Uzela sam parče hleba, onog mog pravljenog sa starterom, i čašu vina. Papričice ispod ulja sam sipala u činijicu i umočila u njih hleb.
Ulje je maslinovo, hladno ceđeno, sa Brača. Papričice i beli luk sa pijace iz sela. Recept je iz Pulje (Puglia).
Recept za instant putovanje. Na jug Italije. Među kaktuse, pancerote, vino i frize (Frisa, Frisella).

U Tore Santa Suzana (Torre Santa Susanna). Mestašce usred ničega.
Na sred štikle italijanske.
U mračnoj  i čudnoj kući, jedna baka, sva u crnini, me gleda kroz debela stakla naočara. Ne shvata ni ko sam, ni odakle sam.
Na čistom puljeze dijalektu mi se obraća. Gledam je zabezeknuta. Vrtim u glavi- portugalski, španski, haaaaa, koji je ovo jezik????
Čujem Marka,
“Nonna, parla Italiano!” kaže on svojoj baki, strogim glasom, da pređe na italijanski.
Nona, potpuno ignorišući ga, stavlja pred mene vino, neke suve, slane kekse (frize), paradajz, papričice ispod ulja i nastavlja na dijalektu, kao da je ja savršeno razumem.
Bakuta melje, ja ćutim, blejim i odlučujem da nastavim sa tom nemuštom ulogom.
Pokazali su mi kako treba da natrljam paradajz na frize, a onda da umočim u papričice pod uljem.
Vino je bilo crveno i jako, frize su mirisale na beli luk, blago se razmekšale od paradajza a dijalekt me je smestio u film, neki puljeze Amarkord. Sasvim dovoljno da mogu da se isključim iz razgovora i uživam u neobičnoj hrskavosti i đavolski ljutim papričicama.

Dani na jugu su tako dragoceni.
Kupam se u kristalno čistom moru a posle plaže, u centru sela, jedem pancerote. Masne i mirisne. Punjene mocarelom, pelatom i bosiljkom. Mekane kao duša.
Sedim sa lokalcima i pijem jeftino a dobro vino.
Slušam dijalekt i gledam te vesele Italijane kako pričaju o ko zna čemu. Verovatno o fudbalu.

Na dijelektu sam naučila malo reči.
Mieru-vino i frize.
Frize smo jeli stalno. Potapali  kratko u vodu pa umakali u papričice i ulje ili ih jeli sa patlidžanom ispod ulja, paradajzom ili samo sa maslinovim uljem. Spirali sa Primitivom, divnim vinom, nesvesni bogatstva koje imamo.
Danas kada umočim hleb među papričice, čujem nonu, puljeze jezik, mirišu mi pancerote i za čas se nađem dole na jugu, okružena poljima kaktusa sa kojih se crvene plodovi indijskih smokvi.
Nema boljeg predjela.

Feferoni ispod ulja
Italijani za ovu deliciju koriste drugačiju sortu papričice. Uglavnom ih iseku na krugove. Kod nas nema te sorte te su one obične papričice sasvim odgovarajuća zamena.
Za 2 teglice:
300g ljutih papričica
1 l sirćeta
5-6 čenova belog luka (sečenog na listiće)
Šaka svežih listića nane
1 kašičica soli
Papričice detaljno operite.
→ U šerpu sipajte sirće i so. Stavite da proključa.
U ključalo sirće ubacite papričice i izblanširajte ih 1 minut.
→ Izvadite papričice iz sirćeta i ostavite u cediljki da se ocedi.
→ Čiste tegle (staklene) i poklopce (metalne) stavite u hladnu rernu i uključite je na 100°C.
→ Ostaviti tegle u njoj još desetak minuta nakon što je rerna dostigla temperaturu od 100°C.
U teglice ređajte papričice, tako da budu što bliže jedne druge.
→ Između slojeva papričice ubacite po koji listić nane i listiće belog luka.
→ Kada papričice dođu blizu vrha, prelijte sa maslinovim uljem tako da budu potpuno prekrivene.
Papričice su spremne za konzumaciju već nakon nekoliko dana.
Čuvajte na suvom i tamnom mestu.


Patlidžan ispod ulja

Za 2 tegle od 500g:
2 kg patlidžana
1 l sirćeta (ako volite manje kiselo stavite 1/2 litre sirćeta i 1/2 vode)
5-6 čenova belog luka (sečenog na listiće)
Šaka svežih listića bosiljka
So

Ovi patlidžani su poprilično kiseli. Za moj ukus, previše jer ne volim kiselo. (Isprobano 05.11.2013.)
Prošle godine sam blanširala patlidžane u sirćetu i vodi. To mi je više odgovaralo. Ove godine sam iz predrostrožnosti kako se sigurno ne bi pokvarili, blanširala samo u sirćetu.
Patlidžane detaljno operite.
→ Isecite na krugove debljine oko ½ cm. Posle te krugove isecite na trake široke oko 1cm.
→ U činiju stavite red patlidžana pa posolite, pa opet red patlidžana i soli dok ne utrošite sve.
→ Ostavite da prenoći u frižideru.
→ Sutra, dobro iscedite patlidžane od vode koju su pustili i rasporedite po dve krpe da se prosuše oko pola sata.
→ U šerpu sipajte sirće. Stavite da proključa.
U ključalo sirće ubacite patlidžane i ostavite da se blanširaju oko 2 minuta.
→ Izvadite patlidžane iz sirćeta i ponovo ostavite na krpama da se prosuše.
→ Čiste tegle (staklene) i poklopce (metalne) stavite u hladnu rernu i uključite je na 100°C.
→ Ostaviti tegle u njoj još desetak minuta nakon što je rerna dostigla temperaturu od 100°C.
U teglice ređajte red patlidžana, red bosiljka i belog luka tako da budu što bliže jedne druge dok ne potrošite sve sastojke.
→ Kada patlidžani dođu blizu vrha, postavite mrežicu koja pritiska sadržaj da se ne bi kretao prema vrhu i prelijte sa maslinovim uljem tako da sve bude potpuno prekrivene.
Patlidžani su spremne za konzumaciju nakon mesec dana.
Obavezno proverite sledeći dan da li je potrebno dodati još ulja kako bi sav sadržaj bio prekriven.
Čuvajte na suvom i tamnom mestu.

45 replies on “Papričice i patlidžan ispod ulja/Na štikli

  1. Ljute paprike su mi velika slabost. Voljela bih ih ubaciti u svako jelo, na svaku pizzu, na svaki komad kruha… Naravno, ja sam jedina u kući koja ih toliko voli (shvatila sam da to tako ide s ljutom hranom – ili je obožavaš ili ne možeš smisliti). S patlidžanima je suprotno – ja ih ne volim, a svi oko mene da :D
    Mislim da znam koji recept onda moram isprobati – ovaj za feferone, naravno :D

  2. I ja volim ljute:)
    Kod klasičnih feferona mi obično smeta jer su jako kisele.
    U ovom receptu je ta kiselost baš izbalansirana.
    Drugo to ulje, tako ljutkasto sa mirisom papričica, nane i belog luka, to je već delicija sama za sebe.
    Tak da kontam da sa ovim nema greške- ni na pici, ni na hlebu ni u pasti;)

  3. Mislim da je svejedno jer se u njemu samo blanširaju papričice i patlidžani.
    Ja sam koristila ono obično, alkoholno.
    Svakako ako voliš jabukovo, možeš eksperimentisati. Ja ne volim sirće svakako, tako da je meni svako isto:)

  4. Znam da ovi recepti nikad neće biti ni blizu neke čokoladne torte al sad je baš sezona i prosto mi greota da ih ne objavim.
    E a komšija i meni pravi zazubice. Ne samo teglama. Znaš kakve flaše ima!

  5. Petra i ja im zavidim. Jesu mnogo siromašniji od ostatka Italije al možda baš to koliko ih sekira toliko im daje neku opuštenost (zvuči kontradiktorno al stvarno je tako).
    Pulja poslednjih 2-3 godine postaje jako privlačna destinacija, tako da mislim da sam ja srećnik što sam uspela da je osetim dok je još nisu naselili turisti.

  6. Hvala Gocke!
    Pa to još lepše! Domaće uzgojene papričice (ma sve) ne može da se poredi sa ovima koje ne znamo oklen su tačno. Ja, optimista, uvek mislim da su iz neke seoske bašte:)

  7. Da….jug je nesto posebno ! Vazduh nepokretan od vrucine i intenzivne boje! Jednostavnost tih freza (ili friselle, kako hoces da ih zoves)kada ih namocis cak i obicnom vodom i onda odozgo svez paradajz zacinjen ljutim maslinovim uljem…sve mi odnesi samo mi nemoj to odneti, cak i bez mnogo ljutog moze, ali to, casu vina i tisinu mora…
    Imam prepun zamrzivac tih maleckih papricica, jedna od retkih stvari koje u zamrzivacu ne izgube miris !!
    p.s. kada sam prvi put videla te indijske smokve golom sam ih rukom zgrabila i naravno, provela celo poslepodne sa pincetom i suzama u ocima !! sjajne…hladne, ledene !

  8. Amarkord! <3 Svaki put se naježim, ali svaki! I svaki put pomislim, jao, žašto ovo nije knjiga, zašto se baš ovde završava, zašto ne mogu sada da legnem u krevet i čitam do jutra?! I onda me obraduješ nekim receptom koji mi govori da ako ga spremim na TVOJ način, odlutaću do Italije i biću na tim sunčanim ulicama dokle god poželim. Sada mi se gleda film i sada mi se umače hleb u papričica ulje. :*

  9. E taj nepokretan vazduh, da, i toga se secam!
    Hahaha, i ja zamalo da uhvatim al su me sprecili:) Jedino mi zao sto nisu jos bile zrele kad sam bila pa ih nisma nikad probala:/

    Ali te njihove papricice, kako ih volim…
    A volim i one malo vece zelene. Pa kad se ispeku na sa belim lukom i pokapaju sa maslinovim..aaaahhhh ta Italija!

  10. Saska, ni ja ne volim zimnicu. Ustvari, nisam volela:) Al skontala sam sta je bio problem- previse je kisela za moj ukus.
    Sada sam pocela da otkrivam skroz neke nove ukuse i kombinacije i zimnica ima drugo ruho:)
    + zadovoljstvo zbog domace radinosti, to je nemerljivo:)

  11. ove jednostavne stvari su najbolje.kruh sa maslacem,ili ajvarom ili masti.ili feferonima i cesnjakom.sigurno je nona imala puno sjajnih recepata i prava je steta sto nisi imala vremena ostatai malo duze i nauciti koji od njih i taj dijalekt i tako ga,bar malo,sacuvati od zaborava.puno je takvih stvari koje blijede iz vremena i steta ih je.i btw,ove tvoje bijele zdjelice me podsjecaju na one u kojima se prodavala kinderlada ;-)

  12. Upravo sam napravila Feferone ispod ulja. Nije tesko a ni ne zahteva puno vremena. Jako lepo izgledaju u teglici; onako sarene… Mislim da cemo na ukus sacekati jos par dana i tek ih onda probati. Do tada – HVALA za recept!

  13. Opet ja (pogledati komentar od 29.09.2013).
    Stoje tako one teglice; onako sarene a moj M samo obigrava oko njih. Svaki dan me pita: "Jel' a sta tacno pise na tom sajtu? Koliko dana treba cekati da se otvore teglice i proba sadrzaj?"
    I nakon izdrzanih par dana (citaj 2-3 dana) odusevio se! Kaze da su odlicne, prepune ukusa a ne kisele kao kupovne… HVALA jos jednom.
    PS danas sam bila na pijaci i kupila VECU kolicinu feferona. Planiram da ih ostavim u manje teglice i poklanjam dragim ljudima za Bozic.

  14. Evo mog doprinosa za papričice – iseckati jednu finu gomilicu na kolutiće, preporučljivo pri tom nositi rukavice. Posuti po njima dosta soli i ostaviti da tako odstoje 24 sata, nakon čega ih procediš na cediljku i vratiš u posudu, te preliješ sirćetom, opet na 24 sata. Nakon toga iscediš svo sirće iz njih, ubaciš ih u teglu i naliješ uljem, može običnim, ali je maslinovo, naravno, još bolja varijanta. Što duže stoje postaju sve ljuće, mogu da stoje i duže od dve godine. Više volim seckanu varijantu, jer se često ne pojede cela feferona, pa mi onda bude žao da je bacim, a i ulje primi mnogo više ljutine, pa je zgodno da se samo ono ubacije u klopu, npr. čorbu i sl. Kako se ulje troši, mora da se nalije sveže u teglicu, kako bi papričice uvek bile zalivene uljem. Zbog ovoga sam i zavolela papričice, iako nisam ranije volela ljuto, a onda sam trenirala i sad ih tamanim :)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *