Taj dan smo se vraćali vozom iz Firence (Firenza), gladni. Nismo imali pojma gde i kako ćemo večerati jer stižemo u Ćertaldo (Certaldo), malo mesto o kojem ne znamo ama baš ništa, osim gde je železnička stanica.
Jer su nas u San Điminjanu (San Gimignano) ošišali prethodno veče pa iz principa nismo hteli tamo da idemo.
I, jer kuhinja na farmi na kojoj smo odseli se ne greje (jer smo jedini gosti) i toliko je ledena da se u momentu gubi apetit.
Ćertaldo, slatko mestašce ne obećava baš. Cvokoćemo na glavnom trgu i većamo na koju stranu.
Levo- neki nešarmantni kafić sa par dedica u njemu.
Desno- fensi restoran gde pasta košta 15 evra.
Preko puta- restorančić, dupke pun, sa dečijim crtežom gusara na reklami, al sa primamljivim cenama.
Odluka doneta, kako smo ušli, tako smo izašli. Kaže teta vratite se za sat vremena. Miljan besan, hladan, gladan protestuje- neće, bre, on da čeka toliko dugo! Ajmo kući!
Čuš ajmo kući u nedođiju, gladni!
Nema šanse.
Zaputismo se mi kod onih dedica na aperitivo. Taman baš italijanski. Svi uvek idu na pićence pre večere.
I sedimo mi tako sa dedicama, grickamo kikiriki i pijemo isto što i oni x2. Miljan se pravi da čita novine, ja gledam neki regionalni, smešni kanal i nije nam uopšte loše.
Bolju italijanštinu nismo mogli dobiti, mislim se ja.

A onda u gusarskom restoranu, koji drže mlada teta (konobarica) i njen muž (kuvar), naručimo najukusnija jela koja smo ikad probali. Jednostavna i ispunjavajuća, istinska kućina povera toskana (cucina povera toscana) u svom punom sjaju.
I domaće vino u keramičkom bokalu.
I sve to doprinese da se nacvrcamo od čiste sreće i dobrog vina i da se ja zaglavim u wc-u.
Nikad neću zaboraviti kako plačem od smeha dok čekam da neko naiđe i spasi me. Dobrih 15 minuta.
Kako sam na kraju uspela, nemam pojma. Kada sam izašla smejući se, vidim Miljančeta kako kontemplira o tome šta da uzme za desert. Ne izgleda zabrinuto uopšte.
Nisam ni mogla da se ljutim na njega kada mi je predložio da podelimo čokoladnu tortu.

Njoki sa ovčijim sirom

(verzija za štampu)
Originalni recept, blago korigovan

300 ml mleka
50 grama putera
150 grama brašna + 2 kašike brašna+ brašno za posipanje
1 jaje
1 žumance
120 grama punomasnog ovčijeg sira (domaći  sir u kriškama)
½ kašicice soli
Biber
¼ kašikice muskatnog oraha
 
Maslinovo ulje (hladno ceđeno)
Ulje od  tartufa
Sveži bosiljak
 

→ Zagrejati  mleko da proključa pa smanjiti temperaturu na srednju i dodati puter. Kada se puter  otopi dodati narendan  muskatni orah, so i biber.
→ Dodavati brašno polako i sve vreme mutiti sa žicom za mućenje. Kada se utroši  brašno, skloniti sa šporeta i umešati jaje i žumance. Vratiti na šporet pa dodavati i jednu po jednu kašiku brašna.  Sve vreme mešati mutilicom.
→ Kada smeša bude izgledala poput jako gustog sosa, skloniti sa šporeta, dodati izdrobljeni sir i nastaviti mešanje varjačom dok se sir ne sjedini sa smešom. Ukoliko je ostalo par grudvica sira, ne brinite,  to neće uticati na izradu njoki.
→ Ohlađenu smesu  premestiti   u frižider na minimum sat vremena.
→ Na dobro pobrašnjavenu površinu izručiti hladnu smesu , posuti brašnom i oblikovati u loptu.
Budite pažljivi da ne preterate sa brašnom jer će njoki onda biti tvrdi. Čim se testo počne lepo oblikovati bez lepljenja i raspadanja, prestati sa posipanjem brašna.
→ Loptu podeliti na manje delove i od njih razvaljati dugačke valjke debljine palca. Valjke nožem izrezati na komadiće.
→ Komadiće  brašnjavim prstima oblikovati u lopticu  pa palcem prevući  preko viljuške kako bi se napravile brazdice. Ovaj korak možete preskočiti ukoliko nemate vremena. Brazde služe kako bi njoki bolje primile sos u kojima će se služiti.
→ Vodu zagrejati u velikoj šerpi do ključanja, pa posoliti. Ubaciti po 10 njoki odjednom, ne više,  da se ne bi zalepile u toku kuvanja. Kada isplivaju na površinu, njoki su skuvani.
→ Izvaditi iz šerpe cediljkom i premestiti u tanjir za služenje.
→ Posuti maslinovim uljem, uljem od tartufa i rendanim pekorinom ili parmezanom.
→ Ukrasiti sa listićima svežeg bosiljka i poslužiti odmah.

Prijatno!

43 replies on “Njoki od ovčijeg sira/Hladni dani u Toskani

  1. Ti mali restorančići uvek imaju najukusniju hrane. :)
    Baš imate lepe uspomene iz Toskane. Ja bih mnogo volela da je obiđem na biciklu , ali ovi moji hoće da spoje vinsku i biciklističku turu a to mi nekako ne ide. :) Jedino da im ugradim pomoćne točkiće na bajsevima. :)
    Njoke obožavam, i ove tvoje mi deluju diiiiivno. Odoh da pinujem. :)

  2. Divni njoki. Mogla bih ovo jednom isprobati. Svidjaju mi se puno slike i ovaj detalj s vodom mi je odlican. Nisam nikad bila u Toskani, ali volim film Under the Tuscan Sun. Jesi li gledala?

  3. Jao, mi nikako da prestanemo misliti na Toscanu pa smo zaključili da moramo ići opet. Ovog puta bez puno turistčkih obilazaka, samo po malim tratorijama na ovakve njoke i vino. Hvala ti što si mi dodatno osvježila sječanja ;)

  4. Toscana mi je jedna od davnih zelja. Kada kazes Italija, ja odmaj pomislim na Toscanu. Ne prvo na Rim, ne na Veneziju. A vas dozivljaj je bas ono sto bih volela da mi se desi tamo, jer to je autenticno iskustvo na putovanju :)

  5. Ja bi se mogla udavit u njokama, jer jednom kad počnem…. mah, vjerojatno mi od njih sve hlače odmah postanu premale XD Fina kombinacija, to je to, talijanska kuhinja, jednostavno savršenstvo :)

  6. Wow, na bajsu bi bilo preterancija! Ma idu bre vino i bajs savršeno, to ja iz proverenih izvora kažem:):):)
    Mi kad smo bili, naravno van sezone inače ne bi mogli da idemo, je bilo užasno hladno. S jedne strane je to super jer prođeš mnoooogo povoljnije i ima jako malo turista. S druge strane, moraš da praviš česte pauze da se ugreješ-čitaj vino i fokaća. Ustvari, nema loše strane:):)

  7. Jesam Goco, volim ga jako:) Pošto smo išli iz Umbrije u Toskanu, prošli smo blizu Kortine gde se snimao taj film. Nismo svratili jer smo mor.ali da skrenemo sa puta a već smo se bili zaputili u Montepulćano. Predeo je neverovatan, stvarno filmski…
    Preporučujem ti jednu divnu knjigu Olaf Olafson je napisao- Restauracija. Dešava se u Toskani i toliko je dobro dočarao taj deo. Sigurna sam da je proveo neko vreme tamo.
    Njoki su stvarno jako ukusni, meki i mirisni:)

  8. Italiju sam dosta proputovala, ne odjednom naravno, i gde god sam bila, bila sam potpuno oduševljena.
    Toskana je predivna al, mislim da ono što svi imaju u glavi kada pomisle na nju je samo jedan njen deo koji se zove Crete Senesi. Ostatak regije jeste lep al ne tako zanosan.
    Al bukvalno svaki gradić na koji smo naišli je neverovatno šarmantan. Mi smo prolazili kolima i vozom.
    Bilo je to divno putovanje. Umbrija je ostavila jači utisak na nas od Toskane, al ukusi su različiti i ko zna da li ću isto to misliti kada budem opet išla. A ići ću sigurno:)

  9. I ja Anjči! Obožavam ih. Volim tu njihovu mekoću i mogla bih pojesti duplu porcije bez problema:) JOš su mi draže u nekom laganom sosu mada ih često ljudi spremaju u sosu 4 sira. Meni je to malo prejako. No, ukusno jako, ofkors:)

  10. Mali restorančići su meni uvijek najdraži – hrana je friška, a atmosfera ugodna i pravi su biser kad ih otrkiješ!
    Obožavam talijasnku kuhinju, a za njokima sam luda. Pogotovo za ovima! Divno!

  11. Znaš šta, da vam je sve pilo potaman kad bi se setila Toskane. Evo, sad kad smo bili u Beču meni je najviše ostao u pamćenju poslednji dan kada je ljuljnuo sneg i kad smo trčali kroz centra da nađemo poslastičarnicu u kojoj em može da se puši, em ima kolača, a da se ja ne u…. Ne pamte s muzeji već životne stvari.

  12. Joj ja ih nemam više:(:( Nosila sam ih dok se nisu potpuno raspale…Sad mi žao što odmah nisma kupila još jedan par. Nikad više nisam naišla na tako dobre čizme…
    Ako vidiš slične, javi mi obavezno!!!:)

  13. Hvala Majo!
    Kad sma čitala tovoje reportaže iz Bordoa imala sam utisak da ste vi pronašli puno bisera:) To će mi biti vodič kad budem išla:)
    A njoki, grešno zadovoljstvo kojem ni ja ne mogu reći ne:)

  14. hahahahha, mogu da zamislim:) Još Beč kakav je leden…I mi smo bili jednom baš u ovo doba, uuuuf, kako je bilo hladno!
    Dobro si to rekla za muzeje i život:) Potpuno se slažem sa tobom.

  15. ja doslovno plačem od smijeha zamišljajući tebe kako se u tom wcu lagano nacvrckana smiješ sama sebi i čekaš da te netko spasi :D :D
    Genijalno!

    Njoki su divni!
    tako rustikalni, izgledaju meki, kremasti, lagani..onakvi kakvi trebaju biti! da se tope u ustima… <3

    *
    čitam te stalno ali nikako da sjednem i iskomentiram ti nešto jer se na tvom blogu obično raspišem..onda kontam : ma! ja ne znam to ukratko kod Nevene :))

    Grlim! :)

  16. O Nensi pogodi me pravo u stomačić:-)

    U Toskani nisam bila ali sam slično iskustvo imala u Trstu i to na Ponte rosu:-) Vrućinčina, to je meni gore od hladnoće, boli stomak od gladi ipak mora da se jede. Tamo ima puno restorana (u to vreme) gde vidiš šta služe. Naravno čim smo videli njoke skok baš u tu kafanu. Čini mi se da još mogu da osetim taj miris.

    Lepo si nam dočarala deo zimske Toskane!

    Ovakve njoke nisam nikad pravila, vrme je da se proba i ovaj način!

  17. Probaj Vesna, mislim da će ti se dopasti:)
    Ej i ja letos sa mamom u Trstu, crkavamo do gladi a u onoj dugoj pešačkoj ulici milijardu restorana, nemoš izabrati…Ja reko, ajmo mi tamo gde se najviše čuje italijanski, nije bitno kako izgleda- nismo pogrešile:)

  18. Odlična priča i super iskustvo ! Kako je krenulo nisam niti slutila da ću se na kraju dobro nasmijati :), a negdje od sredine ukazalo je na to da će hrana spasiti stvar, čokoladnu tortu ne bih niti ja odbila.
    A ne bih odbila niti ove njokice iako im inače nisam preveliki ljubitelj. Recept odlično zvuči i jako dobro izgledaju !

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *