potato_leek_pie

Pre nekoliko meseci prijateljica Jovana iz Dunav Soje me je pitala da li sam zainteresovana da podelim sa čitaocima Lala priču o njihovom udruženju koja se bavi promovisanjem uzgoja genetski NEmodifikovane soje. Soje koja se gaji i u Srbiji. Našle smo se, sve mi je objasnila i rado sam prihvatila da napišem post na ovu temu.

Post nije sponzorisan, odlučila sam da ga objavim jer mislim da je jako bitno da znamo šta jedemo. Da pokušamo da saznamo šta nam se tačno nudi koliko god možemo pa da svesno napravimo izbor.

potato_leek_pie-5

potato_leek_pie-8

Dunav Soja  – jedina oznaka u Srbiji koja garantuje da je domaće i BEZ GMO 

Udruženje Dunav soja se zalaže se da se poveća vrednost domaće srpske genetski nemodifikovane soje kroz označavanje krajnjih proizvoda: mesa, mleka, jaja. Našoj soji na početku lanca daju BEZ GMO identitet, a našim potrošačima na kraju lanca mogućnost da tu vrednost prepoznaju kupovinom označenih Dunav Soja proizvoda.  Pružaju podršku poljoprivrednim proizvođačima, ali i našoj prehrambenoj industriji, koja sada poput ostalih evropskih zemalja, ima mogućnost da kroz Dunav Soja standard kvaliteta ponosno označi kvalitete koji ima: domaće poreklo i BEZ GMO.

Zakon o GMO zabranjuje uzgajanje GM useva, ali i uvoz GM proizvoda, o čemu se brine nadležno ministarstvo. Međutim, Srbija već uvozi genetski modifikovanu soju, i to kroz uvoz mesa i mleka iz EU. Iz nedostatka soje za industriju stočne hrane Evropa je uvozi iz prekookeanskih zemalja, i to je uglavnom GM soja.  Pri tome, Evropa ne traži da se na mesu, mleku ili drugim proizvodima označi da je dobijeno od životinja hranjenih tom GM sojom. I upravo takvi, neoznačeni proizvodi se uvoze i  stoje rame uz rame sa našim proizvodima.  Iz tog razloga,  pronađen je način da Srbija zaštiti svoje i proizvođače i potrošače dobrovoljnim standardima i oznakama kvaliteta, kakva je Dunav soja. To je prva oznaka kvaliteta u Srbiji koja garantuje da kupujemo strogo kontrolisan proizvod koji nije GM, proizvod garantovanog kvaliteta i domaćeg porekla, sa oznakom odobrenom i od strane Ministartsva Poljoprivrede Republike Srbije.

Istovremeno, konačno i naši građani dobijaju mogućnost izbora da, ukoliko žele da jedu bez GMO, to i mogu. Ukoliko želite da kupite proizvode sa standardom Dunav Soja, potražite ovu oznaku na pakovanju:

13015586_485326298345149_4965305654299312120_n

potato_leek_pie-9

potato_leek_pie-12

Naravno da se zalažem za to da u Srbiji i dalje ostane zabranjeno uzgajanje genetski modifikovane hrane. Naravno da ću uvek pre kupiti nešto na čemu piše GMO free. I za Simku i Rudija biram takvu hranu! Ali o soji nisam nikad preterano razmišljala. Mislila sam pošto ne jedem meso, a soja se uglavnom gaji radi ishrane životinja, da sam slobodna. A onda mi je Jovana rekla da: “skoro svaki čovek u Srbiji pojede godišnje oko 61 kg soje kroz konzumiranje mesa, jaja, mleka, sireva… “ Waaaat!?

Mislim, ok, jedem sir retko. I najčešće ako ga i kupim, to je neki iz inostranstva (što ne znači da su bolji!)… Jaja bome jedem. Puter obožavam. Volim i mlekce. Možda ne jedem sve to svakodnevno, ali na nedeljnom nivou-da.

Mnogo mi je drago da sam nesvesno do sada pravila dobar izbor kupujući domaće. Super je što imam mogućnosti da kupujem jajca od koka koje trčkaju po dvorištu. Al mleko i puter ipak kupujem u marketu. Sada kada se mašim tih proizvoda, nekako mi lakše da znam da je ta soja kojom se hrane krave ok.

potato_leek_piew

potato_leek_pie-3

Jovana mi je predložila da uz post pripremim neki recept sa jajima jer sada u marketima se mogu pronaći jaja sa oznakom Dunav Soja. Mene već nedeljama proganja pita krompiruša. Mnogo je volim, ali samo kada su kore domaće. Razmišljajući o receptu za post, u kom god pravcu sam krenula, završavala sam sa krompirušom u mislima. Pa sam i napravila nešto što će mi zadovoljiti taj ukus.

Jedna prava slana dekadencija. Čamčić napunjen kremastim krompirom i prazilukom. Sa parmezanom i od gore jaje na oko u koje umačete komadiće testa. Kakav jednostavan i ispunjavajući ručak za hladne jesenje dane! Ponovićemo ga sigurno.

potato_leek_pie-18

potato_leek_pie-22

PIDA SA KROMPIROM I PRAZILUKOM

Za 4 osobe ukoliko je posluženo uz lepu, veliku, zelenu salatu

Testo:
200g speltinog brašna
Oko 90 ml tople vode
65 ml toplog mleka
1/4 kesice instant kvasca
1/2 kašičice šećera
1/2 kašičice soli
2 kašike maslinovog ulja

Nadev:
250g oljuštenog krompira
1/2 praziluka
1 kašika maslinovog ulja za prženje
5 kašike mlečne slatke pavlake
So, biber
Parmezan
4 jaja

Prvo umesite testo.
U činiji u kojoj ćete mesiti stavite polovinu brašna, kvasac i šećer. Izmešajte. Dodajte vodu, mleko i so pa polako dodavajte pola maslinovog ulja i ostatak brašna, tako da testo bude meko, blago lepljivo. Ukoliko mesite ručno namažite ruke maslinovim uljem i mesite oko 10 minuta. Tačna količina vode koju ćete dodati zavisi od brašna koje koristite. Možda će trebati malo više vode. Svakako, u početku testo treba da je vlažno. Ako je testo baš vlažno i lepi se, nemojte dodavati još brašna već samo mesite. Ako vam se počne lepiti za ruke, opet namažite ruke maslinovim uljem. Treba da utrošite svu količinu maslinovog ulja. Kada se dobro umesi testo će postati glatko i jednostavno za rukovanje. Kada se dobije glatko testo koje se ne lepio za ivice posude, izvadite testo, namažite posudu maslinovim uljem pa ga vratite u posudu i ostavite na sobnoj temperaturi (na mestu gde nema strujanja vazduha) 1h tj.dok se testo ne uveća za duplo. Posudu prekrijte krpom ili prozirnom folijom.

Dok čekate da testo naraste, pripremite fil. Krompir iseckajte na kockice a praziluk na režnjeve. Zagrejte tiganj, dodajte maslinovo ulje i ubacite krompir. Kada se krompir zarumeneo, dodajte praziluk i posolite i pobiberite po ukusu. Izmešajte i pržite dok krompir nije skoro skroz ispečen, oko 10 minuta. Pred kraj, dodajte slatku pavlaku i pustite da se blago ukuva. Sklonite sa ringle i ostavite da se ohladi.

Uključite rernu na 220°C.

Kada je testo naraslo, prebacite ga na radnu površinu koju ste bogato pobrašnjavili. Oklagijom razvijte tanje testo u oblik čamca, da bude debljine oko 1,5 cm. Po sredini sipajte nadev i ravnomerno rasporedite da ide blizu ivice ali ostavite prostor da ih možete podići prema unutra preko fila. Preko narendajte parmezan i napravite udubljenja za jaja koja ćete kasnije dodati. Ivice testa premažite maslinovim uljem.

Pecite 20 minuta u zagrejanoj rerni. Ako se testo zarumenilo, izvadite iz rerne pa dodajte jaja i onda vratite u rernu i pecite još 5-6 minuta. Ako se testo nije zarumenilo, produžite za još 5-6 minuta pa onda dodajte jaja.

Poslužite odmah, najlepše je dok je vruće uz domaći jogurt.

Prijatno!

5 replies on “Pita-pida sa krompirom i prazilukom/ Dunav soja

  1. Koliko nekad ne razmisljamo uopste o tome sta unosimo u sebe onako sustinski.
    Nadam se da ce zaziveti i da ce sve vise proizvoda biti Dunav soja oznakama.
    A inace, pita deluje prste da polizes. I fotke kao i uvek, cista ljubav <3

  2. Divan post, Lalice! Korisne informacije i super zanimljiv recept :) Vidim da se hranimo dosta slično, ni ja ne jedem meso, jaja ponekad, mleko doduše izbegavam jer mi utiče na stanje kože, ali puter i sireve (brie, cheddar, mmmm) baš volim. Obratiću pažnju na ovu oznaku.

  3. Prava pide lutkica! Tvoja Šakuša se toliko odomaćila da je vreme da je zameni nešto po meni slično :-)
    Kad objaviš post letim po tekstu da vidim sve slike koje zadivljeno studiram a onda se vratim na tekst i recept :-)
    Otkrij mi tajnu kakav ti je to crni papir za pečenje? Ja ne mogu da nađem ni onaj braonkasti ko da je u zemlju propao :-(
    Bravo Lalice!

  4. Jako mi je bilo drago čuti da je program Dunav Soja kod Vas tako uznapredovao da čak proizvodi u trgovinama imaju ovu oznaku! Kod nas na žalost još nije došlo do toga, iako je institucija u kojoj radim, baš na soji, uključena u priču (baš sam i na obrani disertacije imala pitanje o sigurnim sojinim bjelančevinama i važnosti Dunav Soja programa u proizvodnji istih)! Baš kao što si napisala, soja je u svemu, a jedemo je posredno, u najmanju ruku! Naše domaće sorte soje su isključivo GMO free, ali na poljima se na žalost uzgaja svašta i zagađenje je veliko, tako da jako teško možemo znati što jedemo, ako sami ne uzgajamo hranu! I naravno, čamčić izgleda prekrasno! ;)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *