čaša crnog vina i komad domaćeg hleba, da se posle omaže sugo. A možda i oni jedu kao i mi, bavete sa vongolama, belim lukom i belim vinom. I malo peršuna. Onako po morski… Sasvim moguće.
U Grožnjanu, mom omiljenom mestu u Istri, Vule gleda još jednu utakmicu. Ja gledam Grožnjan. Zbog utakmice Hrvatska-Italija, ulice su skoro prazne. Tek iz pokoje kuća se čuju ovacije i komentator. Inače je pusto.
Dok se šetkam kroz hladovinu od kamena i zelenila, na malom trgiću niotkuda začujem operu. Uživo. Klavir svira, ona peva, ori se trgić. Okrećem se oko sebe pokušavajući da skontam iz koje kuće dolazi. Izgleda da je ona sa rezeda zelenim šalukatrima. Virkam kroz prorez, vidim veliku prostoriju, polupraznu, crni klavir i nju. Peva, i šara po mom istarskom miljeu. Milina…
I taman kada sam pomislila da će ovo biti jedno od onih putovanja kada je sve kako treba i nigde nisam omašila, stigli smo u Pulu. Nikako mi se ta haotičnost nije uklapala u uspostavljeni mir i opuštenost. I milje bi nam dobio baš bezveznu šaru da nije bilo “Farabuta”.
Kao da sam predosećala da me čeka nešto posebno. Uverila sam Vuleta da garant vredi sesti u kola, voziti se petnaest minuta do Sisplaca, izgubiti se par puta. I vredelo je. Karpaćo od hobotnice i orade, pašteta od trilja i ugora, hrskava salata sa feta sirom i maslinovo ulje, ono koje samo Istra može da da, učinili su svoje. Ko se još sećao prašnjave i bučne pulske ulice?!
Sutra smo se vratili na ručak, na domaću testeninu i školjke. Da čitamo Harukija uz rashlađenu Malvaziju a posle i uz kremasti mus od čokolade i merloa. Mogli smo sedeti tu ceo dan al trebalo je otići do Vodnjana. Popiti kafu na trgu i kupiti maslinovo ulje.
U Vodnjanu sam stalno imala osećaj kao da sam u nekom italijanskom filmu iz šezdesetih. Kao da je vreme stalo. Vule i ja, na glavnom trgu, pijemo kapućino. Raspitujemo se gde možemo naći Livia.
“Livio, eno ga preko. Sedi.” pokazuje nam sredovečna, simpatična konobarica.”Livio!!!” zaorio se trg.”Evo neki ljudi žele kupiti maslinovo ulje” viče ona dok lenjo prelazi osunčani trg.Eh taj Vodnjan, tek je to duša istarska.
Jedva čekam da se vratim.
Hleb i lale 
Citam poslednju recenicu i mislim…ono sto i obicno kad su u pitanju putovanja, toooooliko toga ima za videti a plus jos sto volim da se vracam na mesta u kojima sam bila! To me uvek muci, sto zelim svasta da vidim a zelim i da odem ponovo u neka mesta…kakav konflikt 😦
LikeLike
Sjajan je post, Nevena, za mene predivan kraj dana 🙂 Bas sam uzivala citajuci Slike su fantasticne, svi ti prekrasni detalji, ne znam koju bih izdvojila.
LikeLike
Ah, tugujem za Istrom od kada više nemamo vikendicu tamo. Tako si sve divno opisala, super su fotke ….. boli me duša …
LikeLike
Divna Istra, meni najljepše mjesto na svijetu 🙂 Odlazim tamo za nekoliko dana, da opet uživam u vrućem kamenju kraj mora i osjetim taj miris dragih sela pokraj najdraže Pule ❤
Post ti je krasan, slike još bolje. Fino ste jeli koliko vidim, a skoro da mogu i namirisati 😀
Počela si s Ljubljanom, nevjerojatno, i taj grad sam nedavno zavoljela. Draga prijateljica mi tamo živi pa ju posjećujem i uživam. Želim vam još tako lijepih putovanja 🙂
LikeLike
Prekrasan post, prekrasan! Fotografije su me očarale :). I sve si tako lepo rječima opisala. Ah! Divno! 🙂 Želim još :).
Pozdrav,Ana
LikeLike
i ja sam očarana, a obožavam i Istru, prošlo ljerto bila u Vodnjanu i zaista uživala!
LikeLike
Istru nosim u srcu i cekam dan kada cu je ponovo obici….Pulu narucito.Ono sto mi se najvise svidelo u ovom postu je Ljubljana….Jako bih volela da je obidjem i vidim….Fotke su ti bas lepe i na pravi nacin prikazuju tvoje utiske…
:)))
LikeLike
jako dobro napisan post i ilustriran slikama! Čista radost u ovaj petak ujutro!
LikeLike
… i ja jedva čekam da se vratim 🙂
LikeLike
hahaha:) imamo isti problem:)
LikeLike
hvala ti draga gocke:) srećna sam ako makar malo uspela da vam dočaram utiske sa putovanja.
LikeLike
jao blago tebi što si makar u jednom periodu imala tamo vikendicu!čim se obogatimo, miljan i ja smo se dogovorili da kupimo vikendaju u istri:)hvala:)
LikeLike
hvala Anjči:) što ti zavidim što si tamo svako leto…:)vidim iz komentara da Pula, izgleda, samo meni nije nešto legla…Još dok sam bila tamo shvatila sam da sledeći put ću da idem sa nekim ko je dobro poznaje, da i pokaže skrivena mesta.Valjda se tako poklopilo, gužva, ulice se grade, svi u žurbi— za naš usporene novosađane to je oma šok:)
LikeLike
hvala draga:) baš sam srećna što ti se svidelo.gvirnula sam kod tebe na blog, vidim da i ti imaš nešto lepo za mene:):)
LikeLike
hvala Tamariška:)kada sam nedavno čitala tvoj post o Istri baš sam pomislila kako imamo iste impresije o Vodnjanu:) U njega uvek svratim, ima neku posebnu atmosferu.
LikeLike
Predivan post,stvarno mi je tako dobro sjeo ovaj obilazak mjestima koje obožavam:)divno si sve dočarala slikom i riječju..pozzz!
LikeLike
Hvala Sanja:)Ljubljana je stvarno divna i tako je blizu. Idealna za jedan vikend!Spakuj kofere i što pre u obilazak:)
LikeLike
🙂 hvala Ivana.divno što te je post razveselio:)
LikeLike
…ili da se vratimo? svi četvoro:) ili petoro:)
LikeLike
hvala draga Nely!:)
LikeLike
Baš sam se fino nasmijala i prisjetila Ljubljane. Drag je to grad!
LikeLike
Suuuper post, uljepšao mi je jutro 🙂 Voolim Ljubljanu i Grožnjan, divne slike i uvjerljivi opisi…a tek onaj carpaccio ajmeeeeee, kad bi me netko mogao teleportirati tamo za ručak, uh 😀
LikeLike
Doista divna reportaža.U Istru i Grožnjan sam i ja zaljubljena :)Fotke takve da možeš osjetiti atmosferu. I vrućinu dana i mirise i zvukove …. 🙂
LikeLike
Ma Pula jest nekako ubrzana i prašnjava, pogotovo ljeti, ali razuma nema kad nešto previše voliš :)))
LikeLike
Prekrasne fotke i priča, taman da poželiš posjetiti sve navedeno. Želim ti još puno takvih provoda.
LikeLike
uvijek mi je drago kad netko posjeti "moju" Istru i bude oduševljen kao što si bila ti!
LikeLike
Prekrasan post!
LikeLike
odlican post, procitala sma ga u jedan dah i zao mi je bi kad sam stiglana kraj
LikeLike
🙂 što bi rekla moja kuma slatka mala izvrnuta ljubljana:)
LikeLike
i meneeeee!!! 🙂
LikeLike
hvala Tadeja:)baš mi je drago da ti se svidelo:)
LikeLike
hvala ti draga na tako divnoj želji! i ja tebi želim uživanja puno!
LikeLike
ja se uvek iznova oduševljavam:) mislim da je istra jedno od najlepših mesta koje sam posetila…
LikeLike
hvala Petra:)
LikeLike
hvala vanja:)baš sam srećna što sam uspela da ti prenesem istarsku emociju:)
LikeLike
Baš ste lijepu rutu prešli, Ljubljana pa Istra i sve popraćeno romantično primamljivim fotografijama i tekstom! Uživajte i dalje 🙂
LikeLike
Ja sam sad bila u Istri prvi put u životu. Sada, u tvojoj priči, bila sam tamo i uživala. Prelepo mi jeeeeeeeeeeee. Sreća neopisiva kada se dese trenutci kao tvoj sa klavirom. Fotke su naj potpuno naj prelepe, mogu misliti kako je bilo teško odabrati nekoliko od tolike lepote. Kako mi je sad dobro, ne mogu ti opisati. cmokić
LikeLike
Predivne fotografije 🙂
LikeLike
Samo putujes i uzivas 😛 Lepe su slike 🙂
LikeLike
Hvalaaaa:)
LikeLike
Cmoook Senka moja draga:)Nadam se da sad uvidjas da više nema smisla odlagati posetu istri. Pokaži fotke sashi i u septembru hoću razglednicu iz groznjana:)Uživaj!
LikeLike
Hvalaaaa:)
LikeLike
Neko mora i taj težak posao da obavi:)CMOk:)
LikeLike
I ja jedva čekam da se vratiš s novim doživljajima! Divno!
LikeLike
Prelepo…a zamisli da ja u Istri NIKADA NISAM BILA…..!!! Pa stvarno strasno…! Ja sam spadala u one koji su bili opsednuti Dubrovnikom i Hvarom i stalno sam tamo isla a Istru sam nekako ignorisala… Nadam se da cu to uspeti da nadoknadim…Bozanstvene su fotografije (kao i obicno..ali ove nekako specijalno…)Kojim foto aparatom ti slikas..?
LikeLike
zaljubljena sam u Ljubljanu! savrsena je! :))) Ej, koji aparat koristis? Slike su genijalne!
LikeLike
🙂 hvala:)
LikeLike
i ja sam zaljubljena u Hvar:) posebno volim jednu uvalu, Lozna se zove. U Dubrovniku sam bila sam jednom i toliko je bilo gužva da uopšte nisam mogla da uživam. Hoću jednom da odem u septembru pa na miru sve obiđem.A Marina, Istra je must!:) Ne odlaži već pravac Grožnjan, da piješ kaficu na brdu sa pogledom na masline a u daljini more…:)Aparat je Canon 40 D a objektiv je onaj osnovni, 18-55 mm.
LikeLike
jao jeste. Mislim da kada bih morala da se selim iz Novog Sada prvo bih tamo tražila posao:)Aparat, Canon 40 D 🙂
LikeLike
Da,da imam :), kratko, a sladko :).
LikeLike