Najviše na svetu volim Miljana, mamu, tatu, Vuleta i Simku i Rudija.

Mamu, tatu i Vuleta sam dobila. Miljan i ja smo se sami odabrali. A Simku i Rudija nam je odabrao život.

Simka ima skoro 7 godina. Mirna je i ima najozbiljniji pogled na svetu. Vrlo nežna gospođica.
Spava isključivo na podu. Kada laje zvuči jako opasno a u stvari se plaši i svoje senke.
Najviše od svega voli da jede sir. Kada grmi pobegne u ormar.
Našli smo je na Petrovaradinu, baš za moj 26 rođendan. Pretrčala je put ispred naših kola i sakrila se u neku veš mašinu.
Kad nas neko pita gde smo našli Simku, mi uvek kažemo: u veš mašini.

Rudi ima skoro 3 godine. Strašno je nemiran i najsmešniji je pas na svetu.
Pošto je mali, patosarac, voli da spava na visini. Ima svoju foteljicu. Kada smo ga našli, bio je veličine šake, bolestan i sam, pa da ga utešim, stavljala sam ga blizu srca da oseti blizinu i ljubav. I dan danas voli da se ugura u naručje. Jako voli kuvano povrće i sir. Kada ga šetamo, vuče kao manijak.
Našli smo ga na Avijatičarskom naselju, na okretnici petice.
Kad nas neko pita gde smo našli Rudija, mi uvek kažemo: na autobuskoj stanici.

Volim još i Žuću ali ne najviše na svetu. Ne zato što ne volim mačke, već zato što smo do sada usvojili tri mačora  i ostali bez sva tri. Svi su negde nestali. Valjda je to neki moj odbrambeni mehanizam…
Žuću i Crnog smo prihvatili jer ih  niko nije hteo. Neko ih je ostavio na parkingu dok su bili skoro pa slepi. Uvek su se super slagali i bili oko kuće a onda je Crni nestao. Veterinar kaže da ga je Žuća oterao.
Crni je lutao po vasceli dan a Žuća luta po vascelu noć.
Najviše vole da jedu one konzerve za mace ali to dobiju samo za Novu Godinu.

Zbog svih njih moje srce je veće i toplije mesto, svaki dan učine vedrijim.
Ja sam srećnik što su tu.

Šapice sa bundevom, spanaćem i lanenim semenom (poslastica za kuce)

Ovi recepti nisu interesantni samo nama koji imamo kućne ljubimce. Oni koji ih nemaju mogu da ih naprave kao poklon svojim prjateljima koji imaju živuljke. Sigurna sam da ćete oduševiti i njih i njihove čupave prijatelje!

(blago izmenjeni originalni recept)

250-300g integralnog ovsenog brašna
4 kašike lanenog semena
½ kašičice praška za pecivo
250 ml pirea od bundeve
4 kašike maslinovog ulja
2 šake spanaća (sitno seckanog)

→ Bundevu (oko 400g) izrendajte i stavite u šerpu sa malo vode, poklopite i na srednje jakoj temperaturi kuvajte oko 10 minuta pa posle otklopite i pustite da sva voda ispari. Štapnim mikserom napravite pire.
→ Uključiti rernu na 175°C.
→ U činiju pomešajte pire od bundeve,spanać, ulje i laneno seme. Izmešajte.
→ Dodajte pola brašna i prašak za pecivo, dobro izmešajte pa polako dodavajte brašno dok ne dobijete kompaktno testo. (možda nećete morati da potrošite svo brašno, zavisi od vlažnosti pirea)
→ Uzmite po kašiku testa i pravite kuglice približno iste veličine.
→ Kuglice spljoštite rukom na debljinu oko 1 cm. Kažiprstom pritisnite blizu ivice kako bi se napravilo udubljenje a iznad štapićem za ražnjići napravite tri rupice.
→ Poređajte na tepsiju koju ste obložili papirom za pečenje i pecite 25 minuta u već zagrejanoj rerni.
→ Kada je prošlo vreme pečenja, izvadite i ostavite da se ohlade.
→ Čuvajte u zatvorenoj tegli, u frižideru do 2 nedelje.

Kockice sa sirom i tunjevinom (poslastica za kuce i mace)
250g integralnog ovsenog brašna
1 jaje
1 konzerva tunjevine (komadići, oceđena od ulja)
2 kašike ulja koje ste ocedili iz konzerve
100g izrendanog sira (trapist, edamer…)
→ Uključiti rernu na 175°C.
→ U činiju izlupajte jaje, dodajte ulje i sir. Izmešajte.
→ Dodajte pola brašna, dobro izmešajte pa polako dodavajte brašno dok ne dobijete kompaktno testo.
→ Radnu površinu pobrašnjavite i razvaljajte testo na debljinu 1 cm.
→ Isecite trake iste debljine, pa pređite poprečno nožem tako da dobijete kockice iste veličine.
→ Poređajte na tepsiju koju ste obložili papirom za pečenje i pecite 15 minuta u već zagrejanoj rerni.
→ Kada je prošlo vreme pečenja, izvadite i ostavite da se ohlade.
→ Čuvajte u zatvorenoj tegli, u frižideru do 2 nedelje.
Simka i Rudi obožavaju ove poslastice! Žuća isto! Ja sam primetila da sam jednako srećna zbog toga kao i kad Miljanu ispečem tortu :D Poslastice zahtevaju jako malo posla, zdrave su i najvažnije od svega, znamo sve šta je stavljeno u njih.
Prijatno vašim kucama i macama :)
 
Ukoliko razmišljate o kupovini ili uzimanju psa ili mačke, molim vas dajte šansu i napuštenim kucama i macama. Azili i ulice su ih puni a oni će vam pružiti jednako ljubavi i nežnosti kao i rasni. A to je jedino važno.

46 replies on “Keksi za kuce i mace/Poslastica za prijatelje

  1. Što si sve to lepo rekla. :) Jako lepo i pozitivno… Mi nikada nismo imali rasnog psa. Uvek tako neke napuštene. Ogša je bio iz azila (preminuo je pre mesec dana u 14-oj godini), Vesi, kvazipekinezer sad ima 15 godina, seda je i ispali su joj zubi, a bila je zakržljalo poslednje kuče u leglu. Pre dve godine, moja seka je pronašla Beku i Garu pored kanala. One su najnemirniji psi na svetu. :) A naš Sivko je mnogo prefrigan mačak. :) Moraću ih počastiti ovim grickalicama…
    Stvarno se nadam da ima više ljudi kao ti, kojima je važno da u životinji nađu dobrog prijatelja, a ne rasu za pokazivanje u šetnji.

  2. :)
    Ima, ima puno ljudi kao ti, tvoja Joja i ja. Sama ja sma okružena sa dosta njih i mnogo mi je drago zbog toga. Volela bih da nas ima još više!

    Razmišljam kako tvoj Ića od malih nogu je okružen životinjama! Koliko je to divno i zdravo! Tako će i moja deca kad ih budem imala :)

    <3

  3. Blago tvojim kucama (i macama:), iz svake tvoje recenice, slike i keksica koje im pravis izvire nezimerna ljubav, verujem da oni to jako dobro osecaju i uzvracaju na najlepsi moguci nacin.:))) p.s. predivne fotkice, a cini mi se da su i keksici vrlo ukusni, kako im se samo Simka i Rudi raduju i nestrpljivo oblizuju.:)))

  4. Imali smo Đinu veliku Šnaucerku koju sam želela celog života. Kada su njeni štenci odlazili plakala sam ko kiša a bilo je ih 13. Bila je oštra, zaštitnički raspoložena. Kad danas posle 8 godina mislim o mojo matoroj zasuze mi oči.
    Danas imam mešanca Maltezera i Bišonke. Smatram da imam i psa i mačku jer je on tolika maza da ga posle Đine uopšte ga ne doživljavam kao psa.
    Kiću smo dobili ali ako bih posle njega ikad uzimali psa to bi bio neki jadnik sa ulice tj azila. Ranije sam imala neke koje sam hranila, volšebno su nestali a u kraju u zadnje vreme nemamo ni jednu lutalicu.
    Kići je najveća nagrada kad mu tokom nedelje dam mlad sir ili kuglicu mlevenog mesa. Ujuzru kad se probudimo dobije froliku.
    Moraću da ga iznenadim nekom tvojom poslasticom!

  5. Kad mislim na Đinu odem u aut. Nisam ti ni rekla koliko ljubavi izbija iz svake rečenice. Pojma nemaju koliko su srećni što su se našli kod vas. Lude, lude slike!

  6. Kako sam se samo raspilavila. Meni moj Capri toliko nedostaje svaki dan da se zapitam cesto da li mi neka osoba toliko nedostaje koliko on!? Ludo, ali iskreno, tako je. Uzivaj u divnom drustvu koje si stekla. :* <3

  7. Najviše me se dojmilo kako si ih našla kako kažeš jednog u veš mašini a drugog na autobusnoj stanici i zapečatile vaše sudbine, jako lijepa priča životna i jako topla.

  8. Jeste, mi smo se svi zaista uzajamno usrećili :)
    Keksići su stvarno super! Nisam ih probala naravno :D ali po opštem oduševljenju kod četvoronožaca, rekla bih da su pun pogodak :)

    Hvala Lanči!

  9. Mislim da nisi nikad spominjala pre ali nekako sam osećala da imaš kucu :) U stvari da si uvek bila okružena njima.
    Ja ne smem da razmišljam o tome koliko psi kratko žive u odnosu na prosečan životni vek ljudi…. Odmah se rastužim. Al znam da za jednog psa da dočeka 13,14,15 godina je kao kada čovek doživi 85 godina (ovo govorim otprilike, ne koristim onu teoriju o godina pošto nije tačna). Još ako je sve to vreme bio srećan i voljen pas, to je baš lep život. Ja se nadam da će tako i ovi moji :)

    Veliki pozdrav Kići :)

  10. kako krasan tekst :) ja si ne mogu zamisliti kupiti psa, isključivo udomljavanje kod mene i mojih dolazi u obzir.
    već sam planirala pa nikako da napravim poslasticu za svog, spremit ću si ovaj tvoj recept pa ih napraviti sad jedan dan :) super izgledaju! i puuuno su bolji od kupovnih

  11. Mi nikad nismo imali psa, al moji baka i djed jesu. I sjećam se, kad je djed bio živ, da je svom ljubimcu kuhao i sam pripremao hranu, pa je tu bilo i svježeg sira, jaja, kuhanog povrća, obožavao je juhu, a mi smo obožavali njega. Bio je ovako sav živahan i malen ko tvoj Rudi :) Nikad nije imao problema s prehranom, baš zato što je jeo provjereno dobru hranu. Zato mislim da je ovo pun pogodak, a i veliki znak ljubavi :)

  12. Oh mogu zamisliti!! Mi kad odemo negde na put, ma ne prođe ni dan da ih ne spomenemo, da se ne pitamo šta rade i smejemo se nekim dogodovštinama… Meni su oni isto št i ljudi. Verujem da je i tebi tvoj Capri.

  13. :) Meni je mnogo drago što je ovako lepo dočekana. Nisam znala šta da mislim ali sam znala da moraju i oni da dobiju svoj post. Ipak su oni veliki deo mog sveta:)

    Drago mi je da ti se sviđa!

  14. Tako bih i ja volela kao tvoj deda! I moji jako vole juhu, uvek im dam kada ne pravim neku začinjenu.

    Baš je divan tvoj deda što mu je kuvao!

  15. Mace isto obožavaju ovu poslasticu :)
    Da, ima ona teorija da li si mačka tip ili pas tip. Ja bih rekla da sam više pas :) Ti si verovatbno maca tip :D

    Hvala!

  16. super! i ja osjećam isto za svoju pasicu (isto je udomljena) :)

    Mahniti repić koji bi poletio da može samo zato što te vidio . nema boljeg osjećaja!

  17. Posebna je ljubav koju osecas prem ljubimcu. Ja nisam nikad imala psa, ali je sestra udomila nasu Nusku pre jedno 4 godine. Kako tada jos nismo imali beba u kuci, zaista smo je svi svim srcem zavoleli. Svaki dan smo prepricavali njene dogvodovstine, i jedno vreme smo i sestru prestali da pitamo kako je, vec odmah: sta nam radi Nuska? Jel uradilo to i to? Jel pojela to i to? To je clan porodice, i zasluzuje svu ljubav koju dobijaju i ljudi. Pa tako i ove divne poslastice. Koje bih rado i sama pojela :)

  18. Baš sam razmišljala o tim keksićima i čekala da naručim s e baya kalupiće. Vjerujem da su im slasni. Predivno što si usrećila pse, oni su ti zahvalni na sve moguće načine. Naš Čarli obožava kikiriki…

  19. Nele moja,ovo mi je jedan od tvojih najdražih postova,i ja imam dvoje,posebnih i voljenih čupavaca koje smo udomili sa ulice i koji mi svaki dan stave osmjeh na lice,reći ću im kada im budem pripremala ove delicije da je to po tvom receptu..ok..pusa ti ide!

  20. Jao da, videla sam kucu na snimku rođenja Iskre! To je toliko divno! Mislim da su deca koja odrastaju uz ljubimca zdravija i plemenitija i da boljeg druga u tim sitnim godinama ne mogu imati. Ljubav od mame, tate, tetke i jos cetvoronsca, ojme srece svakodnevne!

  21. Uh i meni! Jož kao mala sam dovlačila kući povređene golubove i razne živuljke… :) Meni teško padne kada vidim na ulici štene, sve ne smem da gledam jer ako usvojimo još koje, bankrotiraćemo :D

  22. Hahahahha, svi su oni tipovi za špekec :D Mojima ne prija masno, i kosti izbegavam da ima dajem kad idemo na neke roštilje… Možeš umesto spanaća da staviš slaninu ili neko meso, tako je u originalnom receptu.

    Hvala Petra!

  23. I ja sam htela da ih kupim ali sam shvatila da ću se načekati pa kad sam videla ideju za šapice, svidelo mi se.
    Mogla bih staviti kiriki sledeći put, i moji vole :)

  24. To je to, ja svaki dan kada se probudim posle Miljana, oni su prvi koje vidim. I svaki dan počinje sa smejanjem, to se ne može izbeći :)
    Bravo Nely, tako mi je drago da si pomogla malcima <3

  25. Prekrasno , prekrasan post ! O ljubavi, neupitnoj koja se dijeli, daje i prima ! I Simki i Rudiju, mene si baš dirnula i sjetim se naših pasa koje smo nekada imali , a sada baš nemam uvjete za nekog novog četveronožnog ljubimca. Drago mi je da Simka i Rudi uživaju sa vama i krasne poslastice si im pripremila, napraviti ću u ja koju šapicu našoj psećoj ljubimici Lii koja je kod moje sestre .

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *