tamotosoup

Na brdo gde nam je bio hostel, iznad Peruđe, smo stigli taman na vreme da se raspakujemo i spustimo negde na pizzu. Onu pravu italijansku, u nekoj neuglednoj piceriji koja garant ima najbolju margaritu koju smo ikad probali. Izašli smo iz kola i oduševljeno razgledali staru kamenu kuću iz 1800 neke. Na dlanu nam Peruđa, svetli, okolo ogromno dvorište… Već smišljam  kako prvog januara pijemo kafu u dvorištu. Smrzavamo se ali jeeeee, koja italijanština!

Izgleda još bolje nego na slici! Juhuuu! Kakva sreća.

tamotosoup-4

Zvonimo, niko ne otvara. Uđemo, nigde nikog. Nakon pet minuta se pojavljuje veseli recepcioner.

Ciao! Nažalost, nemamo više mesta. Nova godina je pa je sve popunjeno.

Waat!? Pa ja sam rezervisala još u avgustu! Zelunka-Cvijetić.

Ko? Pa jel vi niste stigli pre par sati?

Ne, nismo.

Sad ću ja da nazovem mamu, ona ima kuću sa druge strane brda. Doduše nije očekivala da će neko doći pa nisu uključili grejanje ali odmah će. Ista je cena i imate doručak. Videćete, lepo je.

(manično pretražujem smeštaj po okolini, nigde ništa slobodno za naš budžet, šta ćemo, moramo da prihvatimo.)

tamotosoup-13

Tužno sedamo u kola, pratimo Italijana ispred nas koji nas vodi kroz maslinjake ko zna gde. Blago sam očajna i već predviđam da će ovo biti najgora Nova godina ikad.( Gora i od one u srednjoj školi kada smo uplatili proslavu u nekom podrumu gde nije čak bilo ni poda već smo gackali po blatu i smrzavali se…). Predviđanje se počinje potvrđivati kada smo stigli u najobičniju kuću, kao da smo negde u Rumenci, u kojoj je temperatura oko nule. Ko zna koliko se dugo nije grejala.

Al gazdarica je ljubazna. Izvinjava se. Dala nam je i dve grejalice i kaže da nas ujutro čeka pravi italijanski doručak. Skontala i ona da su nam lađe potonule.

Posle smo sedeli u Ređini Margariti , ispostavilo se u jednoj od najboljih picerija u Peruđi (dodala bih i najneuglednijih), jeli jednu od najboljih pica na svetu i prihvatili stoički situaciju. Volim što smo složni u mirenju sa sudbinom. Već nakon večere smo se smejali situaciji i pravili planove šta ćemo sutra. Pa šta ako nismo u staroj kamenoj kući na brdu!? Ok je i ova iz Rumenke! I ona je na brdu :D Tek je to prava italijanština!

Kada smo se vratili u sobu, malo sam plakala jer sam morala da spavam sa šalom i kapom i opet se vratila u raspoloženje najgore Nove godine i putovanja ikad. Miljanu je sve i dalje bilo smešno.

Ujutro nas je ispred vrata čekao doručak. Ogromna tacna puna kroasana, panetonea, maslaca, sira… I stigla je vruća kafa iz kafetjere. Kuća se malkice ugrejala, čak je i sunce sinulo. I sve je ponovo počelo da poprima željene oblike našeg putovanja.

Uveče ćemo ići u Nanu na najlepšu večeru u životu. Ješćemo morske ježeve i neka neobična jela, piti šampanjac i jesti grožđe u ponoć sa lokalcima.

Biće to jedno od naših najlepših i najzabavnijih (i najhladnijih) putovanja do dana današnjeg.

tamotosoup-15

Svejedno, mi od tada, poučeni iskustvom, Novu godinu uvek provodimo kod kuće :) Ili odemo na neku super večeru ili je ja napravim kod kuće, i uz kamin i životinjsko carstvo dočekamo Novu godinu. Od kada smo u Petrovcu, obavezno izađemo u ponoć ispred kuće da gledamo vatromet sa komšijama. Jako to volimo.

Tako ćemo i ove + Star wars maraton.

tamotosoup-20

Paradajz čorba. Znam da zvuči obično i svakodnevno i ko bi to još servirao za svečanu večeru. Al zašto ne!? Uglavnom je svi obožavamo, divno izgleda i za svečanu priliku treba je samo malo pimpovati :) Nema šanse da se ne svidi gostima! Ja ću ovu da serviram za Badnje veče koje smo uveli kao tradiciju. Teta Seka uvek posti pa mi je zgodno da njoj poslužim sa hlepčićima koje sam prelila maslinovim, bez sira. A ostali će da obožavaju ove sa mocarelom.

Sve je gotovo jako brzo i to mi znači na svečanim večerama kada imam puno gostiju,  a i inače kada nemam vremena za kuvanje a hoću nešto hranjivo.

Paradjz čorba za mene mora da bude kao mamina jer mi je ona najlepša. Mama naravno pravi odokativno pa nikad nisam uspela da napravim tako dobro kao ona. Dok nisam naišla na Tanjin recept :)

tamotosoup-22

PARADAJAZ ČORBA SA ZAPEČENIM HLEPČIĆIMA

za 4 osobe

2 kašike maslinovog ulja od komina
1/2 glavice crnog luka (sitnoseckanog)
2 čena belog luka (sitnoseckanog)
2 kašike brašna
1 l soka od paradajza
1 l vode
1 kašičica šećera
So, biber
2 lista lovora
——
2 loptice mocarele
ćabata
Maslinovo ulje
Timijan

2 šake spanaća

Zagrejte ulje u šerpi, na srednje jakoj temperaturi i dodajte luk i beli luk. Propržite 3-4 minute pa dodajte brašno. Dobro izmešajte i nakon minut/dva, kada zamiriše sve, dodajte malo paradajz soka,  dobro izmešajte žicom da se ne bi stvorile grudvice pa dodajte ostatak soka i vodu. Ostavite da provri pa onda smanjite temperaturu i ostavite da krčka 15-20 minuta.

Dok čorba krčka, pripremite hlepčiće i spanać.

Uključite rernu na 220°C.

Mocarelu iscepkajte. Ćabatu isecite na manje komade. Prelijte parčadi maslinovim uljem i preko stvaite komadiće mocarele u bogatom sloju. Na svako parče stavite malo svežeg ili suvog timijana.

Prebacite na tepsiju koju ste obložili papirom za pečenje i pecite desetak minuta na gril programu dok se sir ne zarumeni.

Spanać propžite na jakoj temepraturi, u tiganju. Tek toliko da uvene. To je bukvalno minut-dva. Bitno je da spanać ostane lepe zelene boje i svežeg ukusa.

U tanjir stavite malo spanaća. Sipajte čorbu i sa strane uronite hlepčiće. Poslužite odmah vruće.

3 replies on “Paradajz čorba i zapečeni hlepčići/Hladni dani u Umbriji

  1. Draga Nevena, da li bi mogla da preporučiš neki kupovni sok od paradajza koji bi mogao da se koristi za ovu čorbu? Hvala! :)

  2. Kakva predivna prica! I mi tradicionalno docekamo Novu Godinu kod kuce, iz sasvim drugih (isto licnih) razloga. Uvek sam za corbu od paradjaza, jer to moj decko sigurno pojede, pa barem znam da je nesto uneo u sebe (osim slatkisa). Za njega nije gozba ako nije paradajz corba.

Leave a Reply to Nevena Cancel reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *