Uvek sam mislila da se na selo ide da sadiš povrće i voće, možda da imaš i koke, krave i gice. Da gajiš pšenicu, kukuruz i šećernu repu i tako to.

Mi nismo imali u planu takve seoske aktivnosti….
Bojala sam se promene navika, načina života i svega onoga što sam znala da na selu neći imati.
“A šta ako neko od naše dece bude hteo da svira obou, šta ćemo onda?” znala sam tako, iznebuha, da pitam Miljana.
Ili ” A šta ako budem htela da počnem da učim arapski? Da idem na jogu? Šta ću kad mi se jede kineski? A kuvani đevrek iz “Kao nekad”? A kako ću? A šta ću? A gde ću?
I koliko god da sam se radovala odlasku u našu, samo našu kuću, toliko sam bila rezervisana po pitanju nas kao seljana.
Onda kad smo počeli da živimo ovde, skontala sa da se na selo ide i da imaš svoje dvorištance u kom sediš i piješ hladan čaj.
Bereš svoje višnje.
Imaš dva mačka i dva psa.
Šetaš svako jutro u 7 sati uz kanal, da slušaš kako krekeću žabe i zuje pčele u krošnjama lipe.
Pozdravljaš nepoznate ljude na ulici.
Ostavljaš kola i bicikl otključane.

Voliš stare kuće, oronule ograde i zamišljaš kako će jednom neko doći tu da živi opet, da oživi sve te divne kuće.


Sve ono bez čega sam mislila da neću moći, ne trebam više. A i ako baš žarko želim, onda i nađem način da dođem to toga.

 Kad me neko pita odakle sam, ja kažem iz Novog Sada.
Zaboravim da *odakle sam bila, više nisam*.
Sad sam Petrovčanka. Gospoja sa sela.
[kindred-recipe id=”1426″ title=”Sendvič sa namazom od avokada i parmezanom”]
 
*Naziv priče iz istoimene knjige Dejana Stankovića

58 replies on “Namaz od avokada/Odakle sam bila, više nisam

  1. E, da samo znaš koliko ti zavidim! Ali istinski, iskreno! Svi koji me znaju znaju me kao osobu apsolutno i neopozivo zaljubljenu u selo, u sve varijante sela i seoskog života, iako sam najranije godine života provela u gradu, ja pamtim od onog trenutka kada smo došli na selo, bukvalno. Mnogo sam subjektivna po tom pitanju, ali eto, mene sad to što si pomenula kreketanje žaba gane, jer ga poznajem jako, jako dobro. Ovde gde sad živim osećam se bukvalno, bez ikakve patetike kao stvorenje u kavezu, i teže je nositi se sa tim nego što sam mislila. Zato me fascinira kako si ti brzo prepoznala lepote sela, a ja ih još očajnički tražim u gradu :-) Mnogo lep post, i prelepe slike.

  2. eee gospo moja, zivis moj san.. da se jednom vratim, da zivim u kuci bake i dede, da ponovo posadim njivicu koju su oni sadili, da obnovim pcelinjak i kupim pcele kao sto je moj deda to radio, da pljevim i da prosto zivim na selu.. jer selo je buducnost.. a grad je samoubistvo.. u gradu cemo uskoro da preskacemo jedni druge (u njujorku to vec rade), a to ne moze na dobro da vodi..

    p.s. cim dodjem na balkan eto me na one kiflice i ovaj 'ladan caj =)))

  3. Ja bih voljela tu zivjeti. Uvijek su me privlacili ti krajevi, ravni i siroki. Predivne fotografije i odlican recept, zdravo, lagano, ljetno.
    Mozda nadjes neku uciteljicu joge koja bi dolazila tu i drzala casove joge, ko zna :)

  4. Idi s milim Bogom – pa, gde nađe obou? A šta ako poželi da bude astronaut – idete u Hjuston? :-)
    Razveselila si me ovim postom, a pogotovo slikama. Vidi se da uživate i da živite kao sav normalan (i dobrostojeći) svet bilo gde u svetu – u ruralnoj sredini, na zemlji, u prirodi; humano življenje i odgajanje porodice – a obou neka uči sa Youtube-a :-)
    Uživajte, a ja jedva čekam još postova o vašem novom prebivalištu.

  5. Znaš li ti da u Austriji čak i svako malo mesto ima muzičku školu i bazen, i jogu i sve što ti treba. Čak kad dete upišeš na obou, prijaviš državi da si dete upisao i ono što inače dobijaš kao dečiji dodatak se uveća, jer se prohtevi deteta uvećavaju. Što više ulažeš u dete to ti država više daje. E, pusti snovi za nas. Biće prilika, pa evo nas kod tebe, da ti unesemo malo džumbusa u tu idilu.

  6. Oh srce moje. Kako uspes uvek toliko emocija i iskrenosti da uneses u ono sto pises. Zato i volim da te pratim! Ja sam skroz devojka za grad, i nikada nisam pomisljala da odem da zivim na selo. No, uvek mi je prijalo da odem na few days off to countryside kod bake – ima li neceg lepseg? Divim ti se jer pratis svoj san. A pitanja koja ti se javljaju su potpuno ocekivana, i drago mi je da vidim da ih lepo resavas, jedno po jedno..

  7. E kako bi se ja rado mijenjala sa tobom. Nisam iz nekog velikog grada ali eto ipak sam odrasla i zivim u gradu, na selu nikad nisam zivjela ali sam odrasla u predgradju i do nase kuce je vodila makadamska ulica a kuca je bila poslednja u ulici i oko kuce livade. Eh pojma nemas kako bih rado sad zivjela na selu i pustila cerkicu napolje da se igra a da ne strepim da ce je udariti kola ili naici neki pedofil ili ko zna sta sve moze da se desi u prometnoj ulici ispred nase zgrade koja nema ni dvoriste kako treba u kom bi djeca mogla da se igraju.Uzivaj u tome sto imas a tek sa djecom ces vidjeti kako je sve ljepse kad ste okruzeni prirodom, imate svoju bastu i dvoriste.

  8. drago mi je da si sretna tamo gdje ste se stacionirali. ja imam vikendicu na selu, ali još se ne mogu zamisliti živjeti izvan grada (iako je grad u kojem trenutno živim jako, jako malen, ali je 45 minuta od zagreba) :) ipak, uvijek sam si govorila da ću jednog dana u prijevremenu penziju, pa na selo, imat dvorište sa psima i mačkama i odmarat od života kakvog sam poznavala. tj kakvog sad poznajem :)

  9. E sad kad kažeš šta ti je želja, tačno mogu da te zamislim sa onim šeširom i mrežicom kako sakupljaš mede i voliš svoje pčele.
    Jako bih volela da ti se ostvari ta želja JOvanče!
    Da dođem i ja kod tebe, da uživamo zajedno u domaćim proizvodima!

    Mooooraš da dođeš kad budeš bila kod mame i tate!
    Nismo tako daleko!

  10. :) Hvala:)
    Ovo je ustvari nerecept post, kod nas je baš vrućina pa slabije kuvam…
    A za jogu, nikad se ne zna! Možda ima još neki entuzijasta u selu pa oformimo grupu:)

  11. hahahahha, Tanja mislim da mi je MIljan tako nešto i odgovorio tada:):):)
    Da, ovaj post je baš o tome kako za neke stvari na selu si uskraćen al mnogo više dobiješ zauzvrat:)
    Mislim da je kod dece bitno razvijati kreativnost i podsticati razne aktivnosti a to se može na razne načine, jel? Samo malo organizacije:)
    Kod nas u selu ima i tenis, i fudbal, i košarka, i razni jezici, i pozorište, majku mu valjda neće baš obou da izaberu!:):):):)

  12. Ajme, zamisli to! Mislim da niko ne bi živeo u gradu da je i kod nas tako:)
    Ajde, baš se radujem da sledeći jun posedamo u dvorištance;)

  13. :)Skroz kontam da su ljudi ili seoski ili gradski tip:)
    Tako da verujem da bi tebi na selu verovatno bilo naporno živeti. Kao i meni u gradu:) Nekako, grad mi nije ništa posebno pružao u odnosu na selo. Sve što sam radila kad sam živela u Ns-u, radim i sada. Stvarno se ništa nije promenilo. Samo je bolje postalo:)

  14. To i ja uvek pomislim kad vidim decu kako se igraju na sred ulice, opušteni a roditelja nigde u okolini.
    Znam na šta misliš jer i u Novom Sadu je jako slična situacija kao i kod vas u Podgorici.

  15. Kad sam bila mlađa nisam uopšte mogla da zamislim sebe da živim negde drugde osim u gradu, a posle kad sma malo usporila tempo i promenila navike, grad je počeo da me guši. Stanovi, previše kola na ulici, buka… Baš nam je trebala promena:)
    Možda je u Karlovcu život mnogo opušteniji od Novog Sada, ipak manji grad je druga priča…

  16. Ne mogu se složiti sa tobom:)
    Za mene je Petrovac selo i jako sam ponosna da živim u tako kulturno razvijenom selu. Iako je opština, nije grad. A nije ni varoš, jel.

    Gde mi živimo je retkost u Srbiji i nadam se da će više ljudi to uvideti i pridružiti nam se:)
    Možda Petrovac jednom postane gradić, al ja to ne bih volela:)

  17. Znaci, kod Merkura skrenem levo, udjem u Rumenacku i samo pravo, jel tako??? :)
    Evo, zamisljam tvoj dozivljaj ovih +35 C i malo vise, kod vas i kod nas (sad otprilike znas i gde je ovo kod nas)… i idem da potrazim neki rashladni uredjaj!
    Salu na stranu, drago mi je kad znam da neko zivi ono sto je pozeleo, a jos draze kad vidim da se tebi sve vise dopada to sto si zelela!
    p.s. I kad malo zahladi, pravim onaj karamel puter, eno sastojci vec danima u frizideru cekaju.

  18. A eto sa druge strane, mi nismo imali hrabrost da se upustimo u tako nešto. Doduše kad smo se mi kućili, već smo imali Milicu, a sa decom je nekako teže upustiti se u takvu avanturu. Iskreno sada se kajemo i maštamo da ipak kupimo neku kućicu barem negde u predgrađu. S obzirom na dečije aktivnosti i obaveze i ovako ne izlazimo iz automobila, ne znam kako bismo tad.
    U svakom slučaju, jako mi je drago da ste ostvarili svoj san i želim vam sve najbolje!

  19. nama je malo falilo da isto tako pobegnemo
    tražili i plac i sve, i iste me muke morile kao i tebe svo to vreme
    na kraju se sudbina isprečila, pa postavila druge planove
    ali i dalje je želja za kafom u svom dvorištu jaka… maybe some day :)
    ti uživaj i za nas ;) :*

  20. Pa to je bas lepa prica,uzivanje za citanje i gledanje.Ja sam rodom iz malog banatskog sela Botosa,a sad zivim nadomak Gornjeg Milanovca ,sa mojim dragim,moje dve najsladje devojcice,mackom i psom Mikijem.Imamo nasu malu kucu na kraj puta,dvoristance,veeeliku brezu i brdo iznad nas…i mnogo nam je lepo.I,ja eto,odakle sam bila vise nisam….ali mnogo volem ravni Banat i uztalasanu Sumadiju.Pozdrav1

  21. Šteta što je infrastruktura tako loša u Srbiji, plus skup benzin, izgleda da bi puno ljudi otišlo da živi na selo tj. predgrađe (u Americi se to računa u predgrađe).

    Vidiš moj izbor je da živim u gradu, što je ovde prilično hrabra odluka, i skupa, pogotovo sa decom. Naime, ovde je naš porez na kuću duplo skuplji nego u predgrađu, što mu dođe pola kredita, pa ti sad vidi… drugo, državne škole su krš (kao i u svakom američkom gradu svakakav svet živi u gradu), i sad moram da šaljem klince u privatne škole, što uopšte nije jeftino. Zato se roditelji čim deca malo porastu odmah sele u predgrađe gde su dobre državne škole i jeftiniji je život.
    Ja volim da ljudi cirkulišu oko mene sve vreme. Leti mi čak ne smeta buka ljudi koji odlaze u grad. Ne volim male sredine, mada moram priznati vojvođanska sela, pogotovu ona u Sremu, su vrlo cool, ljudi kao i okoliš su veoma pitomi.
    Iz moje perspektive tvoja odluka je vrlo razumna, ali iz tvoje to je veoma neuobičajna odluka… plus, u Srbiji je je živeti u gradu i dalje statusni simbol… što si bliže centru to se više osećaš nekako aristokratski, sa visine gledaš sve pridošle i one iz predgrađa. Silly, ali tako je. Good luck! Sa dobrim kolima i malo para za čorbu tvojoj deci neće ništa faliti.

  22. Mozda vam se svi jednog dana doselimo u komsiluk.:))) Backi Petrovac je mestasce sa dusom, sigurna sam da vam nece nista nedostajati, zapravo kad imas svoju kucicu i drage ljude (+ ljubimce:) pored sebe, imas sve sto ti je potrebno. Moji su rodom iz Beceja i zao mi je nam nije ostala kuca tamo, da mozemo bar nekada da se vratimo… divne su ti sve slicice i post.:))) Saljem vam punoo lepih pozdrava!

  23. :):):)
    Sanja, i kod nas je haos vruće. Još mi nismo stavili klimu i toliko je tplo da ne mogu noću da spavam… Tako da te skroz razumem što se tiče kuvanja, ni meni se ne pali šporet:)
    Nadam se da će ova moja priča ohrabriti više ljudi da se presele iz grada. Sela nam umiru a zaista imaju d aponude puno toga.

    Ja odo da se tušnem, po stoti put danas;)

  24. Pravo da ti kažem Irenče, nismo mi nešto posebno hrabri. Život se ne menja puno samo zato što nismo u gradu. Barem ne nama.
    Verujem da je sa decom mnogo teže odlučiti se na promenu sredine al kontam da je za decu super da žive u manjim mestima. barem iz mog ugla posmatranja života.
    Iskreno se nadam da neću morati da vozam decu na razne aktivnosti već da će pronaći i ovde nešto što ih ispunjava (i mi ćemo se potruditi usmerimo na to:):):)). A ovde ima dovoljno aktivnosti za decu uzrasta osnovne škole tako da nek ne izvoljevaju previše:):):)

  25. Ej, i nama je tako bilo pre par godina. Našli mi plac, skoro da kupimo i nekako se sudbina isprečila pa ništa od toga nije bilo.
    I nakon samo 5 godina od tada, evo nas sređujemo dvorištance:)
    Nikad se ne zna:) Samo ti sanjaj i ne odustaj:)

  26. Jako sam srećna da čujem ovakvu priču! Bravo! Nadam se da će se više ljudi ugledati na nas i naći svoju sreću van gradskih centara.
    Puno vas pozdravljam!

  27. Ivana, ti si definitivno gradski tip:) i odlično je što nisi pristala na kompromis. Siguro je tebi ono što bi nekom bio teški tovar u gradu, sasvim normalna stvar.
    Nekad me pitaju kako me ne mrzi da idem u Ns kod frizera…Mislim, uopšte mi nije teško da sednem u kola i za pola sata stignem do centra. Nije baš kao da sam otišla na planinu da živim…
    Tako da skroz si u pravu što se tiče nas, sela i grada. Za mene je normalno da neko ko voli grad i koristi sve ono što mu on pruža, živi u gradu.
    Al postoji puno ljudi koji će pre da se guraju u stanu od 40m2 sa terasicom koja gleda na drugu zgradu i koji uopšte ne koriste aktivnosti koje grad nudi. A sela nam umiru…Totalna besmislica…
    Odluka da odeš u selo nadomak grada je više pametna nego neuobičajena i nadam se da će više ljudi(onih seoskih tipova) da se opameti (kao i mi što smo:):))

    Hvala ti:)

  28. Jesteeeee, kad imaš drage oko sebe, ko još misli o oboi?:):):) Jednom kad budem imala decu, vodiće se tim načelom;)
    Lanči, nadam se da ćete jednom ti i šef da dođete u naše krajeve pa na hladan čaj ispod višnje:)

  29. Ja sam 100 % beogradsko dete i nikada nisam imala nikoga ne samo na selu nego ni u nekom manjem gradu nego sto je bio Beograd pa i sada evo me u Rimu…oduvek sam mislila da veliki grad ma gde bio ipak daje mnogo vise mogucnosti…sve se nekako tamo odvija…uvek si na izvoru dogadjaja bilo kakve vrste…i naravno casovi oboe, slikanja na svili i kurseva esperanta ! A u stvari nemamo mi bas tako vremena a ni mogucnosti da koristimo sve ono sto nam grad pruza a kako vreme ide sve nam je vise potrebno neko vece parce neba i vise vazduha za disanje…i meni to pocinje da nedostaje jedino sto sam jos uvek u fazi kada mislim da ce "biti vremena" da se preselim "u prirodu"…da se setam i ja uz reku i slusam tisinu…cesto se desi da vreme jako brzo prodje a mi taj korak nikako da napravimo. Pitam se da li ima svrhe praviti takav korak sa 70 godina…valjda je logicnije to uraditi ranije pa da u toj prirodi ili manjem mestu covek uziva dok je jak i zdrav sto bi se reklo…salu na stranu mislim da bi meni jako smetalo jedino to da me svi znaju i da svako zna sta si radio i gde si bio…na to bas ne bih mogla da se naviknem a cini mi se da je to neminovno ! Ili mi se to tako cini…ne znam !
    Anyway, ja mislim da svi mi ipak radimo ono zasta smo i stvoreni i da podsvesno znamo tacno sta smo u stanju a sta nismo…tu niko nije u pravo ili krivu…
    In bocca al lupo !!
    Baci

  30. Marinche, nikad nije kasno za kuću u Toskani:):):)
    Meni je super što nas ovde još uvek niko ne zna a i pride ne zna nikog ni od naših predaka tako da smo im totalno nezanimljivi:) Malo jes naša kuća problematična što se tiče izgleda al vidim da sve više počinju da je simpatišu:)

    Sa onim potonjim se delimično slažem. Mislim da se ljudi često boje promena pa odaberu lakši put (to govorim iz iskustva). I ja ih ne osuđujem, nikako!
    Iskreno život na selu nikad nije bio moj san ili želja od kada znam za sebe. Niti sam imala neke preferencije glede toga. Tek sad kad živim ovde uviđam koliko stvarno prednosti ima manje mesto za život. Al moram da dodam da je Petrovac izuzetno razvijeno selo, u kulturnom smislu, i odabrali smo ga život velikim delom i zbog toga.

  31. Moram se nadovezati zbog stanja u Austriji, samo nakratko :-) Jelena, u Austriji jeste tačno da svako malo mjesto ima muzičku školu, i vjerovatno i bazen, ali to s prijavom djeteta državi da svira neki instrument i time se povećava dječiji doplatak, to nažalost nije istina, ne znam odakle ta informacija? Prohtjevi djeteta, ako se npr. radi o njezi bolesnog djeteta, se naravno uzimaju u obzir i tu postoje načini i mogućnosti da država poveća doplatak (mada to nije klasični doplatak, zove se drugačije) ali se zasigurno ne uvećavaju za financiranje ma bilo kakvih -sportskih, muzičkih i dr.- aktivnosti. Za to su isključivo odgovorni roditelji. Ako se djeca pokažu jako talentiranim, postoje raznorazne stipendije, ali tek za studij, i to je to. Sva djeca primaju jednak dječiji doplatak, bez iznimke! Ako imaš više od jednog djeteta, onda se dobije malo više, ali to nema veze sa prohtjevima djeteta kao pojedinca. Suprug predaje u muzičkoj školi, pa dobijam informacije iz prve ruke kakve su zakonske osnove, jer i roditelji često pitaju da li ima mogućnosti sufinansiranja od strane države, jer sati su skupi :-) No, to nema veze s tvojim divnim postom, samo želim da ljudi ne sanjaju o nečemu, što kod nas (u Austriji) ne postoji… Nažalost…
    Kako bih ja rado provodila večeri na svojoj terasici i uživala u ledenom čaju. Meni je to san snova! A za obou, ko zna, dok dijete poraste, možda dotle u selu bude neko davao i sate oboe, sve je moguće ;-)

  32. Nevena, imas apsolutno pravo kada kazes da se ljudi cesto boje promena pa idu linijom manjeg otpora (i ja sam s vremena na vreme te grupe clan)…Htela sam da kazem nesto drugo: nikada nismo apsolutno sigurni da li je odluka (mislim na nesto veliko naravno)koju smo doneli prava ili nije…da ne bi smo celog zivota sebe smarali pitanjem da li je to bilo ispravno ili nije u jednom trenutku mora da se resi da je to prava stvar i da se pozitivno ide napred i da u pluca udahnemo svu pozitivnu energiju…ukoliko se ne radi bas o potpunom promasaju iz svega moze dignute glave da se izadje !
    Necu sada da otkrivam vrucu vodu ali ukoliko si sa nekim ko te razume i ko isto na svet gleda svuda se moze…i ja bih najverovatnije "prezivela" kucu u Toskani na brdascetu…bas bi mi bilo lose da tamo otvorim skolu kuvanja i B&B…i da primam blog drugarice iz Petrovca i okoline !!!

  33. Lijep je tvoj Petrovac.Al jos je ljepse i bolje sto si zacrtala taj plan i ostvarila ga.Oboa?Arapski? sve su to samo bile izlike mozga.sva sreca da si slusala srce.Vjerojatno selidba i prilagodba nije bila san snova ali krajnji rezultat je bio vrijedan,sto se osjeca po tvojim postovima i bas mi je drago zbog tebe i gazde Miljanceta ;-)
    ima selo svojih prednosti i nedostata,kao i uostalom, i gradovi.
    i bas vas vidim kako radite nesto u vrtu;on sa sesirom a ti sa keceljom;kao u nekim proslim vremenima ;-)
    samo ti uzivaj u Petrovcu i tko zna,mozda vam jednom naidjem i pozdravim vas kraj ograde :-)

    kishand gospojo sa sela :-)

  34. Nevena, ovde kod mene je sik (chique) ziveti na selu (ili manjim mestima. Selo pruza mnogo vece mogucnosti za ugodan zivot, a brze i jednostavnije se dodje do casova oboe, liste za cekanje na casove plivanja su krace, a najbolje skole po definiciji nisu u velikim gradovima. Ja sam tipican primer gradskog tipa, ali jedva cekam da odem iz metropole, jer znam da ce moje dete da ima mnogo kvalitetniji zivot u nekom manjem gradicu. Odavno sam otisla iz Jugoslavije, pa ne znam kakva je razlika izmedju grada i sela. Sa ove tacke gledista, nema dvoumljenja!
    Da ne zaboravim: napravila sam namaz danas, ali smo ga koristili kao dip. Nestao!

  35. :)
    Hvala ti Sale. Jako mi se sviđa ta slika mene u kecelji i Miljana sa šeširom:)
    Ma da, svako mesto ima neke mane. Ja konkretno mogu da ti oma nabrojim 10 al znaš mene, samo lepe stvari potenciram u životu:) Pa sve kad ne mogu da nađem slatku pavlaku za šlag, a obišla sam celo selo, sve se ubeđujem, ma i bolje što je nisam našla, samo se gojim:):):)Al prvo malo opsujem selo;)

  36. Na Tv-u sam videla holandska sela i mogu da razumem zašto je šik:)Ah, divna su! Baš divno ako uspeš d aodeš da živiš u neki manji gradić ili njihovo selo.
    KOd nas su sela, čini mi se ostala slična kao onomad kad beše Jugslavije. Promarna delatnost je i dalje poljoprivreda tako da još uvek nije šik:)
    Al je mnogo dobro za život i opušteno.

    S druge strane, gradovi su se jako promenili i potpuno su drugačiji od gradova Juge. Samim tim, selo dobija priliku da ponovo oživi. I ja se nadam da će više ljudi doći na selo.

    Slađo, ti si pravi melem za naše duše fudblogerske! Znaš ti koja je to sreća kad čujemo da je neko isprobao naš recept i da mu se svidelo! Ihhhhh, sreća i radost!

  37. Ih, što ti je lepo mestašce.Divnoooo! Doneli ste pravu odluku. Gde ti pade na pamet oboa? Živu me nasmeja. Ja mogu da živim bilo gde ali da mi je u blizini neka voda, nije bitno da li je reka ili more. Mada mi nedostaje moje dvorište. Iiiii, samo da znaš. letos sam posadila avokado. Mama kaže da se primio i da je porastao. Za koju godinu, sedećemo u mojoj bašti i jesti domaći avokado dok tvoj klinac bude svirao obou. :)) A,a , šta kažeš?

  38. Mislim da je kvalitetniji život na selu, a što se djece tiče je neusporedivo, mi smo isto na selu i moja djeca nisu ni za komjuterom, televizijom ni ne dosađuju se, non stop su vani i zimi i ljeti!

  39. "NIje važno odakle sam, sve dok znadeš kuda putujem" riječi su Johnnyja Štulića kojima se ja vodim. Jer ono što je bilo, bilo je, a ono kuda idem i želim stići uvijek mogu promijeniti na bolje!

  40. Blesavo, dok ti bježiš iz Novog Sada, ja bih željela tamo :). Muž i ja smo nedavno bli po prvi put u Vojvodini, i preselili bi iz Hercegovine isti tren. Onako nesto lijepo odavno nismo vidjeli. I ljudi, i okolina, i događanja, ma sve je predivno. Mozda je u pitanju samo turistička naivnost, ali mi se Novi Sad čini kao super mjesto za život.
    P.S. Ja uopće nisam tip za selo, otići par dan super, ali za dalje ostajanje nikako ne, ali se divim kad netko zna uživati kao ti.

  41. Ali po avokado moras do novog sada :)

    Divni petrovac…Znas ja kad idem sa nekim bliskim kroz Petrovac a da taj neko nikad pre nije bio, obaveyno napomenem kkao tu zive preteyno Slovaci, i zato je tako fino i uredno!
    Obozavamavam njihovu gimnaziju!

  42. Ja sam djetinjstvo provela na selu i, koliko mi je god znalo i dosaditi, zaista nikad neću zaboraviti krave kod bakine susjede i vruće, svježe, tek pomuzeno mlijeko. Ni pse koje je moja baka imala, a moj djed obožavao. Njezine višnje još uvijek beremo, a salata u njezinom vrtu uvijek je bila veća od ove naše, u našem gradiću (koliko god da je malen).
    Sad živim u gradu i volim, ma obožavam to, ali život bez sela ne mogu zamisliti. U selu ljetujem, na selu je moje srce – moja baka.
    Uostalom, dok se zaželiš grada, skok u auto i brzo si u gužvi i vrevi. Zato – uživaj :)

    Ja sam s avokadom još u procesu upoznavanja – ali u tvoje recepte vjerujem i isprobat ću :)

  43. Malopre pitam drugaricu (mama nije pri netu trenutno): "Čuj, idem u prodavnicu, reci mi šta bih mogla da kuvam ovih dana da znam šta da kupim." A ona će: "Idi na Hleb i lale pa vidi." :D I ja šta ću :)
    Inače, nešto slično ovome sam krenula spontano da pravim: avokado, krem sir, biber i limunov sok. Probaću (dok još nemam blender) da dodam beli luk u prahu, volim beli luk baš.
    Znam da sam dosad najavljivala da ću koješta da pravim, ali sad kad primam goste za par dana stvarno hoću (haha), pa ti se javljam s rezultatima! :)

  44. Jeste da je priča od davno ali kako tako divno sve možeš da opišeš i da uslikaš…Mi rođeni Petrovčani stvarno nemamo oko kao vi što ste novi Petrovčani sve vidite drugačije lepše inspirativnije…Hvala Vam na tome jer bez novih ljudi i poznanstava sve bi bilo sivo…Obožavam moj Petrovac sa svim nedostacima jer upravo u njima vidm šansu za promene….

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *