Kada pomislim na osećaj bezbrižnosti iz detinjstva često se setim mirisa sveže ispečenih, mekanih turbana iz pekara na pijaci u Borovu. Subotom smo, s proleća, uvek išli na pijacu po rotkvice, mladi luk, mileram, turbane i parizer. U pekari sam bila opčinjena mirisom svežeg peciva i hleba, i rukama koje pakuju sve to za poneti. U mesari sam obožavala mesoreznicu i da gledam kako mesar barata velikim nožem. U šali ću reći da sam kada sam bila mala htela da budem mesar, zbog te opčinjenosti sečenjem. A u stvari, kada sam bila mala želela sam da znam da baratam tim velikim nožem, da držim u rukama vruć hleb i verujem, da znam i da ga umesim.

Nevena iz 1985 godine bi bila srećna da je znala da će joj kada poraste seckanje baš ići od ruke a ni u mešenju hleba i peciva neće biti loša :D

Posmatram Olega dok se kupa u svojoj bezbrižnosti. Zamišljam koliko mu je lepo, kako je opušten i kako zna da uživa. Zamišljam kako li je to otkrivati toliko novih stvari, zvukova, mirisa, ukusa, tekstura i toliko celovito ih doživljavati.
Obožavam što voli da mi pravi društvo dok kuvam. Da pipa sve, mesi i traži da i on meša jela. Otežava mi pripremu i često me nervira ali trudim se da mu pružim priliku što više da mi bude asistent jer sam ipak srećna što radije mesi sa mnom nego što se igra autićima.

Danas dok sam pravila ručak, dovukao je njegove stepenice i popeo se na njih i počeo da soli ribu sa mnom. U tom trenutku pored naše kuće je stao veliki žuti kamion i ja sva oduševljenja mu kažem: Wooow, vidi onaj kamion!
A on pogleda gore, konstatuje i vrati se soljenju ribe.
Mislim, ako to nije znak da će biti kuvar entuzijasta, ne znam šta drugo! Hahahahahaa!

Razmišljam da li će Olegu ostati negde duboko urezani, na nekom nesvesnom nivou, svi ti mirisi, začini, dodir mekog testa i mirisi koji se šire kućom. Da će nešto značiti velikom Olegu.
Volela bih da bude tako.

Za svaki slučaj sam naručila mini šerpice i alatke za kuvanje kao poklon za rođendan. Da krene na vreme :P

Ovaj post je urađen u saradnji sa KitchenAid Srbija.

Meke kao duša upletene pogačice

1 kesica suvog kvasca
250 ml tople vode
30g šećera

60ml hladno ceđenog ulja suncokreta
(ovo ulje daje predivan ukus pogačicama ali kao ga nemate, koristite obično ulje)
4 žumanca
400g brašna
1/2 kašičice soli

1 jaje za premazivanje
Susam za posipanje

Pomešajte vodu i kvasac i ostavite 10 minuta da odstoji.
U činiji izlupajte žumanca i dodajte šećer, ulje, kvasac i vodu, brašno i so. Izmešajte i mesite mikserom 5-6 minuta. Izvadite iz činije i mesite još minut/dva na radnoj površini.

Formirajte loptu. Nauljite činiju u kojoj će testo narastati i u nju stavite testo. Prekrijte krpom ili voskiranim papirom (umesto providne folije) i ostavite na sobnoj temperaturi 1h. Testo treba da se podupla tako da ako je u sobi ladnije, ostavite i duže od sat vremena.

Nakon sat vremena. Blago pesnicom pogurajte testo ka dole i ostavite još 15 minuta da odmori.

Isecite ga 13-15 jednakih komada. Urolajte u kobasicu dužine 15 cm i upletite u pogačicu. Najbolje pogledajte ovaj video (treći način uvijanja).

Uključite rernu na 175C.

Pogačice poređajte na papir za pečenje, premažite umućenim jajetom i pospite susamom.

Pecite u već zagrejanoj rerni 25-30 minuta.

JAKO VAŽNO: Pogačice moraju da odstoje pola sata da bi bile meke kao duša. Moooolim vas izdržite! Ako ih odmah budete jeli, biće hrskave. Svakako ukusne ali to nije to uopšte!

blago izmenjen originalni recept

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.