Otvorim oči.

Pogledam gore, nema pola plafona. Treba da se završi. Jednom.
Desno, nesređeni zidovi sa sve šinama na koje treba da se postave ploče. Jednom.
Levo, zid na kojem je Bobi vežbao gletovanje. Dovršiće ga. Jednom.

U kupatilu, gledam se u veliku sivu površinu iz koje viri kabl za struju. Tu će biti ogledalo. Jednom.
Krenem niz stepenice. I one će jednom biti gotove.
Imamo puno tih Jednom po kući. A bome i u dvorištu.
Kad je dobar dan, ni ne primećujem ih.
Kad je loš dan, samo njih vidim.
I ne pomaže ni kad sebi kažem: bitno-da-smo-zdravi, pomisli-koliko-ljudi-nema-krov-nad-glavom, deca-u-africi-gladuju, prekini-ne-buni-se-kad-stvarno-nemaš-razlog-za-to.
Loš dan je uporan. Voli kad dođe njegovih pet minuta.
Zato siđem dole.
I sam pogled na nedovršenu kuhinju čini da se loš dan počne izduvavati. Onako kao balon koji ima malu, malu rupu.
Kuhinja koja neće biti gotova jednom. Biće gotova ubrzo.
U toj vrlobrzogotovoj kuhinji najlakše se loš dan pretvara u dobar.
Tako i te nedelje.
Napravim doručak za mog Majstora i mene.
Posle zasučem rukave, stavim omiljenu kecelju i počnem pripremu moje prve seoske zimnice.

Muzika svirucka, Miljanče pravi kuhinju, kućom se širi slatkasto-kiseli miris, a loš dan negde u ćošku čami, izduvao se skroz, niko ga ne zarezuje.

Kiselo-slatki krastavci
Za oko 10 tegli:
6 kg krastavčića
1 kg luka (isečenog na režnjeve)
6 čenova belog luka (samlevenog)
100 g soli
2l vode
750 ml sirćeta
1 kg šećera
2 kašike slačice
1 kašika kurkume
→ Krastavce dobro oprati četkicom kako biste uklonili sve nečistoće.
→ Čiste tegle (staklene) i poklopce (metalne) staviti u hladnu rernu i uključiti je na 100°C.
→ Ostaviti tegle u njoj još desetak minuta nakon što je rerna dostigla temperaturu od 100°C.
→ U veliku činiju ili dve, pomešati krastavce, luk i beli luk.
→ Mešavinu ređati u mlake tegle tako da krastavčići i luk budu što kompaktnije složeni.
→ Kada ste blizu vrha, postavite preko krastavčića mrežicu koja sprečava sadržaj tegle da ide prema gore.
→ Sirće, šećer, vodu, slačicu i kurkumu staviti na ringlu da provri.
→ Preliti vrelu mešavinu sirćeta i začina preko teglica tako da sav sadržaj tegle bude prekriven.
→ Ostavite sa strane da se ohladi.
→ Ohlađene tegle poklopite i čuvajte na hladnom i tamnom mestu.
Pošto ja nisam koristila konzervans, veoma je bitno da krastavčići budu na hladnijem mestu. Neki špajz ili terase gde se ne greje.
Krastavčići su spremni za konzumaciju već nakon dve nedelje, s tim da što duže stoje, to će se više slatkoukiseliti.
*****
 
E sad, ako ste skeptični prema ovim jako finim krastavčićima, predlažem vam da u nedelju, 15.09. svratite do Mikser Hausa, na peti Mikser Dizajn Fud, i uverite se u njihovu divnoću:)
Mezze tim će nastupiti sa super drugačijom zimnicom koje smo spremili specijalno za Mikser, i sve to ćete moći i da probate i da kupite. 
Eto, čekamo vas:)
 
 

49 replies on “Kiselo-slatki krastavčići/Kiselo-slatka nedelja

  1. Ja se vec posluzila (vidim nema nikoga, pa da ne cekam:), evo grickam ove fine krastavice i drzim vam fige da kuhinjica sto pre bude zavrsena, a onda i sve ostalo po planu.:)) pozzzz za cheficu kuhinje i glavnog majstora.:))

  2. To su te tvoje boje koje se prepoznaju na kilometar! A onda je tu tvoje mekano (je l' severno?) svetlo i recept za nešto jako ukusno i priča da nas zagreje! Tvoje misli su mi poznate, ali s druge strane ja navijam za one koje bodre: neko nema ni krov nad glavom, neko i dalje živi kod roditelja odvojen od svoje druge polovine, neko nema tako lepu kuhinju. Rekla sam ti već, uživaj u svakom i minijaturnom pomaku, jer kada sve bude gotovo JEDNOM, unervozićeš se jer više nemaš šta da planiraš, pomeraš, premeštaš, dekorišeš, praviš! Ovo su najslađi dani renoviranja i jedva čekam da dođem da vidim one fotke i mantre na zidu naše omiljene prostorije! <3 I da, jedva čekam nedelju, da probam SVE!!! Ljubac za Majstora i Kuvaricu od nas troje.

  3. Draga moja, znas da te potpuno razumem…. Imam i ja tih Jednom koliko hoces, ali je bolje da se Jednom mantra pretvori u Polako – izvesnije je. Polako i sve cu stici. Polako, sve cu uspeti. Polako, imam vremena do Nove godine, Uskrsa, sledeceg leta.
    Divni su ti ovi krastavcici, ali zbog mojih nedovrsenih radova najverovatnije necu uspeti da dodjem i dam svesrdnu podrsku – mislicu na vas, da znate.

  4. Mali Iv, ovaj deo gde kazes da neki i dalje zive kod roditelja odvojeni od svoji drugih polovina me doslovce osamario ali onako jako, jer je to moja surova realnost, tako vec par godina tacnije 7, zivim i dalje sa mojima i ne vidim kaj tome, moj dragi i ja bi imali hde da zivimo sami al problem je u mojim roditeljima koji su totalno staromodni i nekog veoma cudnog shvatanja da ne treba da zivim sa deckom, da ne treba ni da se udahem jer sam mlada i tako a meni je 25, nisam ni tako mlada, nije ni da mi je bitan papir al zelim da zivim sa njim i zato se ja radi mira u kuci odricem svojih snova i zelja. Znam sve sto sam napisala nema veze sa ovim postom i znam da zvucim kao lujka al morala sam ovo da podelim jer me u zadnje vreme mnogo gusi, sad i ova kisa dodaje jos vise, zato cu se sakriti iza anonimusa jer i ako pomislite da sam lujka da bar ne znate koja.

  5. Jeste, jeste, sve znam. Bodrim se ja stalno, uglavnom onim- bitno da smo zdravi. Hahahaha, volim kad ti kazes, ne volim da mracim:)
    Ovi gradjevinski problemi nisu nikakvi problemi, znam ja to. To je samo jedan dan koji je hteo da bude los al kuhinja mu doskocila :):):):)

    Anonimus, nisi lujka bre.
    Verujem da ti je tesko, nadam se da i ti imas neko svoje terapeutsko sredstvo:)
    Da te malkice utesim- ja sam zivela sa roditeljima do 27 godine.

  6. kiseli krastavci su mi omiljeni, ali nikada ih nisam sama radila i divim se svakoj ženi koja radi zimnicu.
    što se kuće tiče, vidjela sam kuće stare više od 20 godina bez dovršenog stepeništa ili poludovršenog kupatila. Nije se radilo o novcu, već o tome da su se ukućani navikli na to stanje i više ga nisu vidjeli. Zarekla sam se da ću u svojoj kući sve dovršiti (i jesam, ali uvijek ima nešto za dodati), a kad kada sve pogledam očima nekoga tko dolazi prvi puta u posjetu …..

  7. Evo i ja da se upisem sto se tice zivota sa mojima i mislim da sam sampion sto se toga tice jer sam bila sa mojima do 30. Do 27. je bilo kao nemoj sine da se udajes mlada si a posle su poceli da kriziraju ali onda sam ja htjela da zavrsim fax, pa da se zaposlim, pa odradim pripravnicki. Dragi me jedno x puta pitao dok kad ja mislim tako i onda je na kraju rekao ok ti kad budes htjela javi:-).Kad su se stekli svi uslovi kazem ja dragom da bi sad mogli vec da zivimo zajedno jer eto odrasli smo zajedno smo prilicno dugo, imamo svoje finansije a papir nam ne treba al on nije htio ni da cuje da zivi tako bez registracije i tako je od mene napravio finu gospodju a koju godinu kasnije i mamu jednog zvrka.
    E od tada pa do sad evo nekih skoro 10 godina mi namijestamo stan od 45 m2 tako da o laganom namijestanju i dugotrajnom planiranju znam sve tu sam doktor. Nekad mislim da cemo prije kupiti drugi stan nego ovaj namjestiti ali me to ne sjekira ni mrvu. Zdravi smo, dobro smo, fino se slazemo i uzivamo u trenucima koje zajedno provodimo i to je sve sto mani treba a sve ostalo ce doci prije ili kasnije.

  8. Moram da se ukljucim i dam podrsku Anonimusu. Dakle, ja sam jedna od tih ciji su roditelji bili staromodni, pa sam se udala sa 24 i po godine, jer je to bio jedini nacin da se odvojim od njih i budem sa onim koga sam odabrala. Ni dana zajednickog zivota pre braka, osim jednog letovanja. VELIKA GRESKA! Mozes ovo da pokazes i roditeljima, jer su moji shvatili kakvu su glupost napravili svojim stavovima. Dakle, OBAVEZNO ziveti zajedno pre braka i biti iskren prema sebi – da li ti ta osoba stvarno odgovara i da li mozes da ocekujes stisak ruke, utesni zagrljaj i podrsku i kada budes stara, seda i sa artritisom. Ja sam se u medjuvremenu razvela, imam zlatno dete i nakon svih potresa, mogu reci da imam dobrog bivseg muza i ne kajem se ni u nagovestaju zbog rane udaje. Ali sam ipak ostala uskracena za dragoceno iskustvo i mogucnost da spasim kilo zivaca. Istraj, izbori se, finansijski se osamostali i objasni roditeljima snagom argumenata zasto je dobro da vas dvoje imate neko zajednicko iskustvo pre braka i papira – na kraju, jeftinije je nego razvod koji je postao skupa rabota, veruj mi.
    P.S. Izvini, Neno, ali sam u Anonimusu videla sebe i morala sam da odreagujem. Ljubim te!

  9. Jao Neno, pa ti si slatka! :) Neću o tome "jednom" iz prostog razloga što mi ne možemo da smognemo snage i odlučimo se gdje da započnemo i onda da dodajemo jedno po jedno "jednom"… Ali da, naiđu tako neki dani kad ti sve nešto ružno i smeta ti i nije onako kako sanjaš da bude (i materijalno i nematerijalno – to se odnosi na mene iznutra) i budeš skroz razočarana i onda imaš opciju da išutiraš to "stanje" iz sebe, ubaciš se u kuhinju i napraviš zimnicu :) ili da mu se prepustiš, nastaviš da očajavaš i sanjariš i tako se onda obično budiš više dana zaredom… Ali ti si pametnica i ne daš da se tako glupo završi! :)
    Super su ti ovi krastavčići i želim vam divan provod na okupljanju! :*

  10. Od jutros ne znam da li ću pre kod Male Iv ili tebe. :) Čitav dan džoooonjam, a ti si me u trenu razbudila kiselim krastavčićima. Kakav umetnički tekst, kakve ukusne fotografije! Uživam. I takođe se tešim tim "jednom" kome se ponekad ni početak ne vidi. Ali "jednom" je dobra reč. Vidiš koliko inspiriše. ;) :*

  11. Evo ja sam neko ko se uselio u kucu koja je bila potpuno dovrsena, sve je bilo tu, svi aparati novi, kuhinjski elementi, bas sve… samo kljuc u ruke. I tako gledam Neno tvoje slike i razmisljam kako mi je zao sto nismo uredjivali kucu po nasem, tako postepeno… ali nije bilo sanse, sa dvoje jako male dece. Ta selidba mi je i dalje jedan od najstresnijih dogadjaja u zivotu. Naravno sa kucom ima uvek puno novih projekata, eto ja razmisljam o obijanju zida u kome je bio kamin, ali je potpuno zatvoren, samo ne znam kad ce se to desiti. Plus, moj muz ima zlatne ruke i svasta sam moze da napravi. Zapamti, uradi sve sto mozes pre dolaska dece.
    Inace te krstavce ovde zovu bread& butter, obicno se seku u krugovima. Pazi sad, od njih se dobja sjajan relish, samo se sitno iseckaju, i to super ide uz hamburgere.

  12. Zelim da Vam se zahvalim na podrsci koju ste mi pruzile, hvala Vam od srca. Lalice, imam svoje terapeutsko sredstvo i to me zaista za sada smiruje i cini srecnom :)Tanja, hvala na savetu i deljenju licnog iskustva, svakako da cu to imati na umu u daljoj borbi ;) Hvala Vam jos jednom, divne ste.

  13. A ja evo citam sve ove redke,dok u hodniku moler po ovom kisnom danu zavrsava moleraj za koji je samouvereno rekao da ce biti gotov za dan,a evo prolazi treci.Da,da,uverila sam se da majstori i mi zivimo u razlicitim vremanskim zonama.Nikad nije kad se dogovorimo,nego se izvrsenje radova oteeeegneee,sto ono kazu- Ko crepajski rezanac.I tako,vec trecu godinicu sredjujemo nasu kucicu koja poprima neke nove dimenzije,pa je prosto za ne verovanje sta je sada,i sta ce biti,a kakva je nekad bila.I dodju ti dani kad se pitas kad ce vise kraj,kad ce krpom da se obrisu tragovi moleraja,malteraja,lakiranja i ostalog majstorisanja,pa da se slatko poizvrcemo u ovim nasim novorodjenim odajama.I…radujes se sitnicama na mestu gde najbolje cuce,pa ti sve lepo i veselo,pa si ponosan sto si sa nekim koga volis napravio TOPLI DOM!

  14. Meni cak ni nje bitno sta se kuva, bitn da se nesto po kuhinji radi:):)
    A krastavcice tj. bilo kakvu zimnicu je super raditi ponajvise zbog zdravlja. U one kupovne stavljaju ko zna sta a i ovako imas priliku napraviti bas onako kako volis;)

  15. Katarina, ne znam zasto nisi radila krastavcice. Zaista jednostavno i ne oduzima puno vremena.
    Meni su kupovni krastavci prekiseli tako da ih ni ne kupujem jer se nikad ne pojedu.
    Prosle odine sam pravila iste ovakve i jako smo ih voleli.

    Ja se najvise bojim tog privikavanja na te nedovrsene momente. Nadam se da se to nama nece desiti jer je Miljance arhitekta pa mislim da bi to bilo kao da odes kod zubara a on ima pokvarene zube:)
    Mada, ima lekara koji puse, jel:)
    Hm, ma zavrsicemo mi to pa cu kao ti samo da dodajem sitnice:)

  16. Da, ja strasno ne podnosim te momente. To kad stvari koje zaista su minorne naspram pravih problema te cini razocaranim i ljutim. Al, koliko god se trudila, nekad takvi dani prosto budu jaci. Dobro je kad je to nedelja, pa ima vremena za kuhinju:)

    Ja sam mislila da ste vi u Svedskoj za forever:) Makar do penzije:)

  17. A znaci tebe ceka to sve sto sam ja prosla i prolazim! Pocni na vreme sa naoruzavanjem strpljenjem. Nemoj kao ja da mislim da eto nama, nama sigurno ce sve da tece glatko. Dovoljno je da to zazelimo:):))
    Istina je da je 97% uzivanje gledati kucu kako se oblikuje po tvojim zeljama ali naravno uvek su tu tih 3% cisto da se ne opustimo previse:)

    Bas mi drago da ti se dopadaju krastavcici!

  18. Znas sta sam ja skontala, da mi kuvarice u dusi privlacimo te zlatnoruke:) A to je takvo bogatstvo! Ja sam presrecna sto moj Miljance pravi kuhinju (jes da nekad budem besna sto ide sporo:):)).
    Ne znam da li planirate da obijate zid zarad kamina ili zbog neceg drugg al da znas, mi imamo kamin i ja ga potpuno obozvama. To mi je jedan od najdrazih mesta u kuci tokom zime.

    A relis jako volim! Prvi put sam ga probala u Hong Kongu. Bas ti hvala sto si me podsetila na to. Pravim sigurno!

  19. Jao to je taj osecaj!!!
    Ja sve nekad gledam oko sebe pa sve ne mogu ni da zamislim kako ce sve na kraju izgledati. Al sve sam dokumentovala pa da kada sve bude gotovo (za deset godina, hahahahaha) cemo da sednemo i gleamo te fotke kako je bilo na pocetku;)

  20. Volim sve kiselo-slatko. Volim i male, hrskave krastavčiće koji puknu napola kad ih zagrizeš. Obožavam to što si stavila luk i češnjak u ovu kombinaciju. Zbilja, ali zbilja mogu već zamisliti ovaj okus i razmišljam si jel bi pasao i kada bi tako kiselila paprike (jer smo krastavce već odradili). Ja mislim da bi :)

    A mene često pritišće onaj osjećaj zatvorenosti u moja četiri mala garsonijerska studentska zida. No isto tako, neki su dani bolji, neki lošiji, a na te loše uvijek pokušam napraviti neku promjenu u tom malom stanu. Neku promjenu da stančić bude dom. Pozovem svog Filipa pa radimo kokice i gledamo filmove, brišemo prašinu i slažemo police za začine… I dovoljno je, jer tada osjetim da je toplo i da je dom. A ti to, draga moja, imaš! :)

  21. Ja te potpuno razumijem, kod mene ista situacija. Kupljene plafonjere čekaju, zavjese čekaju, bager treba ući u dvorište da bi ja počela saditi, zid treba ozidati a nema se novaca, djeca nemaju sobu nego spavaju na podu, ali glavno da mi imamo svoju kućicu i da uživamo u njoj…A kad je dobar dan sve je predivno.

  22. Neno, ja zivim u zemlji gde svi (bez obzira sta rade ili koliko zaradjuju) sami pregradjuju, preuredjuju, krece i sve ostalo sto moze da se radi u kuci. To je ovde chique. Kad sam nekad davno spomenula kolegama da treba da uzmem majstora da krecim, ljudi su se sokirali i organizovali radni vikend. I kuca nikad nije 'zavrsena'. Da mogu, dosla bih da vam pomognemo, za uzvrat trazim samo jednu teglicu ovih krastavcica… Moja mama je majstor, godinama pokusavam da nadjem u prodavnicama krastavcice koji su barem nalik na mamine, ali jos uvek bez uspeha. Ovi tvoji strasno lice na njene:-)

  23. I ja mislim da bi pasalo uz papriku, 100%!

    Heej Anjči, ti si tako mlada, nekako mi je super normalna ta studentska garsonjera:) Znam da ti je dom:) Miljanče i ja smo na početku živeli u 30m2 u stanu koji mi sada izgleda kao nemoguće mesto za življenje. Al mi to tada uopšte nismo kontali kao katastrofu:)

  24. Holandija zvuči tako super! Jedin sam posetila AMsterdam al iz tvojih komentara i još nekih reportaža baš mi se čini dobra. Mislim, sigurno ima i svoje mane, kao i svaka zemlja ali kontam da je lepo živeti u njoj.

    Drago mi je da ti se sviđaju krastavčići:)

  25. Evo i mene !!! Stigla tacno na tursiju…obozavam krastavcice i uz ajvar mi je to najomiljenija stvar u zimnici ! U Rimu ih nema…mislim malih krastavcica na pijaci…jedan posao manje to je tacno, ali i jedna uzivancija manje…
    Jel' majstor i dalje radi ? Ja mislim da on radi polako zato sto zna da ima gazdaricu koja ga mazi kuhinjom…sto bi se covek zurio kada mu je ovako lepo ?

  26. Ja sam se malo rastužila što sam ono napisala, nisam želela da kažem ništa loše, a s druge strane, prošla sam kroz isto. Sva sreća pa je moja mama takav car, da je ona uspela Matiju i mene da pogura napred i da nas natera da počnemo da živimo zajedno. Ok, imala sam 25 kada se desilo osamostavljivanje, a dve godine iza toga sam svaki dan kukala kako bih volela da nas dvoje živimo zajedno i imamo svoj mir, čak iako smo živeli 10 minuta peške jedno od drugo. Ali sam tako zahvalna na tome i na ideji koju je imala moja mama, baš onoj o kojoj je Tanja pričala. Evo, zajedno živimo 2,5 godine i tek smo pre par meseci u potpunosti postali svesni toga, obostranih navika, rituala i osobina, pa i onih ružnih. Jednostavno, priča, primeri, priča. Imam drugaricu koja ima 27 i pre nekoliko meseci je uspela da se izbori za život sa dečkom. Roditelji sa obe strane su bili ljuti, povređeni i negirali su njenu odluku, ali kada su videli koliko su oni srećni, nakon samo mesec dana, sve je leglo na svoje. Ne mogu ti opisati kroz koju su agoniju oni prolazili, posebno s strane majke, ali majci je najbitnije da je njeno dete srećno. I ne smeš da odustaješ, bori se, oni te se svakako neće odreći, nikada. :) Mogu i da prete/lome/psuju, ali će posle mesec dana doći u goste u vaš novi stan, s punom kesom iz Tempa, čašama i šoljicama za kafu i šerpom ''da imaš za supu''. ;)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *