Ovaj post sam napisala dan pred odlazak  iz Hong Konga. Sedela sam u bistrou, pijuckala vino i bockala francuske sireve. Čekala sam Vuleta da dođe sa posla pa da idemo da večeramo. Nisam stigla da sredim fotke pa je ostao neobjavljen. Do danas.

Drugačija pijaca je smeštena u dugoj i uskoj uličici. Graham street. Kad staneš na vrh ulice, vidiš samo jednu dugačku, zeleno crvenu štraftu. Kao neka zmija.
Štandovi su gusto nabijeni. Prodavci, kao da su izašli iz nekog filma. Savršeno se uklapaju u pijacu i totalno se ne uklapaju u deo grada u kom se pijaca nalazi. Central, središte ostrva gde caruju Prada, Armani i kompanija. Tj. od obale mora do uzbrdice caruju oni. Posle kreće neki drugi svet, neke druge prodavnice, neke druge vrednosti.
Neko bi rekao dva sveta nespojiva. Negde da, ali u Hong Kongu, gradu kontrasta, sve može.

Sutra idem kući.
Još jednom sam došla na pijacu da dobro upamtim sve ove boje i raznolikost koju teško da ću ponovo videti.
Oduševljava me izbor i razmišljam kako će mi nedostajati ta šarena raskoš. Ta bujnost.

Al opet, ne mogu da ne primetim kako mi srce radosno pokoči, kako se na licu osmeh pojavi kad pomislim na sve ono što me čeka  kad se vratim. Ljudi, kuća, selo-moje-lepše-od-Pariza i moja mala, seoska pijaca.
Koliko god da je divno putovati, savršeno divno, vratiti se kući je tako dobro. Sve što sam videla, doživela, otkrila dođe na svoje tek kod kuće.
Tek sam tada kompletna.

49 replies on “Hong Kong pijaca/Drugačija

  1. Neka si se ti nama vratila.Svugdje je lijepo al dom je tamo di je srce.Ja sam bio na par mjesta.Tamo ljudi imaju vise para,sve je nekako urednije i komplicranije i sto sam stariji to vise shvacam.Ja sam balkanac.Tu sam gdje je zivot po mom ćefu i gdje nitko ne žuri iskljucivo za parama,gdje se ljudi druze i to ne samo vikendom…gdje sam doma.
    Tako da te apsolutno shvacam…"moje selo lepse od Pariza"….
    :-)

  2. Divne su slike i uvek je vise nego divno sve sto kazes posto kazes potpuno otvorenog srca…vazno je da covek ima gde da se vrati i da mu je tamo lepo ali ne smatram da ljudi treba da se dele i da se dele na one koji smatraju da je samo lepo kod kuce ili nije…Mislim da kuca moze da bude na svakom mestu jer smo mi ti koji je gradimo i uvek je sa nama nosimo, bas kao sto puz radi ali prozor i vrata kuce moraju uvek da su otvoreni da iz nje moze da se izadje, da se gleda negde van nje…samo smo tako bogatiji !

  3. Mislim da je pijaca nezaobilazno mesto svakog pravog turiste, barem je to kod mene uvek tako.:) Volim da obidjem pijacu u nekom novom gradu, da prosetam izmedju standova i upijam sav taj kolorit, tako prepoznatljiv a opet jedinstven… a onda, lepo je vratiti se kuci sa puta i ponovo sve proziveti u mislima i slikama, srecan povratak!:))

  4. Nevjerojatno je kako sam bila vesela što se vračaš doma…ne znam zašto? Jednako komuniciramo kao i kad si bila u HK…Mozak je čudo! Valjda taj osječaj da si bliže radi razliku;). Tako da znaš da je i jedno srce, u selu blizu tvoga poskočilo nekoliko puta. I sad je na mjestu;)

  5. Marinče, nis ti mene razumela:) Ne mislim ja da je samo lepo ko kuće, daleko od toga. Nego znaš onaj osećaj kada sa puta dolaziš kući, znaš onu toplinu što osećaš što ćeš videti tvoje ljude, tvoj prostor. Nije bitno gde se nalazi .
    Putovanja su za mene baš ti prozori i vrata o kojima ti pričaš:) Tolerantna, otvorena i spremna da prihvatim drugačije sam postala zahvaljujući tabananju po svetu:)
    Kratko rečeno, sve se slažem sa tobom:)

  6. Da Lanči, baš tako:) Mi obožavaoci hrane odlazimo na pijacu kao neki ljudi što idu u muzej:) Na pijaci se najbolje oseti atmosfera mesta koje posećujemo. Vidiš sve te lokalce što kupuju namirnice za ručak. vidiš njihove face, čuješ glas, kako su obučeni. I sve je jasno:)
    Hvala:)

  7. :) šaljem ti jedan veliki zagrljaj:)
    daaaaaaa, totalno neverovatno da ta uznapredovala tehnologija jednostavno ne može da pomogne srcu kad krene nedostajanje. Može za kratko vreme al nakon toga samo povratak kući može da ispegla stvari. Makar bio i povratak na kratko. Vule je živi primer toga:)

  8. :)
    Ja sam uvek kontala to "Moje selo lepše od Pariza, lepo iz daleka a još lepše iz bliza" kao nešto negativno. Tek mi je nedavno sinulo da autor ustvari misli na ljude, uspomene&co iz tog sela, a ne samo selo kao mesto življenja od kojeg nema boljeg pa je zato bolje nigde ni ne ići…
    Putovanje oplemeni dušu samo tako i nekako, ta duša najbolje sija kod kuće, kod srca, jel:)

  9. Mmmm, kako volim ovakve kulturoloske sokove. Ali, bas zato sto su na neki nacin sokovi, kad ih izgustiramo, nije nam tesko i kuci da se vratimo. Ja sam slicnu pijacu videla u Amsterdamu, ali u imigrantskom delu, vodili me Surinamci :) Kupili namirnice (neke prvio put videla), pa pravili surinamsku hranu. Divno iskustvo!

  10. Dobrodošla i Bolje nas našla:) Iznajmimo ti par odomaćenih kineza da prave buku na seoskoj pijaci,kao dobrodošlicu na pijačni dan ;)

  11. Nevence bre, razumela sam ja tebe i uopste nisam na tebe mislila…nego ima takvih ljudi koji su jako zatvoreni i ne elasticni i uopste ih ne interesuje da izadju van sopstvenog dvorista. Oni posle takve stavove prenose na zivot uopste, na zajednicu…
    Ma znam ja da se nas dve slazemo, znala sam ja to od prvog trenutka !!!

  12. nedavno am u francuskoj posjetila jednu trznicu, ovaj tvoj post me svojim sarenilom podsjetio na nju, iako su namirnice dosta drukcije, logicno :)
    obozavam ovakve postove

  13. dobrodosla draga Nevena:)
    "Koliko god da je divno putovati, savršeno divno, vratiti se kući je tako dobro. Sve što sam videla, doživela, otkrila dođe na svoje tek kod kuće.
    Tek sam tada kompletna."
    sve si tako jasno rekla!

    najlepse je po meni bas to, putovati pa se vratiti pa opet putovati i tako redom. Mislim da jedino tako mozemo da upijemo ono sto smo videli na pravi nacin. Ukoliko samo putujemo i menjamo mesta, nemamo vremena niti prostora da smestimo divne dozivljaje, mirise, ljude i boje koje smo videli.
    :)

  14. Ja sam nekad mislila kako bih bez razmišljanja mogla preseliti se u neku drugu zemlju.. i što više vrijeme prolazi imam osjećaj da bih mogla otići, ali ostavila bih srce doma. Kod moje mame, sestre, kod mojih najdražih baka i prijatlja. Al zato me ništa ne sprječava da putujem, makar i kroz tvoje postove.
    Dobrodošla kući :)

  15. Kažu da, ako želimo da upoznamo neki narod, treba da obiđemo njegova groblja i pijace. Pijace su mi uvek nezaobilazna destinacija, iako baš i ne kuvam… Najlepše se fotka! A i ova druga destinacija može da bude jako interesantna. ;)

  16. P.S. Ja imam problem što se povratku skoro nikada ne radujem, a prvi osećaj po prelasku granice mi je razočarenje, a pomisalo "gde ja živim?!"

  17. Mora biti da ima predivnih stvari i tamo. Još umesto onog gore tofua oni garant imaju neke ludilo sireve. Mmmmmm, rado bih i to iskusila:):):)

  18. Groblja, da:) Nisam se još uspela prepustiti njihovoj lepoti, nikako da prevaziđem taj smrt momenat. Al znam da stvarno ima neverovatno lepih. U Novom Sadu sam živela pored najlepšeg groblja dve godine al samo sam sa balkona gledala. Nisam želela da se šetam kroz njega:)

    Ja sam prevazišla taj momenat gde ja živim. Valjda mi je ta misao toliko često prolazila kroz glavu svakodnevno pa sam si na kraju rekla-tu si gde si, sama si odabrala, ili uživaj ili diži revoluciju:)
    To nije baš lako al za sada jedino tako opstajem u ovoj preludoj zemlji:)

  19. Uživala sam u čitavom putovanju sa tobom! i slažem se sa zaključkom…lepota putovanja i doživljenog dolazi na svoje kad se čovek vrati u svoju realnost :)

  20. Uživala sam u fotkama i baš mi je drago što si se lepo provela.
    Lepo se kaže : svuda pođi , kući dođi.
    Da znaš da si mi nedostala :)

  21. Mislim da nigdje ne bi mogla živjeti drugdje nego tu gdje jesam. Svugdje je lijepo otići ali najljepše se vratiti u toplinu svoga doma, bez obzira na sve raskoši koje svijet pruža

  22. Uuuu, ja baš volim da prošetam grobljem! Tu ima svega… i komedije, i tragedije, i klasike i kiča. Jedne godine, u Tunisu, ja sam bila zgrožena što se jedan par venčava u kapeli koja je praktično na groblju (a groblje je odmah u nastavku glavnog gradskog trga). Onda me je ulični prodavac prosvetlio sa: "A šta je tu čudno? Pa sve je to život!" ;)

  23. Neno moja ovo je prestravaaaa :) Slike su neverovatne , izvukla si srz svog putovanja. Svidja mi se ono ,,tek tada sam kompletna'' . Ja bih ti rekao da jesi neko vreme, a onda ponovo u nove avanture. Vidimo se na kofi! :) Rade

  24. Prelepe slike i priča al' me kopka šta je šta i šta prave od toga?

    Kad sam bila u Pekingu videla sam samo jednu jadnu pijacu, pomešanu sa nekom šund garderobom, podsetilo na nas pa sam brzo pobegla :-(

  25. <3<3<3
    I vi ste meni da znaš! Ipak sam se navikla na ovo virtuelno druženje pa je baš čudno kad nisma u toku sa blogo dešavanjima:)

  26. Apsolutno:)Ja čim se vratim kući budem srećna što sam se vratila, uživam i onda op, krene da me hvata želja za putovanjem:) I tako u krug:)

  27. Uade, čoveče, pa gde si nestao, maaaaaan?
    Moramo se videti što pre!
    U nove avanture obavezno, jer samo tako smo isto kompletni, ne?
    Cmoksi, hagzi:)

  28. Vesna, ću da ti kažem ja, iskusna honki;)
    Sve ti to u voku brzo prže, kad je u pitanju povrće. A imeso.
    Ili ga samo izblanširaju i ubace u slanu varijantu sutlijaša u kombinaciji sa mesom ili ribom-kondži se zove.
    Voće jedu sveže i u dezert. Često neke želee prave i pudinge ali bez brašna. Već samo od voća.

    Jako mi se sviđa njihova kuhinja. Mislim da bi i tebi jer u dosta jela ne koriste teške soseve i puno ulja i sve im je baš, baš sveže i puno ukusa.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *