U subotu smo pravili bugarsko veče. Pored standardne ekipe, pridružili su nam se Mišić, koji me je oduševio plesanjem i Staša, moj novi virtuelni, sada novi, stvarni prijatelj.
Sve je bilo skoro kao inače, red smeha, red lake rasprave i po koja treš pesma. 
Naša domaćica, Ivana, je spremila  pravu bugarsku gozbu: potaž od bundeve i povrća, punjene sušene paprike, šopsku salatu i najčokoladniju salamu na svetu sa mirisom ruma. A Bobi je ispekao svoj čuveni hleb sa maslinama.
Nas dve smo se upoznale  u prvom razedu gimanazije i od tada je ona konstanta u mom životu. Prošle smo zajedno kroz sito i rešeto, ljubavno i životno. Koliko smo različite, toliko smo iste.
Danas na blogu vam predstavljam moju najbolju prijateljicu, kumu, soul mejta, moju darling, Ivanu.


Kakva je Bugarska? Pitamo se moji prijatelji i ja često. I nismo imali odgovor niti predstavu. Na karti je Bugarska pored naše zemlje, na vestima su nas zajedno svrstavali pod termin ‘Balkans‘, a sada pod ‘South Eastern Europe’, jer je korektnije. 
Bugarski jezik bolje razumem od Makedonskog i Slovenačkog, ali mi ni to nije bilo dovoljno da steknem bilo kakvu sliku o zemlji. Kroz Bugarsku se prolazi na putu za Tursku, čujemo da neko ide u Bugarsku na more, znamo da je Stara Planina koliko naša toliko i Bugarska. I više od toga ništa…Krivi smo priznajem, a delimično i lenji da istražujemo i učimo. Krivi su i naši roditelji i stereotipi koji postoje o ovoj zemlji. Sve u svemu – nakupilo se dosta toga što nas drži u neznanju i ‘neotkrivanju’ Bugarske kao evropske zemlje koju treba posetiti.


Tako sam ja, neplanski, otišla u Bugarsku. Obradovala sam se što je konferencija na koju sam pozvana baš tamo, i to u gradu na Dunavu, reci na kojoj leži i moj grad. I zaista sam osećala iskrenu radost što ću ispitati nešto novo, neotkriveno, što ne idem turistički, nego ću se družiti sa lokalcima. Kako inače ne volim da se pripremam kada krećem na put (nikada ne pravim raspored šta ću obići, pustim da me vodi osećaj kada tamo stignem, i preporuke ljudi koje sretnem, a ako ne sretnem, dovoljno je samo upijati atmosferu i ići ‘po osećaju’), ni ovog puta se nisam pripremila. Znala sam ime grada – Ruse, i neke osnovne podatke. A ostalo sam planirala da otkrijem ‘na licu mesta’.


‘Na licu mesta’ je bila prava metoda za upoznavanje ovog grada. Za sve nas gurmanluku sklone, ukusi i mirisi su ono što ostane u sećanju o nekom mestu. I ljudi…njihova lica, priče, toplina, reči. U gradu Ruse na Dunavu u Bugarskoj, ukusi i mirisi bili su intenzivniji nego ikada do sada. Tu su bili koncentrovani ukusi mog detinjstva, ukusi baka Kicine južnjačke šarene kuhinje. Vratile su se slike zlatno-narandžastog pečenog krompira, sjajnog crvenkastog pirinča, pečenih paprika sa peršunom i belim lukom, pohovane piletine, zapečenog i zarumenjenog jela ‘gravče na tavče’, tople zlatno-žute pogače. Istovremeno su me ispunavale i seta i radost, kao da kroz hranu gledam fotografije sebe i svoje porodice. Svaki postavljen sto bio je sto moje bake, svaki zalogaj je bio prepoznatljivog ukusa i vraćao me je u detinjstvo. Svaki obrok u ovom gradu sam iščekivala sa ushićenjem, bio je to moj lični vremeplov, evociranje uspomena u nastavcima. I svaki nastavak je bio tako blizak, poznat, kao da sam uvek jela baš tu hranu, baš na tom mestu. 


Osećaj poznatog i bliskog se nastavio i sa ljudima, sličan jezik, potpuno razumevanje srcem, veselje bez razloga i usiljenosti. Stanovnici grada Ruse su bili otvoreni, bliski, razumeli smo se na ‘prvi susret’. Nalazili smo se bez dogovora, teme su se nizale baš kao da smo godinama razgovarali i samo se nadovezivali, smejali smo se na isti način, istim šalama, sve je teklo kako treba da teče među prijateljima.

Čudno je kako hrana i ljudi puno govore o mestu, više nego građevine i suvoparne istorijske priče sa brojkama. Još je čudnije kako mi je Bugarska odjednom postala bliska. Više nije ‘tamo neka zemlja’, ona sada za mene ima svoj identitet, mesto u glavi i srcu, ona je zemlja koju preporučujem za posetiti. Ruse je samo jedno od mogućnosti…

Punjene sušene paprike sa dva nadeva
I nadev (za 10 većih paprika)

2 veće šargarepe, narendane
Pola glavice korena celera, narendane
Pola glavice crnog luka, narendanog
Šolja pirinča (250ml)
Maslinovo ulje
Šaka seskanih oraha
Kašičica sminduha,
Kašičica čubrice
Šarena so (specijalni bugarski začin koji se sastoji od paprike, soli, mlevene čubrice I  sminduha)
Peršunov list
So
 
Propržiti šargarepu, celer I luk zajedno na maslinovom ulju dok ne dobiju lepu zlatnu boju. Staviti šolju pirinča I pustiti par minuta da pirinač upije ukus povrća. Zatim dodati tri šolje vode, staviti sminduh, čubricu, šarenu so i običnu so i kuvati kao klasičan rižoto, na umerenoj vatri. Pred kraj kuvanja dodati orahe i sveži peršunov list. Napuniti paprike, blago ih poprskati  uljem i peći petnaestak minuta na 200C. Paprike pre punjenja treba potopiti desetak minuta u toploj vodi da omekšaju.
 
II nadev (za 10 većih paprika)
 
5 – 6 većih krompira
1 struk praziluka, srednje debljine
2 čena belog luka
Maslinovo ulje
Kašičica sminduha,
Kašičica čubrice
Šarena so (specijalni bugarski začin koji se sastoji od paprike, soli, mlevene čubrice I sminduha)
Suva tucana ljuta paprika
Peršunov list
So
 
Obariti krompir i usitniti ga tako da bude i manjih i većih komada, kao i pirea. Praziluk I beli luk propržiti na maslinovom ulju, dok ne dobiju lepu zlatnu boju. Isključiti vatru I dodati usitnjeni krompir, sminduh, čubricu, šarenu so, ljutu tucanu papriku, so i peršun. Napuniti paprike, blago ih poprskati uljem i peći petnaestak minuta na 200C. Paprike pre punjenja treba potopiti desetak minuta u toploj vodi da omekšaju.


Prijatno!

50 replies on “Gost na blogu, Ivana. Iliti, šta ima u Bugarskoj?

  1. Kako volim vas druzenja uz hranu, evociranje uspomena i upoznavanje sa novim kulturama. Jedan moj poznanik je napravio citav jedan projekat povodom takvih okupljanja, na svetskoj osnovi. Uskoro cu napisati post o njemu. Mislim da bi te mogao zainteresovati :)

  2. Koji divni post.Sa zadovoljstvom sam ga procitala i podsjetila se svoje godine i pol provedene u Bugarskoj, u Pravets-u i Sofiji. Divna zemlja, toplina i srdacnost tamosnjih ljudi, hrana-sve je pridonijelo da smo se rijetko kada osjetili kao stranci. I vesela vecer koju ste tome posvetili :)

  3. I ja imam svoju "Ivanu" – najdražu mi prijateljicu koju sam također upoznala u prvom srednje :) I družimo se uz hranu, ajme kako je to divno… I sad me ovaj post na sve podsjetio, uz lijep recept i lijepe riječi.

    I da, slažem se za Bugarsku – premalo ju poznajemo zbog ko zna kojih razloga, a ja baš vjerujem da svaka zemlja ima "ono nešto" :)

  4. Divan post, divna prica, divno prijateljstvo. Volim citati o vasim druzenjima, to je nesto prekrasno. O Bugarskoj tako malo znam, ali nekako je vezem sa paprikama. Cak i ovdje ponekad dolaze divne paprike iz Bugarske.
    Recept je odlican, inace paprike volim u svim oblicima. Hvala Ivani i tebi :)
    Stasa: Divan blog

  5. Bugarska hrana nam je vrlo bliska, pusto tursko je to:-) Lepo druženje a lepa i hrana. Volim da putujem na tvoj način bez velikih priprema. Kad sam bila mlađa, sve do u detalje. Sad opuštencija, sve leđero. Uvek pomislim pa neću valjda ovde da ostavim kosti, pa pravac kafić:-)

    Čubru znam i imam je u bašti na Kosmaju ali me interesuje šta je to sminduha, ima je u oba nadeva. Ajd' malo pojasni na šta miriše:-) Nemoj samo da kažeš, pa na sminduhu:-)

  6. Ja sam bila u Bugarskoj pre… ima vec puno godina, i jako mi se svideo Plovdiv, Sofija, ne bas tako… imam potpuno nadrealne dozivljaje odatle, super sam se provela. Posle, Bugarkinja mi je bila room mate, mada smo pricale na engleskom, nikad na nasim jezicima. Bugari imaju slicnu hranu kao mi… nikada necu zaboraviti jednu krcmu na autoputu gde nas je izrucio vozac autobusa u povratku iz Istanbula… kakvi cevapcici i pljeskavice.

    Ah, kako bih ja volela da se tako sretnem sa svojim prijateljicama rasutim po svetu.

    Paprike suve, uvek.

  7. jos jedan divan post.. putopis.. potpuno si u pravu za bugarsku i nase nepoznavanje iste.. i jeste, krivi smo, i to si u pravu, sto nismo vise zainteresitani za nju..

    a paprike, volEm! jos susene i punjene.. ma bogovski =)

  8. Baš tako. Iako ima puno mesta gde se osetiš prijatno i domaće, u Bugarskoj ima i još neka dodatna emocija, nešto kao kada si bliskim prijateljima ili dragom rodbinom. 'Added value' bih ja rekla :)

  9. Koincidencija zvana "svakom njegova/njena Ivana" :) Eto, takve smo mi Ivane – dobra hrana, dobro društvo i iskreno prijateljstvo. A i skromne smo, veoma, zaboravih reći :D

  10. Hvala puno Gordana, Bugarske paprike su zaista posebne, nisu kao ove što se kod nas mogu kupiti. Nekako su mesnatije i ukusnije, ne znam šta im rade i koje im pesme pevaju da budu takve, ali je istina da su lepše :) Recept je stvarno odličan i veoma jednostavan, što Nevena i ja posebno volimo :)

  11. Baš to Vesna, turski dodir se oseća svuda unaokolo. A imamo još tu sreću da je preukusan pa možemo da uživamo.
    Volim kako razmišljaš u vezi sa ostavljanjem kostiju na putovanjima. Ja uvek pomislim "Pa moram nešto ostaviti i za sledeći put. Šta ću raditi kada opet dođem ako sada sve obiđem". A u kafiću se najbolje osmatra – prolaznici, ljudi koji tu sede, interakcija 'in vivo' :)
    Sminduh je sastojak karija, tako da ima tu notu, ali je mnogo blaži. Nevena je našla naziv na engleskom, nadovezaće se na ovaj post.

  12. Daaa, roštilj je tamo najbolji koji sam ikada jela. I ne preterujem sada zato što sam u poletu oko Bugarske i ovog posta :) Tako dobro začine meso i ispeku ga, da je to za raspamećivanje. Moramo otkriti te tajne bugarskoga grila :)

  13. Bogovski zaista, a tako jednostavno i zdravo. Prava jesenja (i zimska) hrana. I super je kako za vege varijante, tako i za mesne delicije. A mogu da budu i svečana hrana – same po sebi deluju otmeno sa tom bojom, plus neki svečani nadev…hm moglo bi i pred gastro-kritiku.

  14. Hvala Senka, vreme sušenih paprika je počelo. Ima ih i kod nas, mada su nešto sitnije i nisu tako mesnate. U Bugarskoj sam bila oduševljena – imaju ih svih boja i oblika, mesnatih i preukusnih, i svakakve delicije prave sa njima. Skidam im kapu.

  15. baš uživam u tvojim postovima, ovo je još jedan kojeg sam pročitala u jednom dahu. nisam nikada bila u Bugarskoj i voljela bih posjetiti, naravno.
    Neki dan sam radila sušene punjene patlidžane, super su mi te sušene stvari pa napunjene, aromatične, divno

  16. Evo i mene, mirođije:)
    Uglavnom sminduh se na engleskom zove fenugreek. Puno se koristi u indijskoj kuhinji i ja sam bila srećna kao mali majmun kad sam ga našla u Trstu:)
    Ko voli indijske začine voleće i sminduh:)
    E sad, otkud indijski začin u Bugarskoj, to je enigma…Ja bih okrivila gospodu Turke i za to:)

  17. Uzivala sam citajuci ovaj post. Ni ja nikada nisam bila u Bugarsku i setim se da ta zemlja uopste i postoji samo kada mi neko kaze: Bili smo u Bugarsku na more". Zaista je lepo imati tako divno drustvo i uzivati u ovakvim trenucima.

  18. Ivana, ima tu i opasnosti. Ja sam se tako ispalila u Londonu i naravno nikad stigla na Portabelo Roud. To je bilo '74 kad je funta sa 3 dol. za funtu spala na 10,5. Koji je to eldorado bio:-) Svež mi je Beč od letos, baš da vidim da li ću stići da malo gluvarim, lepi plavi Dunav nisam ni videla a kroz Belvedere jurila ko ptica trkačica i na kraju završila za degustacijom čuvene pite sa jabukama, u školu kako se ona pravi nisam se upisala:-)

    Jes Turci su krivi za to, mislim da oni napreduju sa juga Bugarske. Bugari ih nezarezuju oni kažu vi ste Bugari kojima je Bog Alah i AMIN:-) Ne znam da li je to tako i danas, mislim na EU i… Mi smo prošli tim delom na putu u Grčku i to prikolicom i daskom za jedrenje sa dvoje dece, natovareni ko magarci i noću.Mladost ludost:-) Bogme su se lepo mlatili međusobno. To je bilo možda oko '90.

  19. Ove sam se godine dvoumila da li ici na turisticko putovanje u Cesku ili Bugarsku. U Ceskoj sam vec bila dvaput, a kod Bugarske mi je bilo dvojbeno bas to – sto malo toga i mi ovdje u Hrvatskoj znamo o njoj. Zato sam malo istrazivala i sve sto sam saznala mi se svidjelo, preko znamenitosti, gastronomije, kulture do tudjih iskustava no iz odredjenih je razloga (nevezanih uz Bugarsku) ipak prevagnuo Prag, po treci put. Ne mogu reci da mi je zao, to je grad iz bajke, ali svakako bih voljela u buducnosti posjetiti i zemlju o kojoj ti pises i imas tako lijepe uspomene s tog putovanja. I inace mi se, btw, svidja tvoj blog, cesto svratim, a sada sam se, evo, i oglasila. Pozdrav iz snjeznog Osijeka! :)

  20. Hvala ti:)
    Bugarsku moram ponovo posetiti:) Nisam imala tako dobro iskustvo kao Ivana al ona me je ubedila, pričom i hranom, da joj dam još koju šansu.
    Uživaj:)

  21. Stidela si se? Pa ubiću se sad načisto. Sad znam da ću sledeći put morati da se ponašam nasilničko-ugostiteljski kao moja mama – sipaj, serviraj, dosipaj bez pitanja. Sad vidim da je to ponašanje nastalo zbog vas stidljivaca :)

  22. Hvala Zoko, mi svaki put za svako veče mislimo da nam je najbolje :) Ej baš si nas obradovala sa prevodom, sada znamo i naziv i koristi od ovog začina (posebno mi se sviđa ovo 'podmlađujuće' dejstvo). :D

  23. O hrani necu ni da pricam jer sve je bilo savrseno,od corbe koju sam morao da sipam vise puta do parika i naravno slatke kobasice;-)…ali posebno moram da pohvalim Bugarsko vino koje je ODLICNO…odusevljen!!!!

  24. Veceras sam za jedno srpsko nemacko druzenje napravila bas ove paprike, sa svercovanim paprikam iz juzne Srbije. Dodala sa jos i urnebes salatu, pecenu papriku u maslinovom ulju i belom luku, proju i feta sir sa maslinama. Za njih cista egzotika. Za nas uzivanje. Inace u Svabiji najvise volim bugare.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *