“Ima dana kad hoću da batalim reči i da ne napišem ni slovca više. Kao na primer danas. Onda razmišljam kako ću da namestim poslastičarnicu.


Leti bi u mojoj poslastičarnici bile voćne torte, sa mnogo svežeg voća i sa pudingom i sa malo kora. Zimi bi u mojoj poslastičarnici bile čokoladne torte, sa mnogo čokolade i sa malo kora. Recepti za torte bili bi isključivo mamini i bakini. Ne bi bilo svih onih modernih šareniša i ukrasa i džidža bidža po njima, jer lepota je u jednostavnosti. Bar kad su torte u pitanju.

Ne bi to bila velika poslastičarnica, imala bi 5 stolova, okruglih. I 3 stola u bašti, u kojoj bi bilo jedno veliko drvo, ne znam koje marke. U mojoj poslastičarnici pio bi se čaj najvećma, ali i limunada i boza i soda. Uz parče torte gost bi dobijao i papirčić sa pričom za taj dan. Priče bih ja pisala svakog jutra. U stvari ne, ne bi moglo da bude priče, jer bih poslastičarnicu i otvorila zato što sam batalila reči i priče.” Staša Vukadinović
Razmišljam o Stašinom statusu. Starinske torte, kolači hm, kako to da toliko nemam odnos prema njima?
Mama je pravila te klasike skoro uvek. Vasina torta, Žerbo kocke, London štangle, oni čupavci sa kokosom… Nikad to nisam volela. Hurmašice jesam, priznajem. I baklavu. Ali njih nije pravila toliko često kao što je pravila Žerbo. Jer svi su voleli te kolače, Vule ih i dan danas obožava. Tada sam sve vreme mislila da ne volim slatko. U stvari samo nisam volela te starinske kolače. I torte.

“Jel imaš ti neki kolač iz detinjstva koji ti je ostao posebno u sećanju?” pitam mamu.
Vidim da sam je iznenadila tim pitanjem, zna ona šta ja mislim o starinskim kolačima. Razmišlja.
“Sećam se, kao da je danas, slatkastog mirisa prhkih roščića koje je mama pravila za praznike. Svi kolači su stojali poređani u spavaćoj sobi. Mirisalo je na vanilu i te kolače sam baš obožavala. Nisu oni bili ništa posebno, puter, jaja, korica limuna…” odogovara setno, sa toliko ljubavi da mogu da osetim miris vanile u vazduhu. I moju želju da imam i ja starinski kolač. Neki jednostavan, neki koji osim uživanja budi i sećanja. Nije samo super ukusan već ima i priču koja Nešto znači.

Kopam po stranicama sećanja i tražim neki kolač da se zakačim.
Hurmašice, ne. Volim jako al ne prenose ništa. Baklava, to su pravili jednom u sto godina, nisam ni stigla da se vežem. Pita sa bundevom, hm…ne, ništa tu nema. Samo divnoća ukusa.
Pogačice sa čvarcima, tu ima puno tog Nešto ali to nije kolač. Mora biti kolač.
Vanilice sa domaćim džemom od ribizla.
Niko ne zna da napravi tako savršene vanilice kao mama. Prhke su do besvesti, bele, mirišu na vanilu a u sredini se crveni džem, skuvan dan pre. Kiselkast je i ne postoji savršeniji spoj sa tim vanilastim rajom.
Napravljene su samo za mene i sadrže Nešto. Ljubav, posvećenost i sigurnost.

Nekoliko dana posle, Staša je došla da pravimo vanilice.

Vanilice
200 g putera (omekšalog na sobnoj temperaturi)
3 žumanca
100g mlevenih oraha
150g šećera
350 g brašna T400 (prosejanog)
60 ml mleka
100 g šećer u prahu u koji se doda dve kesice vanilin šećera
Rernu uključiti na 170°C. Umutiti puter i šećer. Dodati žumanca i penasto umutiti.
Dodati orahe i brašno i umestiti lepo glatko testo.
Razvući oklagijom na pola prsta(0,5cm) i vaditi modlama za vanilice.
Peći u zagrejanoj rerni 15 minuta. Pažjivo prebaciti krugove na rešetku.
Kada se ohlade, gornji deo uvaljati u šećer u prahu a donji premazati domaćim pekmezom od kajsije. Spojiti delove pa uvaljati sam donji deo i bočne ivice u šećer u prahu.
Vanilice su sve lepše i lepše što duže stoje.
 
Hvala 
Stašinoj mami Slobodanki za recept; Ognjenu Vlaškalinu za iskazanu profesionalnost za mlevenje oraha, biznis savete i za asistiranje fotografisanju; mojoj Milici za strpljenje kod negodovanja starinskih kolača; Staši za inspiraciju

65 replies on “Vanilice/Vanilasti raj

  1. Ja baš volim sto ću prva da ostavim komentar ovde. Pa očarale ste me. Jel da da je lepo kada imaš priliku da slikaš Stašu? Neverovatno inspirativna. Obožavam kako se "uklopila" u tvoju prelepu kuću, obožavam njenu kosu i sliku sa brašnom na rukama. Obožavam kako piše i izgleda, obožavam i tebe koja si sve ovo ovako lepo slikala i podelila sa nama.
    La ti pravis čuda. Bravo!

  2. Ovo je post zaista zvan – čudo!
    Svakim postom nateraš čoveka da dugo misli o onome što je pročitao. Najzad sam shvatila šta me sem drugih stvari privlači u tvojim pričama. Jednostavnost, duboka emocionalnost. Ono što proživiš to tako duboko ostaje u tebi a nije ništa veliko i epohalno, to je lepota malij stvari.
    Pišem s brda s dola jer sam još pod velikim uticajem pročitanog.

  3. Ja sam procitala samo uvod,pogledala slicice onako ovlas,i radosna onako treperavo rekla sebi:Ostavljam ovo za malo kasnije,jos malo nek me golica ta zelja da procitam i odusevim se…..Sigurna sam da ce biti tako!
    Aleksandra.

  4. Lijepo je sanjati. Ne bih, ljeti sigurno, išla u slastičarnu u kojoj su kolači s voćem i pudingom, to me užasava, ali zimi, e to je već nešto drugo. Mislim da ima malo baš tih starinskih kolača, a ima ih malo jer su, za slastičare, preskupi, po sastojcima. Svi su, ako se bolje pogleda, jednostavni, i baš zato sastojci moraju biti vrhunski. Osobno, moja kćer i ja obožavamo vanil kiflice, ali i ovakve išlere kao ovi tvoji. Znam da su divni, da se tope u ustima i da kada počneš, ne možeš stati.

  5. Pre neki dan sam baš gledala jedan fenomaenalni sajt (sigurno znaš na koji mislim) sa slikama venčanja i na njemu ne lezi vraže stalno iskaču slatki stolovi. Kad su ti slatki stolovi pored torte svadbene postali hit, ne znam. Nije to problem, već što na njima stoje cup cakes, cake pops i makaronsi. E, i onda se rastuži. Pa šta je sa vanilicama. Što su one jadne i nikakve pa ne mogu na slatki sto. Šta im fali? Gde smo se samo zaleteli i opet nam je tuđe slađe i lepše. Ima jedna poslastičarnica u Makenzijevoj koja me oduševljava svaki put kad prođem pored nje Vanilica se zove. Uvek sam u prevozu kad je vidim, nemam pojma kakva je ali se oduševim kad vidim da još neko prodaje starinske sitne kolače.
    Neke stvari dolaze sa godinama, i jednostavno je tako. Ukusi se vezuju za sećanja i za priče.

  6. Baš divan post. Ni ja nisam baš luda za starinskim poslasticama ovako kad mislim o tome, ali onda kad se malo detaljnije zamislim i prizovem taj osjećaj dok jedem neke mamine svima-voljene-hiljadu-puta-napravljene-kolače pođe mi voda na usta. Ne znam šta da mislim o tom preplitanju novog i starog, modernog i starinskog po pitanju mog ukusa…
    Divne fotkice, a Staša je divan model! <3

  7. Divan post! Natjerala si i mene da pomislim koji je to kolac kojega se ja sjecam iz djetinjstva i koji jos mirise kad pomislim na njega i za mene su to princes krofne mada i vanilice mogu da prodju:-)

  8. Lepo,toplo,setno.
    Staša je izuzetno inspirativna gospođica čije priče sam sasvim slučajno našla i zaista uživam u njima svaki put kad ih čitam,baš kao i "Hleb i lale".
    Sasvim se podrazumeva da ste se vas dve našle,sa sve vanilicama i bilo bi mi čudno da nije tako :-)
    Ne znam baš da li spadaju u kolače,više u neke poslastice,ali su mi obeležile detinjstvo te ih i danas pravim – jabuke u šlafroku :-)
    Lep pozdrav, Slađana Pajić

  9. KUPIM SE PO PODU!!! Razbio me uvod! Ovaj opis poslasticarnice je neko prepisao iz moje glave i mojih mastanja. Ovako ja razmisljam da ce izgledati moja poslasticarnica. To je u trenutcima kada mi je dosta svega: posla, obaveza, graje, vike, guzve… Ukljucim mastu i vozimo se… Bas kao sto je opisano u uvodniku… Samo moj izbor kolaca bi bio malo drugaciji. NIKAKO ovi danas moderni sa Plazmom, pudingom, keksom i sl. Uzasavam se toga. No, ima dana – videcemo…

  10. Prva asocijacija na vanilice je Božić. Mama radi dvadeseti po redu pleh kolača, ja se navirujem, brat i tata dođu s vremena na vrijeme da ukradu koji…Vani pada snijeg, nas grije vatra u kaminu, a prsti su mi ljepljivi od silnog šećera :)

  11. da me netko pitao prije 5-6 godina da ću i ja toliko voljeti starinske kolače (zapravo, kolače općenito), rekla bih mu da ne fantazira. onda se odjednom rodila ljubav i prizvala su se sjećanja :)
    recept i post su krasni!

  12. Uživala sam čitajući kao i svaki put… :) Divno! I tako lepe fotografije…
    I ja sam mislila da nešto ne volim te starinske kolače, ali sada ih sve više otkrivam i sve više mi se dopadaju. Iznova otkriveni… :)

  13. Kada vas dvije vidim u jednom prostoru i kako nesto (naravno, kako drugacije?!) stvarate, meni sve toplo oko srca! Ljubim vas i zovite i mene sljedeci put, cisto zbog vanilica ;)

    <3

  14. Sonjita, inače je ovo gore bio komentar za LaNenu, koji je završio kod tebe. Nemam pojma kako. Imam ozbiljan problem s blogovima, zapravo, s mojim blogom, moramo se pod hitno videti :)
    Joj Sonjita, biti tebi inspiracija… Neznamštadakažem, zabunih se. Zagrljaj.

  15. Stale, kada bih samo mogla da opišem koliko si me inspirisala…
    Hvala tebi, ne samo na inspiraciji već na jednoj predivnoj nedelji i na vanilicama koje su mi zagrejale srce :)
    <3

  16. Vesna, mnogo sam srećna što se tako osećaš. Volim što kroz postove ostvarujem razgovore sa vama, što se prisećamo zajedno i negujemo lepa osećanja.

    Hvala ti!

  17. E baš to, stvarno se tope ustima!
    Da, starinski kolači su skupi, ne svi ali zna se kada su se pre kolači pravili- za praznike :) Meni bi isto bilo draže kada bi postojala poslastičarnica i sa starinskim kolačima, ali da je prava i kvalitetna. Mnogo volim i strane i nove poslastice ali volim da se neguje i tradicija. Nema veze što ja sama možda ne volim toliko te kolače, svejedno mislim da je to jako važno za sve nas.

  18. Pravo da ti kažem, ja jako volim kapkejks i te nove stvarčice (samo kad se dobro naprave) ali svejedno mislim da im ne treba davati prednost. Bilo bi divno kada bi kombinovali novo i staro, mislim da bi to bio pravi pogodak. Vanilice su zaista jedan predivan kolačić, veoma prefinjen. Radujem se pronalaženju novih, starinskih kolača i rado ću ih postovati.
    Možda zvuči bezveze kada kažem da ne volim naše torte i kolače, ali to je zaista isključivo zbog mog ukusa. Ne mislim da su strani kolači kvalitetniji. Makarons mislim da su totalno bezveze- što je opet stvar ukusa :D

    Mnogo volim što postoje blogovi koji neguje naše kolače i torte, tvoj blog je jedan od njih i samo sa takvom raznovrsnošću trebamo biti zadovoljni.

    Moram pogledati tu poslastičarnicu ako budem usput, baš me interesuje šta sve imaju.

  19. Milice, mislim da se skroz razumemo :)
    Možda i jeste tako, što kaže Jelena, što budemo stariji više ćemo se vraćati tim jednostavnijim ukusima, možda baš jer oni imaju neku priču za nas. Za mene sada npr.krem brule ima priču ali nije toliko duboka, tako usadjena u kod kao npr vanilice ili bakini uštipci :)

  20. Tamarička, ti si mi tako divna sa tim stariskim kolačima, mnogo volim kada ih praviš!
    Nadam se da ću i ja tvojim stopama i na kraju, ko zna, možda i zavolim Žerbo kocke :D

    Hvala ti <3

  21. Slađana, bitno da te vraćaju na to bezbrižno mesto zvano detinjstvo :)
    Drago mi je da pratiš Stašu, zaista je jako posebna i mislim da će biti veoma voljen pisac u budućnosti. Ma već sada je! :)

  22. Divne ste obe! Kakav spoj, pa još sa kolačićima! ♥
    Baš bih volela da se nekad onako uzgred sretnemo, bez klope, sa klopom, bez fotoaparata, sa, svejedno… Čisto da uživo prozborimo koju.
    To sam rekla Staši na nekom njenom statusu, a ovde kažem i tebi. Strahovito ste žene neke drage. :)
    Do susreta i nekih novih priča i mirišljavih kolača… Poljubac.

  23. Ovih dana mi je malo dosadilo kuvanje i razmisljanje sta danas jesti, ali sam posle tvog posta odmah pozelela da napravim ove divne vanilice i obradujem sebe i jos neke drage ljude. Neka divna toplota provejava iz tvojih reci i slika, kao neka najdivnija baka kojoj bi svako zeleo da se ugnezdi u krilo i odmori se kao dete..Bas divno.

  24. Kosa se vezuje kada se prave kolaci i kada se kuva. Vanilice obozavam i rado ih pravim :-) Ipak, nekako su mi posebne, tako da ih ostavljam samo za posebne prilike.

  25. Bijela pita, uvijek, a ja je valjda radi toga nisam nikad spremala i keksići s aparatićem. ni njih nisam iako sam naslijedila aparatić. Divna priča kao i uvijek, kao i fotografije naravno.

  26. Kao dete nisam volela vanilice, baš zato što su bile tako prhke. A onda sam porasla, pa su se stvari promenile..
    Divna ti je gošća La, divan post i divne vanilice <3

  27. Moram da odbranim Stašu, ona je krenula da zaveže kosu ali joj ja nisam dala zbog umetničkih razloga :)

    Vanilice su posebne stvarno ali od sada, mislim da neću izdržati da ih pravim samo u posebnim prilikama :)

  28. Da, i slastičarnicu i pisanje i vanilice i sve ! Divne ste mi i ti i Staša, ovako udružene napravile ste toliko lijep i inspirativan post da mu se mogu samo vraćati i sve skupa zamišljati……, i slastičarnicu, i priče, i osjetiti miris i okus ovih vanilica, onako kao da su tu pod mojim rukama, u zalogaju, uz kavu, ……., opet sam u vašem postu ! :)

  29. Ni ja nisam ljubitelj tih "starinskih" slatkiša, ali….
    vanilice koje je pravila baka pamtim i volim…i taj prah šećer koji kao pesak sipi sa njih dok ih grickam.
    Krofne, najposebnije (od jedne druge bake pravljenje), dugo i snažno ulupane, pa sasvim šupljikave a ukusne i slatke…pa ih napunim nekim domaćim džemom…uhhhh
    bakin kolačić koji je uvek pravila za sv. Jovana, neki mali rolat sa oblandom čokoladom i keksom.
    Pa u selu salčići, onako savsim domaći i sočni i listavi…
    A sad obožavam, iako tada nisam, puslice…
    Divno divno…maštam sada o svim tim slatkišima i o toj divno izmaštanoj Stašinoj poslastičarnici :D
    Kakva divna slatka reminiscencija…hvala, L :*

  30. volela bih da mogu da postujem prazan komentar sa slikom ugla svojih usana…jer me ovaj post čini takvom… tihom, zamišljenom i nasmešenom…ali ne može.

    *

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *