Danka i ja nismo prijateljice koje se čuju svaki dan, dopisuju ili tako nešto. Nas je Internet spojio na svoj poznati, čudni način i od prvog razmenjenog komentara među nama postoji neko posebno razumevanje. Njeni postovi dopiru dublje do mene, diraju me u srce, naježim se očas posla i ostavljaju me dugo zamišljenu. Danče me je dotakla svojom iskrenošću, divnim, pitkim i životnim pričama. Naš susret uživo bio je samo potvrda koliko smo u stvari nas dve sličnih senzibilteta. Samo što je Danka osim otvorene duše i veeelikog, glasnog smeha i lavica, hrabra i čini mi se da ta pomera planine kada hoće 🙂Nas dve, eto, nismo prijateljice ali nešto posebno jesmo, i zato ću ja kada odem kod nje (a otićiću uskoro, sigurna sam) da joj kuvam i da kuvamo zajedno. Toplu čokoladu i one kanelbular obavezno da isprobamo da umesimo.Danas ona kuva za nas i časti jednim savršenim letnjim jelom i pričom koja je Danka kao takva.Uživajte!
Hej!
Upravo ste naučili pozdrav na švedskom. Za početak sasvim dovoljno. Priznajem, izbjeći ću putopise o Sjeveru, jer njih možete naći posvuda po internetu, ali neću izbjeći da vam kažem da jedva čekam da Lalicu ugostim u Geteborgu, gdje trenutno živim, ali za sada, evo virtuelno kratak skandinavski pozdrav uz par činjenica koje je dobro znati:- Ne postoji loše vrijeme, postoji samo loša garderoba.- Šveđani vole i znaju da uživaju u hrani i dobrom vremenu.- Svi savršeno pričaju engleski.- Ljeto u Švedskoj zna da bude nevjerovatno lijepo, ali i zima takođe.Ukoliko želite da dođete, samo se ugledajte na Šveđane i držite se njihovih postulata. I tražite u svemu samo lijepo.Ono što meni nedostaje u Švedskoj su pijace i vreva i gužva na njoj.
Kod nas u bašti bilo je svega: mirisnog paradajza, sitnog luka, krompira sa rupicama, krastavaca sa grbama, patlidžana sa pjegicama, jagoda sa nedozrelim vrhovima. I nikada ništa ukusnije od toga nisam jela. Mama je znala ujutru da ustane prva, uzme svoju plastičnu ljubičastu posudu i ode do bašte, dok je još rosa spavala posvuda. Vraćala se sa Mubb klompama nalijepljenim blatom odozdo, pa je ljeskovim štapićem, tu iza kuće skidala naslage trave i zemlje, dok je posudu ostavljala na stepenicama ispred vrata. Onda bi naišla teta koja nam je donosila mlijeko, uzela krastavac sa vrha i viknula:“Zoooorana, pokrašću ti ovo!”A mama je iza ćoška odgovarala:“Ma samo pokradi, bar znaš da nije prskano”. I nastajao je obostrani smijeh.
I stvarno, kao dijete pamtim da smo zlaticu “kupili” rukama, da se kupovao neki “plavi kamen” koji bi služio kao zamjena pesticidima, da se bašta prekopavala nekoliko puta i da u nju nije nikada ušla ni jedna hemija nepoznatog porijekla. Ona je sa takvom pažnjom pazila na svaki pelcer, na svaki zametak, podvezivala paradajz i “udarala kočiće”, do kasno u noć zalijevala paprike i nikada se nije žalila. A onda sam se ja odselila. U Švedsku. I tog prvog ljeta kada sam otišla, nazvala me u suzama jedno veče.- Znaš, od moje bašte nema ništa, rekla je skrušeno.- Kako misliš ništa? Pa zalijevaš svako veče!- Nije do suše, znaš, nisam htjela da te time opterećujem, ali pojavili su se puževi. Crni, golaći, ogavni i pojedoše sve, jedva je izgovorila.Ćutala sam par sekundi, pa rekoh:- Pa čekaj, jel to samo kod nas ili ima i kod komšija?- Ima i kod njih, ali kod nas ih ima nenormalno. Sve sam pokušavala što sam znala, guglala sam, tamo sam negdje pročitala da treba da se stavlja so, pa ljuska od kuvanog jajeta, ali ništa, oni jedu sve i ja nemam snage ni da udjem u baštu, sav trud mi je uzalud! I znaš, to je nama Amerika sve bacila, rekla je kao da zaista vjeruje u to i kao da je sva ljutnja ovog svijeta čučala u njoj.Suzdržala sam se jedva da se ne nasmijem, ali znala sam da nije vrijeme za to.- Mama, pusti Ameriku, nego otići ću ja ovdje da vidim da nema šta za te puževe.- Ne kupuj mi hemiju, molim te. Onda je bolje da nisam ni sadila. Ja hoću da imamo zdravo povrće, da ima ukus i da nije plastika. Znam da je tamo krastavac prav ko strijela i da se paradajz sija i ne gnjije danima. Zasadila sam dinju samo zbog tebe i mente čitav žbun. I čeri paradajz. Da kad dodješ, da ima svega, a vidi sad ovo.
I onda sam joj kupila neku so specijalnu za ekološku baštu, protiv puževa, ali kaže da je slabo šta pomogla. Ipak, ove godine je malo bolje, ali borba sa “Američkim puževima” i dalje traje.
I eto, ova Švedska nema pravu pijacu i ne miriše baš sve kao kod mame. I svaki put kad udjem kod Turaka u piljaru, pomislim koliko je puževa prošlo pored te tikvice i kako da operem ovu jabuku? A onda sam neki dan, vozeći se kroz naselje nekim zamjenskim autobusom vidjela male baštice, od po nekoliko kvadrata, prepune svega. Saznala sam da mogu da se iznajmi komad zemlje tu i da čovjek sam uzgaja ono što želi. I prva misao mi je bila: ništa neće biti prskano. A onda sam na putu do stana vidjela kako iz trave, uz trotoar, gmile crni puževi, golaći. I više nisam znala šta da mislim, sem da mi ni puževi ni niko neće ideju upropastiti.
Ljetna salata sa dinjama
Za 4 osobe potrebno:2 dinje (ja sam uzela dvije različite vrste)1 krastavac1 glavica ljubičastog lukaMorska soMaslinovo uljeBijelo balzamiko sirćeStručak mentePriprema:Dinju izvrtiti malenom kašikom na sitne okruglice ili isjeći na kockice. Krastavac isjeći tanko po dužini (nožem ili guljačem krompira), a luk na tanke kolutove. Sve zajedno pomješati, posuti sirćem po želji i uljem, posoliti manje nego obično. Usitniti mentu i dodati joj morsku so, te zajedno posuti po salati. Služiti hladnu, uz mnogo dobre muzike i među dragim prijateljima, na balkonu, terasi ili u dvorištu.
Losos okupan čeri paradajzom
Za 2 osobe potrebno:
Jedan veći file lososa ili dva manja
Čeri paradajz
Rukola
Hladni sos po želji (ja sam izabrala Remoulad sos*)
Morska so
Maslinovo ulje
Biber u zrnu
Svježi začin (ja sam izabrala omiljenu baziliku)
Priprema:
File lososa staviti na pleh, prethodno namazan uljem. Posuti morskom soli, usitnjenim biberom i listovima bosiljka, kopra ili bilo kojeg začina po želji. Ugrijati rernu na 220°C i ubaciti sve u rernu na 20-ak minuta (ovisno od jačine peći).
Dok se losos peče, oprati rukolu i čeri paradajz, usoliti i malo pouljiti.
Spremiti sos po želji. Šveđani obožavaju pomenuti remoulad sos uz ribu, kao i hladni ajoli (aioli) sos.
*Remoulad (engl.remoulade souce) se pravi tako što se izblenda po malo svega: krastavac, mrkva, luk, karfiol, šećer, malo soli, sirće, senf, žumance, malo majoneze i malo pavlake, te začina po želji, poput kumina, čilija, bibera, korijandera ili sl. Sos je prilično sladak-kiseo, ali Šveđani su i poznati po svojim neobičnim kombinacijama slatkog i slanog.
Losos obavezno probati pri posjeti Švedskoj, jer on je klasika i tradicija ovdje, potom se rashladiti bijelim vinom i uživati u dubini očiju sagovornika.
Hleb i lale 
Aaaaaah! Danka, pa ja te viđam na sve strane po svim blogovima. Pa ti si neka večita gošća, sviđa mi se to. Inače, hvala na fotografijama koje tako vrve od miline i života. Hvala na opisu baštica sa sve ljubičastom vanglom. I hvala na receptu, kakva ideja za salatu! 🙂 Budi pozdravljena, pa se možda nekada i vidimo da popričamo o tim puževima… 😉
LikeLike
Ah Danka ❤ Slican utisak sam imala o ovoj zeni lafici, kao sto stoji u Lalicinom opisu. Sto se samo potvrdilo u uzivo susretu sa njom. To je jedna od stvari koje najvise volim u ovom bloggerskom svetu – osecaj da duboko poznajes nekoga koga uzivo mozda jos nisi ni upoznao.
LikeLike
I Danka je baš lijepo dočarala svoj život gore na sjeveru s malom sjetom i jako finim receptima i uljepšala i tvoj blog.
LikeLike
Eh, kod Lalice uvijek neke divne priče, pa čak i kad ih ona ne piše! :)Draga Danka, post je predivan, receptić je vrlo sladak i prilično švedski :), a priča o mami i njenoj bašti mi je stvorila knedlu u grlu… Naročito dio o tome šta je posebno posađeno za tebe… Pošto sam i ja daleko od moje mame, onda mi vjerovatno to znači malo više nego većini ljudi. 🙂 Inače, tvoj blog sam i otkrila kad ga je Nena jednom pomenula na fejsu i da znaš da je u kategoriji "za čitanje" – a tu ih imam vrlo malo! 🙂 Većinu stvari koje pomeneš mogu jasno da zamislim i priživim sa tobom, iako sam manje hrabra od tebe i vjerovatno bih ih drugačije proživjela u realnosti. 🙂 Uzged, mislim da imamo istu suknju! 😀
LikeLike
Meni je Danka čak i više strava nego što sam mislila pre no što sam je srela. Dakle, meni je Danka prestrava :)Volim što ti je gošća, i volim ovu divotu što je spremila i ispričala i volim sjajne fotke i volim suknju.StaŠa.
LikeLike
Iv, hvala na divnim rijecima. Vjecita gosca 🙂 vise bih voljela da je cesce licno, a manje virtuelno, ali bice i toga nadam se. I vjerujem da cemo se uskoro sresti i procavrljati i o puzevima, a i o mnogo cemu drugom <3. Zagrljaj!
LikeLike
Dilajla, bas mi je drago da je tako! Veliki pozdrav.
LikeLike
Draga Milice, mnogo mi je drago sto osjecas moje price, iako mi nije drago sto smo udaljene od dragih ljudi, nekad su bas to stvari koje nas jako inspirisu i tjeraju da damo svoj maksimum i budemo jos bolji ljudi. I ja cvrsto vjerujem u to. Rumenim se sto sam u kategoriji "za citanje", a uskoro stize i novog materijala, samo da znas. Svi mi koji volimo tufne, pronadjemo se nekako. Radujem se susretima, jer vjerujem da ce ih biti. Zagrljaj sa Sjevera.
LikeLike
Oh Saskic! Upravo tako, ja jedva cekam da ponovimo susret, a tako se radujem sto ce nas biti jedno vise ❤ Poljubac!
LikeLike
StaÅsa, ovo slovo å je umjesto š na mojoj tastaturi, a ja ga vrlo volim jer je nekako posebno i unikatno i vrlo je svedsko i skroz je strava. Bas kao i ti <3. Grlim te!
LikeLike
Skandinavija ocarala, a tek Danka 🙂
LikeLike
Divna Danka ❤ Ona je toliko posebna i mila. Nisam je lično upoznala već je znam samo ovako virtuelno, a imam utisak kao da se baš, baš poznajemo. Jednom prilikom smo razmenile čajeve. Uživala sam u njima i numerama koje je odabrala za svaki čaj ponaosob, toliko da sam mogla realno da zamislim nju kako ih zajedno ispijamo, a sve oko nas miriše na Skandinaviju. Dankić ❤
LikeLike
Osvojila me ova priča o Švedskoj na neki drugi način, osvojila me i draga Danka, a slike su me potpuno očarale !! Odličan je i recept koji ste nam poklonile, da je ovaj tanjur samo malo bliže meni ….. 🙂 Veliki pozdrav vam šaljem !
LikeLike
Krasan post. Sve divno izgleda a posobno mi se sviđa kruh. Hoće biti i recept za kruh?Kod mene su isto puževi, ja ih tamanim štapićem za ražnjiće, jednog po jednog. Ipak sam ja upornija nego oni.
LikeLike
…ceo post je divan, tih, kao da je u jednom dahu, ali nekako bez ikakvog naprezanja….ali poslednji deo poslednje recenice…<3 osetila sam kako su mi obrve zaigrale na poslednje procitane reci…svako dobro, Danka…(:
LikeLike
Hvala Vam drage moje….Divan prilog ovom bloggu iz daleke Svedske. Ja sam Sosa koja se upravo juce vratila iz srca Banata na jug Svedske. Kao i Dankini i moji su imali baste. Babe su prodavale na pijaci svoje cvece i povrce. Odrasla sam na istoj toj organskoj hrani gde je jedini "herbicid" bio plavi kamen mesan sa gasenim krecom a pesticid su bile ruke koje su skupljale stetocine. Ja zivim na samom jugu Svedske, u blizini Malmö-a. Prvi put u zivotu zivim u stanu, prizemlje pa nemam cak ni balkon. Jedna od prvih stvari po dolasku ovde je bila da uzmem zemlju u saku, protljam je i vidim kakva je. Slicna nasoj vojvodjanskoj, a cela pokrajina Skåne je toliko slicna sa Vojvodinom. Ja sam iznajmila jednu malu bastu (200 kvm), napravila malu drvenu kucicu i imam isto mali rat sa puzevima. Tim mi je teze kad mi pojedu biljcice koje mi izrastu iz naseg vojvodjanskog semena. Sad sam cula jednu potpuno ekolosku metodu koju cu ja isprobati sledece godine. Puzevi nece preko bakra. Svaku gredicu cu ograditi daskama i na njih postaviti bakarni selotejp. Ovde se moze kupiti preko interneta i cak ima pristojnu cenu. Inace za nase u domovini koji nemaju taj selotejp moze posluziti i bakarna zica. Najlakse je zicu dobiti iz elektricnog kabla. Nabaviti kabel ( svaki sadzi tri zice: nulu, fazu i uzemljenje i sve su od bakra), nozem ili saklperom skinuti izolaciju i od svakog metra kabla dobiju se 3 m zice koja se moze godinama koristiti…Nadam se da sam bar nekom uspela pomoci.
LikeLike
Prekrasno ispricano. Gledajuci Amerove fotografije slina sama curi pored usta :-)Salatu obavezno pravim – mislim da ce biti hit na zabavi koju pravimo povodom kupovine malog komada zemljista gdje namjeravamo imati malu bastu i voditi rat sa puzevima (koji ih ima kod komsija poprilicno).
LikeLike
Laco, bas mi je drago sto je tako 😉 :*
LikeLike
Branka, mnogo ti se zahvaljujem i u svoje i u Lalicino ime. Pozdravi tebi i mozda nam se tanjiri i prilblize, ko zna! 🙂
LikeLike
Suzo! Upoznacemo se uskoro, a i cajeve cemo razmjenjivati uskoro! Obecavam! :*
LikeLike
Petra, eto, kruh jedino nisam spomenula u postu jer ga nisam ja pravila vec sam ga kupila u Lidlovoj pekari, u kojoj imaju super kvalitetne hljebove svaki dan. Tamo cesto kupujem kad ne stignem da pecem sama, jer moja rerna i kuhinjica nisu bas savrseni za te poduhvate, Ipak, ovaj je jedan od onih koje cesto kupujem, ali na zalost ne znam recept. Ipak, pri sljedecem odlasku cu pitati prodavace da mi daju spisak sastojaka na uvid pa cu da ti javim tacno, mozda to moze da ti pomogne da sama ispeces svoje krusno zadovoljstvo :). Svaka cast za puzeve, i moja mama je trenutno na tom sistemu! :)Veliki pozdrav!
LikeLike
Zzova, mnogo ti hvala na ovim lijepim rijecima, mnogo mi znaci.
I tebi svako dobro i pozdravi sa Sjevera.
LikeLike
Pa Zorana, dobrodosla nazad :). Meni je Skåne divan i zaista slici Vojvodini koja mi jako nedostaje, ali ako ti je za utjehu ni ja nemam ni balkon, prvi put zivim u stanu i to isto u prizemlju u majusnih 25 kvadrata i eto, uspjevam :). Mada mi je balkon san, priznajem. A ovo za bakar je sjajno, prenijecu mami i pokusati je nagovoriti da proba, pa da vidimo ima li uspjeha. Jos si i njena imenjakinja, divno! Jako ce se obradovati. Javi kako napreduje projekat!
Pozdravi iz Göteborga.
LikeLike
Veliko hvala! Javi nam utiske!
🙂
LikeLike
http://www.homeshop.se/Koppartejp-425447.aspx#.U9itKmPCddA
Draga Valnea, hvala za dobrodoslicu. Evo ti link za bakreni tejp i ujedno slika kako bi to trebalo izgledati. Pozdravi mamu (imenjakinju 🙂 ) i puno srece sa dobivanjem kolonilott-a…Svidja mi se jako tvoj blogg jer jako volim da kuvam, dobro kuvam a i radim ovde sa hranom…..Puno pozdrava iz Svedale.
LikeLike
Tako i kod nas sa puževima… I slepo kuče uništava cveklu. I svašta nešto. A tata neće da prska. I ja se slažem sa njim. Ali tužno je kad je posao uzaludan…Baš divna gošća! 🙂
LikeLike
Ne daj se Miki! 🙂 I pozdravi tatu.
Zagrljaji!
LikeLike
Ne znam puno o puževima, ni o baštama. Znam samo da mi je kao maloj bila najnormalnija stvar da mama ima baštu, i piliće, i da pravi zimnicu. I što sam starija, to više cenim… a ona sve to radi manje nego ranije, jer smo i sestra i ja otišle. I kad čitam ovako nešto, tako bih je zagrlila – a i ja sam daleko.Jedan virtuelni zagrljaj Danki, i odoh sad da joj čitam blog, i ja sam jedan tufnoljubitelj :))
LikeLike
Jao, užiivala sam 🙂 divna jela i fotografije, sad bih se teleportirala gore 🙂
LikeLike
[…] proteinima koji će doprineti obnavljanju vaših mišića (npr. grilovano meso, salata, riba ili neka čorbica).U slučaju da se trening završava kasno, obrok bi trebalo uneti barem 2 sata […]
LikeLike