To leto sam čekala ispred zgrade Jelenu. Krajičkom oka sam uhvatila oglas zalepljen na staklo. Na belom papiru, odštampano crnim slovima je pisalo: “Držim časove italijanskog. Duško” I ispod onako resice sa brojem telefona. Otcepim jednu i strpam u novčanik ni ne pomišljajući koliko će mi taj trenutak promeniti život. Duškov stan je prepun knjiga,…
Read More
Nekad kao da se gušim. Negativna energija svojim čeličnim rukama me gura u more ravnodušnosti i gorkih osećanja. Kad naiđe loš period, ona je tu, smeška se i zadovoljno trlja ruke. Čeka znake slabosti. Ja se ne dam, odgurujem se al nekad posustanem i počnem da se davim. Tada Univerzum šalje znake. Da će biti…
Read More
Knjigu “Čaj za tradicionalno građene” od Aleksandar Mekkol Smita (Alexander McCall Smith) sam dobila od Miljana za jednu Novu Godinu. Beše to u vreme kad sam zanemarila sve dijete ovog sveta i posvetila se kiflicama. Pa sam od vitke linije (to shvatam tek sada, jel) stigla do tradicionalne. Taj poklon mi bio baš simpatičan jer…
Read More
Otvorim oči. Pogledam gore, nema pola plafona. Treba da se završi. Jednom. Desno, nesređeni zidovi sa sve šinama na koje treba da se postave ploče. Jednom. Levo, zid na kojem je Bobi vežbao gletovanje. Dovršiće ga. Jednom. U kupatilu, gledam se u veliku sivu površinu iz koje viri kabl za struju. Tu će biti ogledalo.…
Read More
Đoleta i Dejanu znam već dugo al tek od nedavno smo otkrili da nas osim zajedničkih prijatelja, povezuje i još nešto- ljubav prema hrani, vinu i svim onim sitnicama zbog kojih često budemo neshvaćeni u društvu. Nekad nam se podsmevaju, nekad kažu da smo raspikuće, da se foliramo, da imamo previše slobodnog vremena…Često biramo da…
Read More
Uvek sam mislila da se na selo ide da sadiš povrće i voće, možda da imaš i koke, krave i gice. Da gajiš pšenicu, kukuruz i šećernu repu i tako to. Mi nismo imali u planu takve seoske aktivnosti…. Bojala sam se promene navika, načina života i svega onoga što sam znala da na selu…
Read More
U subotu smo pravili sleepover. Prvi seoski. Nije bilo samo mesto novo i drugačije. Ne znam zašto, da li je koincidencija ili šta, ali svi su bili potpuno drugačiji. Valjda staloženi neki period godine. Atmosfera je bila mirna, u vazduhu su strujali smeh i ljubav. Zajednica kao takva. Skuvali smo Zokinu čorbicu, ispekli siraste delicije…
Read More
Gracija ima sedu, kratku kosu. Najblaži glas na svetu koji izgovara gramatički savršeno tačne rečenice i simpatične psovke. I onako, malko je buckasta. Elegantno popunjena pre bih rekla, jer je prava dama. Zauvek zaljubljena u svog muža koji je umro još pre više od dvadeset godina, setan joj je pogled kada mi priča o njemu…
Read More
“E’ un mondo difficile, e vita intensa felicità a momenti e futuro incerto il fuoco e l’acqua concerto e calma sonata di vento e nostra piccola vita e nostro grande cuore.” “Ne mogu da verujem da vas dvoje ostajete. Pa vi ste savršeni materijal za odlazak!” čujem Komara kako otpozadi dovikuje dok se vozimo prema…
Read More
Naše selo je nedeljom tiho. Komšije prolaze peške ili na biciklu, doterani. Vraćaju se iz crkve. I svi nam kažu dobar dan. Majstor Miljan, psi i ja, svi prašnjavi, otpozdravljamo. Ne znamo kome, al to nije bitno. Ovo pozdravljanje tumačimo kao prihvatanje pa smo sretni. Vikendom obično drugari dolaze da nam pomažu bez obzira što…
Read More
Mislila sam da će sve biti kao i inače. Kažu da će doći u jedno vreme a dođu u deseto. “Mi ćemo doći u 6 da napravimo punjene suve paprike i sos za njoki.” kažu Ivana i Viktor. “Ja ću doći oko 6 da zamesim hleb.” kaže Bobi. “Mi ćemo doći u 7 da ispečemo…
Read More
“Jel te interesuje šta sam ti kupila za rođendan?” “Da.” “A za Novu Godinu i godišnjicu?” “I za to si kupila? Aha, interesuje me” “Hoćeš da ti dam ranije poklon?” “Neću, hoću da vidim kada dođe taj dan.” “Aj pogođaj!” “Pa neću.” “Aj kaži prvo slovo, a ja ću ti reći jesi pogodio!” “Nele, hoću…
Read MoreFollow @hlebilale
