Naša zgrada je gledala na Katoličko groblje. Najlepše groblje u Novom Sadu.Stan je bio na dvanaestom, poslednjem spratu, pored lifta. Mali i bučan a zgrada stara i neugledna. I mi srećni, presrećni što smo počeli da živimo zajedno. Nisam znala da kuvam. Pa smo jeli pomfrit. I jaja. I pastu na sto načina. I pomfrit. …
Continue reading "Torta sa šumskim voćem i kokosom/Druga šansa"
Hleb i lale 