Sve je počelo ulaskom u zeleni tunel.
Na njegovom drugom kraju, na vrhu nalazi se vila, prava italijanska, stara ali u odličnom stanju i obrasla u puzavicu. Sa ogromnim dvorištem i kamenim sklupturicama u njemu. Oko nas  tišina, četiri posle podne, kasno leto je. I još subota. Nigde nikoga. U mojoj glavi osim osećaja koji sam ja srećnik majko mila, javljaju se i pitanja koja ću se svaki puta pitati kada prođem pored vile: jel tu neko živi?a ko ovde živi? koliko je srećan ako živi? jel svestan toga?

Naša kuća je pola kilometra od vile, na brdu. Hej, naša kuća sred toskanskih brdašaca i vinograda. Velika je, stara je i od kamena je. Priča mi priču. Neku poput  “Restauracije” Olafa Olafsona. Dodirujem rukama čiste bele zidove, drveni nameštaj, bosom nogom osećam hladni kameni pod, i kroz sivi starinski prozor u neverici  gledam predeo.  Parče neba, nekoliko maslinjaka pa blago uzbrdo kroz vinograde, masline i livade i na vrhu krošnje drveća kroz koje proviruje neka druga, kamena kuća. Pogled zbog kog sam ustajala u zoru da kroz maglu pogledam kako se dan budi i provirivala u sobu u sumrak da vidim kako se dan gasi. Pogled koji ne može da se zabeleži fotoaparatom i pogled zbog kog bi se ponovo odrekla mora samo da ga imam opet.

Odrekla bi se i raznih putovanja samo da mogu da sedim u kuhinji za stolom, drvenim, tamnim, velikim, za osam osoba, makar nedelju dana duže.Zidana kuhinja, kameni pod i plinski šporet sa 6 plamenika.  Beli zidovi i dva velika postera sa naslikanim biljkama. Moje najdraže mesto u kući.  Da pijem kafu i smišljam šta ću da kuvam a kada ću da umesim hleb. I između svake misli pogledam kroz drugi sivi prozor, u neki drugi magični predeo.

Odrekla bi se koječega da mogu par nedelja duže da budem na brdašcu. Da sedim pored bazena gledam u dva usamljena čempresa, pijem hladno belo vino i grickam sir i masline. Da odzvanja smeh i zvuk vode kada se uskoči u bazen. I  da psujemo obade i palimo soc od kafe da ih oteramo.

Odrekla bi se ograde i kapije. Pola ormara i sređenih polica. Dvoseda, novog trpezarijskog stola i profi Bosch-ove seckalice samo da mogu koji mesec duže da budem  okružena tom jednostavnošću i mirom. Da vozim bajs kroz vinograde do San Điminjana i onda onako crknuta, zajapurena pojedem pjadinu sa rukolom i skamorcom na glavnom trgu.
Da mogu da skoknem do Kasteline, kupim roze. Onaj toskanski hleb što je ostao od sinoć iskoristim za ribolitu. Onako vrelu je prelijem domaćim maslinovim uljem, napravljenim od maslina sa našeg brda i podelim sa ukućanima koji kao i ja, zaljubljeni u kamenu kuću i mir koji donosi, sanjaju celo leto provedeno na brdu.

Ribollita


Moguće da ste očekivali neki maštovitiji, neobičniji recept sa mog putovanja. Istina, probala sam svašta ali ribolita je jelo koje sam napravila dva dana nakon povratka. I još nekoliko puta.
Obično neobično jelo koje u svojoj jednostavnosti krije neverovatan ukus. O njoj sam mislila svaki dan otkad sam je probala. Idealna je za jesenje dane, za isprazniti frižider takođe jer nema pravila koje povrće koristite. Ja jedino nikad ne bih preskočila grašak, krompir i papriku ali to zavisi od ukusa do ukusa.
Ovo nikako nije originalni recept već moja interpretacija (uspešna) ribolite koju sam probala u Volteri. To veče su svi jeli bruskete za predjelo, Mislav se zeznoo i naručio pljeskavicu od neke posebne toskanske govedine a Ana i ja pale na dupe kada smo probale papa al pomodoro i ribolitu. Pasta sa tartufima, vongolam i raznim drugim delicijama nije bila ni prineti jeftinoj, jednostavnoj i savršenoj riboliti.

Za četiri osobe:

1 tikvica (seckana na kockice)
1 šargarepa (seckana na kockice)
1 glavica ljubičastog luka (sitnoseckanog)
1 paprika (seckana na kockice)
1 krompir (seckanog na kockice)
1 šaka kuvanog boba (ili kuvane leblebije ili kuvanog pasulja)
½ šolje kuvang kukuruza
½ šolje graška
Nekoliko listova blitve (sečene na trake)
2 čen belog luka (sitnoseckanog)

So, biber
Voda

4 parčeta starog hleba(iseckana na kockice)
Hladno ceđeno maslinovo ulje

→ Zagrejati kašiku maslinovog ulja u šerpi. Dodati krompir i propržiti 2-3 minuta.
→ Dodati šargarepu i papriku. Promešati i nakon 2 minuta dodati ljubičasti luk i grašak. Izmešati i pržiti 2-3 mnuta. Dodati  tikvice, 1 čen belog luka, posoliti i pobiberiti i pržiti još minut pa preliti sa vodom (oko 750 ml). Poklopiti i kuvati dok krompir nije u potpunosti skuvan (oko 10-15 minuta).
→ 5 minuta pred kraj dodati bob (ili leblebiju,ili pasulj), kukuruz  i blitvu.
→ Kada je svo povrće skuvano, gnječilicom za krompir pire krupno izgnječiti polovinu povrća.Korigovati so i biber.
→ U drugoj šerpi zagrejati malo maslinovog ulja i ubaciti kockice hleba i beli luk.
→ Kada luk zamiriše, preliti hleb sa povrćem (kašikom sa rupicama tako da se veći deo supe ocedi pre nego povrće stavite na hleb) i izmešati tako da se hleb skroz razgnjeca.
→ Skloniti sa vatre.
(verzija za štampu)

Služiti vruće, preliveno sa malo kvalitetnog hladno ceđenog maslinovog ulja.
Po ukusu dodati još čorbe ako želite tečniju ribolitu.

Prijatno!

26 replies on “Ribolita/Na brdu

  1. Upravo si me na trenutak odvela tamo. Znaš i sama koliko patim za Toskanom i kolika mi je velika želja da se nađem muđu tim prelepim predelima.
    Baš zato sam ti zahvalna što si me pozvala da zajedno pripremimo Ribolitu… koja me je inače potpuno očarala.
    Uvek pričam kako imaju ta neka jela koja te svojim izgledom ostave ravnodušnim…onda probaš, pa te obore sa nogu skroz :D
    Uživala sam :*

  2. Već te vidim kako pišeš knjigu u Toskani, pa onda tvoje fotografije kako vise u nekoj Tratoriji u Cortoni, recimo. Dvije klinke koje upiru prstom u knjigu u tom izlogu i recitiraju tvoje recepte. I mene kako skoknem na ribollitu pa se zapričamo do kasno u noć…

  3. Tvoje priče o Toskani su toliko vedre i nežne da bude želju za putovanjem, zaista devno opisuješ taj bajkoviti deo naše planete. Big like for ribollita :)

  4. Divan post. Razumem te, jer su putovanja moja velika ljubav. Uvek sam maštala o tome da imam malu kuću, veliki ranac i dobar foto aparat i da putujem. Samo da putujem i slikam. Međutim, stvari su se malo okrenule. kuća je velika, aparat sve slabiji i lošiji, posle svakog servisiranja, pa mi ranac u tom slučaju i ne treba. Neka gold kartica bi mi bila potrebnija.

  5. Da, ja bih radije zivela bez ograde i putovala :) I kojecega jos isto. Nazalost, u normalnom svetu ljudi ne moraju da se odricu nicega da bi putovali ali sta sada da se radi. Pravo da ti kazem, smatram se srecnom sto mogu i dalje da se priustim putovanje. E sad to sto neke stvari ce biti gotove za deset godina a ne odmah, prezivecu :)
    Skoro da vise ne korstim aparat kad putejem. Al dobro bi mi dosla ta Gold :P

    Hvala ti!

  6. OK, prodajem sve i odlazim odmah, sada. Da iznajmim makar fotelju u toj vili, dovoljno je za spavanje. :) Mnogo je lepo, Lalenjka, i tekst, i mirisi, i ukusi, i nostalgija.
    I da. Podržavam putovanja bez aparata zarad većeg utiskivanja. Odlično si ove reči, utiske i sastojke zamesila. Poljubac.

  7. Ima i Toskane i kod nas tih divnih brežuljka, vila, skrivenih vrata, vinograda, maslina samo se treba okrenuti oko sebe i vidjeti svijet drugim očima a recept je uvijek dobrodošao.

  8. Hm, ne slažem se da ima Toskane ali da ima lepih predela, ima. I da ima sličnih ima :) Toskana je ipak italijanska duša a to se može samo u Italiji.

    Mada, lako je vama što vam je Istra na sat vremena tako nešto izjaviti :D :D :D

  9. Procitala sam ovaj post 5 puta i svaki put bas uzivala. Mogla sam čak i sebe zamisliti u Toskani, u toj kući iako nisam bila… Onda sam za ručak napravila ovu tvoju Ribolitu i uživali smo svi… Pišeš najlepše putopise na svetu!! :)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *