U Frančeskovoj kuhinji mirisao je bosiljak, paradajz i beli luk. Ja sedim za stolom, osvrćem se oko sebe, razgledam kuhinju i posmatram leđa najtipičnijeg mogućeg italijana. Nizak, crn i ima bradicu. Pita me da li mi liči na Del Pjera.
“Non so chi  è ” ne znam ko je to, kažem mu na loše izgovorenom italijanskom.
Gleda me u neverici, i nastavlja sa kuvanjem.
Osećam blagu neprijatnost.
Prvi put u životu sam otišla na put sama. Vozom iz Rume, do Venecije, presela za Firencu a onda za Livorno. Sinoć sam u Rumi mahala mami i tati iz voza, sad ću da večeram sa dečkom kojeg vidim prvi put u životu i od kog sam iznajmila sobu. Glad i neprijatnost se pretvaraju u glad i sreću. Ja sam u Italiji!!!

Umirem od gladi. Zadnji sendvič sam pojela još jutros, kada smo prešli u Italiju. Posle sam se bojala da odem sa perona na kom sam čekala vozove, da se slučajno ne izgubim ili, nedajbože, propustim voz.
Franći postavlja sto, tanjir paste sa sosom od paradajza, parmezan i maslinovo ulje. Mmh, nije loše za početak. Porcija je mala i bilo bi bolje da ima malo i mlevenog mesa al dobro…Znam da italijani jedu pastu pre glavnog jela tako da i bolje da se ne najedem testenine.
Klopamo tu, za mene potpuno novu, mirisnu pastu, pijemo crno vino iz najobičnijih, malih čaša. Ćaskamo tj. Frančesko parla, ja nešto pokušavam da kažem, neuspešno.
Odjednom Franći ustaje, sklanja tanjire i kaže:
“Vuoi un  caffè?”, pita me da li želim kafu.
Kakva crna kafa, mislim se. A glavno jelo???
“Si.”, da, odgovaram samouvereno, trudeći se da prikrijem razočarenje.
Frančesko nastavlja da klepeće, priprema kafetjeru i pali cigaretu, očito zadovoljan večerom. Ja piljim u pločice sa imitacijom marokanske šare i razmišljam kako ću pregurati noć…

Ujutro se budim neverovatno praznog stomaka ali treperim od sreće. Danas počinje moj kurs italijanskog. Moj pravi italijanski život.
U kuhinji me čeka nasmejani Frančesko, mini šolja svežeg espresa i komad skjaćate (schiacciata). Jednostavnog hleba sa komadima krupne morske soli, koji miriše na maslinovo ulje i na Italiju.
Godina je 2002. Završila sam drugu godinu fakulteta. Vrata mogućnosti su počela da mi se otvaraju. Ja bih da prođem kroz svaka.

Skjaćata/fokaća kon le patate (Schiacciata/Focaccia con le patate)
Recept preuzet sa Vivalafoccacia.com

600 g vode
600 g brašna (zavisi od vlažnosti krompira)
200 g krompira
7 g soli
4g šećera
25 g svežeg kvasca ili 8 g suvog kvasca

Oljuštiti kropmpir i staviti da se kuva oko 15 minuta. Kada se krompir lako razdvoji sa viljuškom, skloniti sa ringle i štapnim mikserom izmiksati krompir i vodu u kojoj se kuvao. Ostaviti sa strane da se ohladi dok ne postane mlaka (45 -60 minuta). Kada se ohladi tako da tečnost postane mlaka, dodati kvasac i šećer. Dobro rastvoriti i dodati polovinu brašna.
Kada se dobila homogena smesa, dodati so i ostatak brašna. Umesiti srednje tvrdo testo(najbolje pogledajte na snimku koje je konzistencije testo).
Krompir koji sam koristila bio je jako vlažan te sam morala da dodam još dosta brašna da bih dobila smesu kao na snimku. Počnite sa 400 grama pa u zavisnosti od krompira dodajte brašno.
Testo premestiti u nauljenu posudu, prekriti prozirnom folijom i ostaviti da naraste 2-3 sata tj,dok se smesa ne udvostruči.
Kada je testo naraslo, izručiti ga na tepsiju (ili dve) i nauljenim rukama razvući do ivica tako da bude debljine  3-4 cm.
Nauljiti vrhove prstiju i izbockati testo, nakon toga lagano posuti maslinovim uljem i ostaviti da naraste oko 60 minuta.
Peći u već zagrejanoj rerni, na  200 C, 25-30 minuta.

Fokaća sa krompirom u Toskani se naziva skjaćata. Krompir kao sastojak  ne utiče na ukus već daje ovoj fokaći mekoću i vlažnost.
Kada je vruća, skjaćata je spolja hrskava a unutra mekana kao duša.
Kao hladna odlična je uz salate ili kao baza za sendviče.

Prijatno!


41 replies on “Fokaća/ Skjaćata/ Buđenje

  1. Secam se kad sam ja isla sama u Cesku, prvi put… Ovako sam se osecala…
    Ali, Italija mi je bas velika zelja. Bila sam samo na ekskurziji, ali nije to to, naravno…
    Predivan post. Jako lepo pises, Nevena…
    I pogaca je divna. Volim kad su sa krompirovim testom…

  2. Čitam post, gledam slike i ugasi mi se internet :/ Sad pišem iznova, a nisam popila ni kavu ni čaj i maštam o tvojoj večeri i doručku. Idem pristaviti vodu za čaj, lijeno mi je ovo jutro, ali već razmišljam kako da napravim ovu schiacciatu, mmmmh :)

  3. Da, prvo samostalno putovanje, išečekivanje, sreća i neprijatnost su obavezni:)
    Hvala Miki:) Trudim se što vernije opisati događaje i osećanja. Uvek se bojim da ćemo, za dvadsetak godina zaboraviti sve te sitnice, osećanja…

  4. Predobra priča, a najviše mi se sviđa "Vrata mogućnosti su počela da mi se otvaraju. Ja bih da prođem kroz svaka.". I ja bih :), htjela sma kada sam bila mlađa, a i sada ne želim propustiti nove prilke.
    Odlično talijansko iskustvo, žao mi je što si prvo večer ostala gladna, ali vjerujem da si nadalje uživala u svemu što Italija nudi pa i u hrani.
    Ova focaccia je super, recept je odličan i krasno izgleda !

  5. Lasciatemi cantare
    con la chitarra in mano
    lasciatemi cantare
    una canzone piano piano
    Lasciatemi cantare
    perche' ne sono fiero
    sono un italiano
    un italiano vero!

    Lupo Dorizi

  6. hvala Branka:)
    daa, vrata nam se stalno pojavljuju, bez obzira na godine, na nama je da ih ne zaobidjemo:)
    da znas, kako mi je poceo boravak u italiji, nikad ne bih rekla da cu se toliko zaljubiti u njihovu kuhinju… al narednih godina sam sve nadoknadila i bice jos puno o tome reci na ovom blogu:)

  7. fantastican recept…svako testo sa krompirom je mnogo ukusnije i mekse..! Vec zamisljam kako je super za "mocu" u salati od paradajza..!
    Da, da..cuvena vrata…bitno je samo da vrata vidimo a cesto se desi da ih opste ne vidimo pa se pitamo gde su nestala…i zasto se samo drugima otvaraju…a mi u stvari gledamo na drugu stranu…

  8. Marina, ono za moču si pogodila, još kada zaostanu komadići belog luka i bosiljka…mnajmiiii!
    Ja i dalje ne mogu da komentarišem na tvom blogu…
    Ajde mi molim te napiši postupak za ostavljanje komentara. Sve sam pokušala! Jedino mi pada na pamet da je do mog internet browsera…

  9. Nevena, ne mogu da verujem da zavisi od tvog browser-a…mada sve je moguce naravno…! Kada ides tamo gde se ostavljaju komentari (i kod tebe je isto…upravo ga gledam) i kliknes pre nego sto pocnes da pises..ispod kvadratica u kome pises je jedan mali pravougaonik gde ti treba da izaberes kako odgovaras…preko Googla ili nekako drugacije…mozes to da izaberes. ALi trebalo bi to vec automatski da ti se pojavi, u smislu trebalo bi vec samo da ti izadje Nevena (Google)…sada sam kontrolisala na nekoliko blogova, cim se pojavim da ostavim komentar vec pise Marina (Google). Vec samim tim sto imas blog automatski mozes da ostavljas komentare kod drugih…niko od nas se ne registruje svaki put. Posto napises komentar treba samo da kliknes na levi od ona dva kvadratica (jedan je pubblica, ili ti publish, objavi a onaj desni je ukoliko hoces unapred da vidis kako ce da izgleda pre nego sto se objavi…Jel' samo kod mene problem? Pokusaj, ako ne uspes moracemo da angazujemo Maju Mamajca..ona je azdaja za informatiku !
    Jel' dolazis u septembru na Adu? Ja sam vec kupila avionsku kartu…

  10. Fora je u tome sto ja ne mogu da nadjem taj obrazac za ostavljanje komentara… Gde se on nalazi? Ja kad pročitam post na dnu mi ne daje opciju komentarisanja već samo fejsbuk like i google plus…
    A Tanja mi juče reče da je okupljanje 16.09. Ja sam tada u Pragu… Već sve uplaćeno, koncert je baš taj dan. Znaš kako mi je žao…

  11. Ispod posta pise kada je objavljen…fb…i ispod toga pise koliko ima komentara…kada kliknes na to (na broj koliko ima komentara) onda ti se pojave svi komentari i taj pravougaonik gde ti mozes da ga ostavis…
    Ne mogu da verujem….!! Smrk, smrk…Ja sam u Beogradu od 11 do 18 septembra…vidi se da ces morati da dodjes u Rim…!
    p.s. koji koncert?
    p.p.s nadam se da ces sada uspeti..mislim za komentare…

  12. Kako ja obicno kasnim sa komentarima i nekim cudnim redom citam postove dragih mi blogera evo mene tek sada :) Diiivan post, divne fotke i divna hrana, po mom guštu….tako lijepo pišeš, ne mogu te dovoljno nahvaliti :))) Od Italije sam vidjela samo Veneciju, i to ovo ljeto i potpuno se zaljubila!

  13. Bolesna, ležim i čitam sve što sam nekad propustila ovde. Pre par sati preporučih majci (vrsnoj kuharici), koja je u drugim gradu, tvoj blog. Oduševljena, hvali mladost, živost, recepte i pisanje… I na kraju me zabrinuto pita – Staša, a jesi ti gladna?
    Mora da joj je jako teško da pojmi da ja uopšte mogu da pratim kulinarski blog.
    Ali to nije tek kulinarski blog, to je čitav jedan Život divni!
    Pozdrav dragoj devojčicibibliotekarkivolonterki!
    I da, držim fige za stvar s poslednjeg posta!

  14. Pravila sam ga prekjuče po prvi put. Stigla samo da brzinski uslikam i okačim nInstagram, smazali smo ga u cugu. I od nedelje popodne, evo razmišljam o tom hlebu, pa sam danas morala opet da ga napravim. Apsolutno je fantastičan i fool proof!! praviću ga jop mnogo, mnogo puta, hvala ti puuuuno za ovaj recept! :-*

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *