Traktori svako jutro prolaze pored mene dok trčim oko Begeja.
Tu i tamo zasmrde svinje, koke šetaju kroz dvorišta a psi laju kao poludeli kada prolaziš pored njih.
Na pijaci bake u onim suknjama sa 1000 slojeva dele tezge i prodaju sezonske namirnice.
Dan počinje rano i u četiri posle podne selom zavlada neopisiva tišina.
Nedeljom ujutro svi su doterani, idu u crkve na mise, predavanja i razne religijske aktivnosti. A posle, kao i u svakom selu, ulice se isprazne. Kao da su svi zaspali.
Ako je leto, oko 7 odlaze svi na sladoled u jednu, jedinu poslastičarnicu.
Ako je zima, iz dimnjaka se puši dim a kroz ograde se nazire svetlo u kuhinjama. Mrkli, tihi mrak.
Ima lepih kuća, ima gadnih, starih, novih, rozih i boja kajsije al ima i puno belih, isprano oker i zelenih.
Kao u svakom selu.

Aliiiii!

Neki dan, ulazim u Univer da kupim brašno za hleb. To je seoski Univer, nije bogznakako velik. Pokupim brašno, i pre nego što ću da zađem u red ka kasi, krajičkom oka uhvatima nešto zeleno.
Alarm počne da zvoni u glavu, štaaaaaa??? Jel ja to vidim avokado? U neverici dotrčim do rafova sa povrćem i gledam u te obožavane zelene povrćkevoćke. Fest je zelen, tvrd, mislim, očigledno je nezreo. Ali koga briga??? U selu se pojavio avokado! Sazreće kod kuće, staviću ga u papirnu kesu sa bananom i na kraju će sazreti! Kupujem sve, odmah! Sva 4! Neka misle da mi, Petrovčani, obožavamo avokado pa će poslati opet!

I to nije sve.
Pozorište radi. Dobro, predstave su uglavnom na slovačkom ali za 2 godine ću već znati jezik. Već znam svašta.
Rudy nje dobri (Rudi, nisi dobar);  Kak si pekna (Što si lepa); Hcem teraz (hoću sad); Njehcem (neću); Ne vjem (ne znam); Nje razumem…

Načula sam da se održavaju časove joge dva puta nedeljno, tu negde blizu moje kuće. Moram to da ispitam.

A kod doma zdravlja okačen je oglas da se održavaju časovi francuskog, italijanskog i nemačkog. Da li sledi oglas za časove oboe????

Ima i kineski restoran! I odlična picerija!
Svi, baš svi, voze bajseve. Kao u Kopenhagenu, samo su bajsevi totalni raspad, što mi je još bolje. Ne kradu ih i ni ja mog krntu ne moram da zaključavam.
Sve ulice su uredne, travnjaci pokošeni i cveće zasađeno.
Ljudi su uglavnom pristojni, često mi kažu Dobar dan na ulici, a ni ne poznaju me.
I tako su svi opušteni. I u banci, u pošti, i prodavnici i pekari…


Postoji ozbiljna mogućnost da živim u najkul selu u Vojvodini. A možda i šire.
Strava!

Ciganske rezy
15 g svežeg kvasca
1 kašikica šećera
2 jaja
125 ml pavlake
50 ml toplog mleka
Prstohvat soli
125 g putera
450-500 g brašna (T500)
Narendana korica ½ limuna
130 g šećera
1 kašikica cimeta
1 jaje za premazivanje hlepčića
→ Kvasac rastopiti sa toplim mlekom i kašikicom šećera.
→ Puter otopiti u šerpici.
→ U činiji izlupajte jaja, dodajte puter, pavlaku, koricu limuna i sve žicom izmešajte. Dodajte 100g brašna, izmešajte i dodajte kvasac.
→ Dodajte još 100g brašna i so. Izmešati i dodajte još oko 250g brašna. Mesite oko 7-8 minuta dok ne dobijete glatko testo. Po potrebi, dok mesite, dodajte još brašna da bi konzistencija testa bila dobra.
→ Činiju prekrijte krpom i ostavite testo da odmori 15 minuta na sobnoj temperaturi.
→ Dok testo odmara, pomešajte šećer i cimet.
→ Lagano pobrašnjavite radnu površinu i testo oklagijom razvijte u pravouganik debljine 1 cm.                  
→ Testo pospite šećerom i stranice razvaljanog pravougaonika preklopite ka sredini. Prvo levu stranicu do sredine, pa desnu do sredine, pa gornju i na kraju donju.
→ Ponovo razvaljajte testo na debljinu 1cm i isecite trake širine oko 5 cm a dužine oko 10 cm.
→ Uključite rernu na 200°C.
→ Trake poređajte u tepsiju, na koju ste stavili papir za pečenje, tako da ostavite dovoljno mesta između kako se ne bi dodirivale. Svaku traku uvrnite na sredini (da dobijete oblik kao mašnica), premažite belancetom i pospite malo šećerom.
→ Pecite rezy, u već zagrejanoj rerni, 15-20 minuta.
Služite tople.
Recept je iz slovačkog kuvara autorke Ludmile Dankove. Napisan je u maniru šolja ovoga, šolja onoga i brašna koliko treba :) Ja sam to prevela na naški tj. prilagodila sma recept nama koji još uvek ne mesimo testo po osećaju ;)

Nisam uspela da otkrijem zbog čega se zovu Ciganske rezy. Na internetu kada sam ukucala taj naziv dobila sam recept za neke čokoladne kocke. Kako god bilo, ove mašnice su jako fine za doručak ili uz čaj ili kaficu. I hrskave i meke su a mešavina šećera i cimeta im daje divan miris.
U Bačkom Petrovcu su jedna od omiljenih peciva.

Prijatno!

71 replies on “Ciganske rezy/Šorom šajke a Begejom čeze

  1. Kakav si ti car! :) Kakav opis sela – šaljivo realan :) Volim selo (takođe jedno vojvođansko) i rado odlazim vikendom kod babe, a i pola života sam takoreći provela tamo. Volim da pročitam ovako nešto o selu, jer niko o njemu ne piše. Super si! A i tvoje selo, izgleda :)

  2. Pekne, pani, pekne! (ovo je nešto malo češkog što mi je ostalo u glavi) Ovo ti je do sada najlepiši članak, mislim na one koje sam čitala. Dok sam ga čitala sve mi je pred očima bio krajolik iz Midsomer Murders… zaista umeju ta vojvođanska sela da budu lepa… meni se sviđaju i ona u Sremu koja su udaljena od većih gradova. Što se tiče aktivnosti tvoje selo je baš progresivno. Peciva su slatka, a avokado rules…

  3. Kad sam bila mala najvi[e sam volela d aprovofim vreme kod bake u jednom selu u Ba;koj.Te uspomene su toliko zive da jos[ osecam ukus I miris jela koje je ona pravila…Divan post!

  4. Hahaha, padoh na avokado :D Sva 4 kažeš… Al totalno te kapiram, sećam se kada su namirnice koje regularno kupujemo kod kuće počele da se pojavljuju u selu gde nam je vikendica. Čoveče, koja je to sreća bila :)

  5. pre par godina se i ja obreh u sličnom selu u Sremu :)
    i evo, od tada se navikavam… sanjam o povratku kući, a jako mi je teško da prihvatim da sam ovde gde sam, .

    i sve je ovako kako si napisala, sve te divote sela… sada mi je zapravo čudno zašto mi je toliko trebalo da ovo ovde počnem da nazivam "kućom" :)

  6. Sve, sve, al " Neka misle da mi, Petrovčani, obožavamo avokado pa će poslati opet!", hahahahahaha!!!!!!!!! Moram se prijaviti za onaj 07.06. (cini mi se da se taj datum negde pojavio kao pocetak), to mi je svakako rodjendanski vikend, pa da se castim!

  7. Čitam ja noćas ovaj post dva puta, i kad sam legla, sanjala sam da se ti i ja poznajemo, i još Bog zna kako družimo, i kao nešto spremamo zajedno :-D ( valjda su mi se zbog onog videa sad sklopili i glas i lice ( mada smo se videle na Adi iz daleka :-) ) i onda moradoh opet da dođem da pročitam :-))). Lepo smo se baš slagale u snu :-D.

  8. Znaš da sam sad išla na gogole maps da vidim to tvoje selo! I znaš šta – imaš više ulica nego kod mene.
    Al slično nam je. Ne znam ni ja šta ću kad mi se dijete poželi oboe :D, i ponekad mi fali da stignem do centra metropole za 5 minuta.
    Ali kad u rano proljeće prozujim kroz kukuruzište na biciklu pa mi nosnice spali miris svježe pođubrenih njiva – srce poskoči i duša zapleše… <3

  9. :) Hvala! Petrovčani će se možda naljutiti što kažem selo, ali valjda što sam došla iz grada, Petrovac doživljavam kao selo. Meni se to mnogo sviđa i želim da ostane selo. Sa sve traktorima, jogom i avokadom :D

  10. Ja mislim da kada naučim slovački da ću razumeti i češki i poljski! Ozbiljno! To je stvarno super iako možda nije tačno :D
    Jako mi je smešno što ti je krjolik iz Midsomer murders serije pred očima (inače jedna od mojih omiljenih serija) jer ovo je totalni opozit, hahhahhaa. Mada onaj deo oko Begeja jeste mnogo lep, mogao bi da prođe kao pozadina Barnabiju i Džounsu :P

  11. Ja nekako još uvek nemam tu vezu sa Petrovcem jer mi ovde nemamo nikog, mislim rođake, nismo nikad ovde živeli. Više ga doživljavam kao mesto u kom se nalazi moja kuća sa kojom sam jako povezana. Mislim da je to normalno jer živimo tek godinu dana ovde. Ali da mi je jako lepo selo, lepo mi je. I da mi je jako drago što živim baš u njemu, drago mi je. Sigurna sam da za koju godinu ću i da osetim povezanost i sa samim selom kao što sada imam sa kućom.

  12. :) pa to , moram da ih uverim kako mi volimo svašta. a ne kao što smo prošli sa losom, ljudi nisu kupovali pa više ne šalju :/

    Ajde, biće mi tako drago da dođeš. Jeste, počinju 07.06. :)

  13. :) Nadam se da ćemo imati prilike da se upoznamo bolje i malo duže popričamo. Baš bi mi bilo drago! Onomad na Adi je bilo pre kratko i previše ljudi. Radujem se Blogerijadi ili nekom takvom hepeningu pa da se lepo slažemo i na javi :)

  14. Hej pa u kom si ti selu? Da i ja odem na Google maps :D Pa nisam ni znala! Ja sam mislila da si ti u Zg!
    Ne, preseljenje na selo je definitivno ono you win some, you loose some. Ali mislim da smo na većem dobitku. Nekako sve one stvari koje zaista vrede, tu su :)

    Divno si ono za bajs i njive rekla! Baš si me dirnula u srce!

  15. Draga Nevena, tako volim Vojvođanska sela! U jednom od njih sam provodila divne dane djetinjstva. A što se tiče jezika, razumijem dosta tih slovenskih jezika, s obzirom da mi je mama Rusinka ;)
    Tvoj blog volim i uvijek me slike i mirisi vrate u te davne, bezbrižne godine. Nadam se da živiš makar dio tog mirnog života koji je bio nekad, a danas još uvijek postoji samo na selu.

  16. Za svaki novi post koji kod tebe pročitam kažem da je najbolji, ali uvijek me iznova dočekaš sa još boljim ! Tako i danas, ovaj je najbolji , post u kojemu sam baš uživala, pročitala ga pa opet čitala , bravo Nevena ! I fina, mirisna peciva….., sve skupa odlično !

  17. Jako si me nasmejala ovim tekstom, naročito jer je moj tata ISTO kupio 4 avokada u tom Univeru pre nekoliko dana. Pročitao je negde kako je avokado zdrav, pa je morao da ga kupi :D

    Za Petrovac me veže celo moje gimnazijsko doba, tako da ima svoje posebno mesto, iako sam iz susednog sela. Ponekad je mojim Beograđanima čudno kada kažem "idem u moje selo", jer većinom pomisle na negativne stvari koje se vezuju za to, pa im onda isto ovako objašnjavam kako su kul naša vojvođanska i slovačka sela :)

    Moram da izrazim nezadovoljstvo što si odabrala valjda jedino tradicionalno slovačko pecivo koje ama baš uopšte ne volim, ali ću ti reći da tvoje ciganske rezy izgledaju kao one koje pravi moja baka, a koje moj deka voli najviše na svetu :)

  18. Moje daleko vojvođansko poreklo je pojma nemam kako ostavilo dubok trag u meni, baš sam uživala u opisu sela!
    Ja sam Lanči odrasla uz slovakinje. Moja baka po majci je bila Nazarenka, kad je ona umrla mama je uvek birala slovakinje za kućne pomoćnice iz njihovih redova, znaš one sa 100 suknji. Osetim neku toplinu i dan danas kad čujem slovački koji sam dosta dobro govorila i znala stotinu pesmica! Sad mi je samo u glavi ostalo samo pôjdete (pojedi) :-) Zamisli mene su terali od jutra do mraka da jedem :-)
    Selo si opisala tako da se osećam kao da sam u njemu bila a možda i dođem ko zna :-) Slatkiš je sladak kao i ti .-)

  19. U Backom Petrovcu sam bila par puta, moja najbolja drugarica i cimerica je rodom odatle, mada se kasnije odselila za Maribor, ostao mi je u lepom secanju kao maleno, uskuskano i mirno seoce sa puuuno zelenila koje izviruje iz svakog dvorista .:) Divne su ti fotkice pripreme i volim tu toplu atmosferu na njima, masnice izgledaju vrlooo ukusno.:))

  20. Ne volim da kuvam (mesim, pečem…) i divim se svim svojim drugarima (baš drugarima, ne drugaricama) kojima je to zanimljivo jer je kreativno, pa stalno nešto menjaju, smišljaju… ne idem ni na food blogove. Ali na tvoj u poslednje vreme jako rado zavirim zbog priče na početku. Recept preskočim. :)
    Naučiću ja, jednom…

  21. Lep tekst, pronašla sam se u njemu jer i ja živim na selu, u Banatu…Ta sela, kao tvoje, gde žive u većini Slovaci ili Mađari, su uglavnom uredna, skockana…Kod mene u selu to baš i nije slučaj, jer većinu čine Gorštaci iz Dalmacije ili Bosne…
    Ali imam svoje dvorište, mir, okružena sam zelenilom, gajim baštu, ptice mi cvrkuću ispod prozora, a na sat vremena sam od Beograda, …Uvek sam živela na selu i to mi je "normalno" a gradska vreva mi samo povremeno prija.
    Pozdrav iz Banatskog Novog sela!

  22. Da, jedna od razloga sto smo otisli iz grada je ta buka i nesloboda. Ne znam, jednostavno mi nije prijalo da zivim na takvom mestu.
    Verovatno ce uskoro i kod nas da dodje trend iseljavanja iz grada jer zaista postaje guzva. Dosta ljudi se pribojava zivota na selu, ja iskreno ne znam zasto :)

  23. hahaha, jao ne verujem, ti si istinski ljubitelj grada. to postujem. ali mogli bi jednu kucicu na selu da dodjete vikendom, to vec mogu da zamislim ;)

  24. Branka, hvala ti! Mnogo mi je drago!
    Ja nisam ni kontala da ce ovaj post da se toliko svidi vama. Napisem sta mi je u glavi pa nekad bude super prihvaceno, nekad slabije ali uvek uzivam u pisanju, kuvanju i fotkanju svakog. A posebno uzivam u jedenju, hahahahha :)

  25. Bravo za tatu! Zbog nas dvoje ce opet da posalju avokado u Petrovac :) E a da je zdrav, mnooogo je zdrav, stvarno!

    Ja jako volim i Glozan, mnogo je lepo selo. I istina je da slova;ka sela imaju posebnu lepotu. To mi svi kazu kada cuju da zivim u Petrovcu.
    A rezy, pa ne znam, mnogo su fini. Ja sam jos dodala cimeta, u originalu ne ide. Miljan je sve pojeo u rekordnom roku:)
    Al dobro, ukusi su razliciti i ja id sve uvazavam :)

    Znas koji se meni jako svideo kolac? Ona neka pletenica sto je pola zuta a pola sa kakaom. Sto se pravi za vencanja. Jako, jaaaako fino!

  26. Hahahhaa, tako sam ja sa mojom bakom naucila poljski. Al sve sam sada zaboravila. kada sam bila u Poljskoj, bas am slabo razumela sta pricaju.

    Vesna, hvala ti! Stvarno se nadam da ces doci jednom!

  27. Hej Tihana, hvala ti! Mnogo mi je drago da cujem da svratis iako nisi u kuvancijama. Jeste, istina je da je kuvanje totalno kreativna stvar. Naravno, moze da bude i totalno neispunjavajuce i dosadno. Najvise zavidi od nas :)
    Nadam se da kada jednom pocnes, da ces se pridruziti nama kreativcima :D

  28. Marina, ni ovde nije idealno ali je istina da samo selo i izgledom odskace od okoline.
    Divno je sto si stvorila svoj mir i lepotu, i sto uzivas u seoskom zivotu. Samo nastavi!

    I meni jako prija da sa vremena na vreme odem do Beograda, bas uzivam. Do Novog Sada bas cesto idem.
    Cini mi se da sam preseljenjem dobila najbolje iz oba sveta. Vreme ce pokazati da li sam u pravu :)

  29. Nevena tako si dobro opisala da sam se sa svog mora preselila u vojvođansku lijepu ravnicu,i pročitala u jednom dahu tvoj post.Pa još jedanput da upijem mirise, doživim zvukove i skupa s tobom prođem na biciklu kroz tvoje selo.
    Pozz

  30. Daaaa, mi to zovemo "svadbovo koláča" tj svadbeni kolač, ili Radosníka (iz radosti). Ne znam da li ga ima u tom kuvaru, ali znam da moja mama ima zapisan taj recept koji potiče od moje prabake koja je pravila najvazdušastiji kolač ikada :) Ako hoćeš mogu da ti ga prosledim :)

  31. Mislim da od ove godine počinje pravo uživanje jer smo aktivirali dvorište :) Ne mogu da dočekam doručak ispod višnje i izležavanje u ležaljci uz kofi!

  32. Neno, ovaj post je prava uživancija! Sve vrijeme sam što sa blagim osmjehom na licu, što se onako glasno nasmijem avokadu, biciklima i sličnom. :) Divan ti je taj život u selu! Baš kao neka bajka! I prutići su superiška! :)

  33. Draga naša sugrađanko..ovako divan opis našeg sela daaavno nisam čitala.ima ovde još svašta zanimljivo da se otkrije tako da jedva čekam tvoje nove price…Recepat je extraaaaaaaaaa moj omiljeni kolač koji je pokojna baka pravila a najviše volim one sa zagorelim šećerom na dnu kolača mmmmmmmmm.Fotke su extra mogla bi još neke tako recepte zanimljive da daš sa divnim slikama…Mnogo pozdrava od tvoje sugrađanke Tanje

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *