Taj dan je bilo užasno toplo. Stojali smo u redu za krstarenje Bosforom. Već 20 minuta. U Lonely planetu je pisalo da dođemo ranije da zauzmemo dobra mesta. Pa smo došli. I tako mi u redu sa ostalima, koji imaju istu informaciju kao i mi, pržimo se. Sa razglasa, gospođa ponavlja neumorno: Dear passengers, i onda nešto na turskom. I tako sto puta. Ok, skontali smo da kasni krstarenje. Bilo bi divno znati i zašto… Moj džepni rečnik, turski u svim prilikama, ne pomaže…
Na brodu je divno, pirka vetrić, jedem simit (đevrek i to ne bilo kakav) i pijem čaj. Idemo ka Crnom moru, ne znam zašto, al to u tom trenutku izgleda jako mistično.

Na poslednjoj stanici, silazimo, Miljan i Peđa kupuju đevrek. Ostali saputnici sa broda traže mesto za ručak. Ja tražim autobus za negde. U Aziji.

U minibusu je vruće i super u isto vreme. Sedimo zbijeni među lokalcima. Svi smo oduševljeni, pravimo se da smo istambulci.

Posle u Uskudaru, Miljan mi stane na japanku i ona se raspadne. Skakućem kroz pijacu tražeći nove. Ako može neke sa leptirićima ili na tačkice. Ne može, imaju samo svetlo plave na štraftice. Pa dobro, to je to…

U čajdžinici samo nas troje, šta drugo, pijemo čaj u nadi da će nas spasiti od vrućine. I pomaže stvarno…
Posle ćemo tražiti kanap u lokalnim prodavnicama. Da zakačimo urokljive oči što smo kupili za poklon. Čak smo i uspeli objasniti prodavcu šta hoćemo al taj kanap nije odgovarao…

Kakve veze ova priča ima sa mafinima od banane sa belom čokoladom? Nikakve.

Uopšte nisam htela to da napišem, al kad sam videla Rudija kako vitla Miljanovu japanku, dok sam razmišljala o današnjem postu i mafinima, iznenada sam se setila pijace u Uskudaru i kako sam skakutala i celog tog predivnog dana. I počela sam da se smejem… Shvatila sam da moram tu uspomenu da zapišem odmah, jer htela bih da je imam tako sa svim detaljima.
Posle sve što sam htela da napišem, a ima donekle veze sa mafinima od banane, mi je zvučalo nebitno.
Pa eto, na neki čudan način ti mafini su me podsetili na segment sa našeg divnog, predivnog putovanja u Istanbul.

Mafini sa bananama i belom čokoladom

Nigellin recept
Sastojci za 12 mafina:

3 zrele banane
125 ml ulja
2 jaja
250 g brašna
100 g šećera
1/2 kašičice sode bikarbone
1 kašičica praška za pecivo
100 g bele čokolade (izlomljene na kockice)Rernu zagrejati na 200 C. U tepsiju za mafine poređati korpice od papira.
Izgnječiti banane i ostaviti sa strane.
U posudu sipati ulje i u to ulupati jaja. Dodati šećer, brašno, sodu bikarbonu i prašak za pecivo i sve dobro izmešati. Dodati banane pa opet izmešati. Belu čokoladu umešati u smesu.
Smesu za mafine sipati u kalupiće, malo više od pola korpice.
Peći u zagrejanoj rerni 20 minuta.

Mafini su divno meki i mirisni… Savršeni za doručak.

Prijatno!

41 replies on “Mafini sa bananama/ Negde u Istanbulu

  1. Obožavam mafine, ovi tvoji mi izgledaju odlično. :)
    Volim tvoje putopise i to što ih deliš sa nama.
    P.S
    Ne mogu da ne primetim da su ti fotke sve bolje i bolje. Mnogo mi se dopada ova drvena pozadina sa belim printom. Kreativno nema šta!
    Plate to pixel imaš u štampanoj ili elektronskoj verziji?

  2. Zoko, ne znam zašto al nema tvog komentara ovde…Na mejl sam dobila obaveštenje…
    Hvala ti za pohvalu:)
    Ej ono oslikanu podlogu sam našla na selu kod jedne žene, spremila ona to za loženje:):) Zadnja strana ormara na kojoj su isprobavali šablon za oslikavanje zidova:)
    Volela bih kada bi imala više vremena da vežbam al obično sve što pravim radnim danima je uveče pa onda budem umorna i gladna da fotkam. Tako da mi ostaje samo vikend. Al nema veze, nigde ne žurim:)
    Ti ja imamo iste ljubimice Beu i Helene:)
    A plate to pixel sam poručila preko neta. Al da mi stigne u Nemačku, u firmu sa kojom sarađujemo. Vidim u komentarima kod Dolce Food-e da je Mimi naručila i čeka da joj stigne.
    Odo da isprobam nešto za Ajme:)

  3. Prefini muffini, ne može loše ispast od tako dobrih sastojaka :)

    I da, čaj zbilja pomaže protiv vrućine, ja ga ispijam skoro već više nego vode :D

  4. Divan post, Nevena. Jako zelim posjetiti Istanbul i popiti caj tako negdje. Divne slike. Recept je odlican i predivno si prezentovala. Sjajan post

  5. To se bloger šali sa tobom. :) Nema na čemu, mislim da si spremna za FG & CO. :)
    Da, baci? Baš dobro što si ga spasla. Mora da su te čudno gledali.:)
    Meni je jako teško da slikam slanu hranu. Obično ogladnim dok se spremi a onda cupkam oko nje i zbrzam fotografdisanje. Morala sam da spremam dva puta za redom beef bourguignon za daring cooks. Prvi sam pojela bez ijedne slike. Mnogo je dobro mirisao :)
    Hvala na informacijama za P&P. :) Našla sam ga na Amazonu. :)

  6. Nevena, meni su tvoje fotke od prvog dana bas extra!!! Mnogo mi se dopadaju i to ti kazem stvarno iskreno!
    Ja cekam Plate to Pixel, a na predracunu je pisalo da je rok za isporuku 45-60 dana… :( Mislim, mozda ce neko peske da mi ju donese iz Velike Britanije… Ali, JEDVA cekam…

  7. Da, mi smo stalno pili čaj tih dana. Em je pomagao em je najeftinije piće u Istanbulu:) Ai super je bio. Meni se posebno sviđalo što pijemo iz tih saklenih šoljica.

  8. Hvala draga Miki:) Baš mi znače reči podrške vas iskusnih:) Jako sam se zainteresovala za fotografisanje hrane, baš uživam u tome.
    Videla sam kod Dolce food da skupljaš za fotkić, skroz te razumem. Ja sam mislila da nikad neću imati dslr al na kraju smo kupili polovan, baš dobar, i jako sam zadovoljna.
    I ja sam dugo čekala na knjigu… oko mesec i po dana. Naručila sam preko Abebooks.

  9. Hvala još jednom:)
    Ja sam skontala da mi je idealno da povežem hranu sa uspomenama ili nekim trenutnim dešavanjima….da mi je blog poput spomenara/kuvara:)
    U životu uglavnom pamtimo velike stvari, a sitnice koje čine život se često izgube u moru… Ovo mi je idealan način da ih ne zaboravim:)

  10. Volim nas, nasa putovanja, tvoje price i hranu koju spremas kada smo nasmejani ili tuzni:) Jedva cekam naredno putovanje!

    PS. Juce sam ti iz kuhinje maznuo ostatak sendvica i bio je super ukusan.

  11. Ovo me podsjetilo na moj predzadnji post kad sam se počela pričom o Parizu i završila na okruglicama od bijele čokolade, a nije da baš jedno s drugim ima veze :))

    Baš sam se nasmijala zamišljajući tu puknutu japanku :)
    Takve stvari se obično dese kad ne trebaju.. Ja sam po Parizu tražila čarape. Jeftine – što je već prilično težak zadatak :))

    Predivna podloga – ne mogu vjerovati da je to netko htio popaliti.
    I jako fino izgledaju muffini. Sočno i mekano..

  12. Post je predivan imaš tako divan stil pisanja,vjeruj mi toliko imam želju posjetiti Istanbul,nadam se da ću je i ostvariti..muffini su predobri,bilježim si recepis i bit će kod mene isprobani..pusa!

  13. Hahhaa, da baš tako:) Izgleda da nas lupa kriza za putovanjima.
    Meni pogotovo pošto ću ovo leto samo 5 dana do Istre… Tek u devetom mesecu idemo u Prag al to isto neka sića, 3 dana. Al bolje išta nego ništa:) Ne smem da se bunim…

  14. Obožavam ovaj post podjednako kao Istanbul !!!
    A to je NAJobožavam :):):)
    I tebeeee <3
    Prelepo od prvog slova do poslednjeg zalogaja!

  15. Predivan post i odlicne slike. Takodje mi se dopada i recept za mafine, s'obzirom da kod mene prezrele banane niko ne voli, a ovakvi recepti su odlicni kako da se iskoriste:) Belezim recept za probu :)

  16. Ha, ja pravim mafine sa bananom i tamnom cokoladom… dodam i pikane ili orahe… odacu ti jednu tajnu… testo za mafine i kapkejse ne bi trebalo da se previse mesa… nece da budu izdasni.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *