Pola avgusta je dobro prošlo. Trudila sam se da ne razmišljam previše, sređivala sve ćoškove po kući, kuvala, kosila travu i čupala korov. Napravila sama ombre. Družila se.

Kako je septembar krenuo da se približava tako je moje kuliranje putovanja koje sam dugo priželjkivala slabilo. I dok si pljesnuo rukama, prestala sam da živim sada i  preselila se  u neki paralelni svet u kom vreme stoji i nedelju dana u Toskani, u kući na sred polja, u stvari traje mesec dana. I tamo mi kuvamo, vozimo bajs po brežuljcima, obilazimo seoca, more, i naravno, jedini smo turisti. Pijemo vino, jedemo pekorino i sočni, zreli paradajz preliven maslinovim uljem. Novac ne postoji. Sunce sija svaki dan, nije ni prevruće već onako taman. I tako je lepo tamo iiiii

iiii ja želim da se vratim u sadašnjost i da uživam u kiši, pokrijemo se laganim ćebencetom, gledamo filmove, grickamo kokice i uživamo u poslednjim danima leta. Ne želim da odbrojavam dane, da trčim kući  s posla uvalim se u ležaljku ili krevet i preselim se u taj paralelni svet. Ali ne uspevam.

Sve dok me jedan šamar života ne vrati u stvarnost i ja zaboravim i na Toskanu i na snove i brežuljke.
Sve dok jedna nedelja u voćnjaku, u udolinici, me ne podseti da Toskanu imam i na 45 minuta od kuće i koliko je dobro ležati ispod šljive u društvu.
Sve dok ne skontam da će kiša padati  na mom putovanju iz snova. Da će možda biti hladno i da će biciklovi koje nosimo ostati u garaži.
Dok se ne ušinem tri dana pre putovanja i sedim na tvrdoj stolici u čekaonici kod lekara, sa Miljanom, i čekam dva sata da dobijem lekove. I ne znam da li da se smejem ili da plačem.

Paralelni svet mi se sada čini malo i smešan i u stvari je dosadan u toj svoj savršenosti.
Mnogo je prijatniji ovaj gde nemam pojma šta me čeka sutra, da li će padati kiša i da li ću uopšte moći da vozim bajs jer dok ovo kuckam, i dalje me bole leđe.
I stvarno ništa ne očekujem već sam samo strašno radosna što ćemo ovu godišnjicu da proslavimo u Toskani u sjajnom društvu.

Živeli!

Sendvič sa grilovanim tikvicama i namazom sa feta sirom i harisom

Za 6 osoba:

1 kg tikvica
1 kg hleba
Salata po želji
Maslinovo ulje

Namaz sa harissom:

250g feta sira
100g milerama
2 kašike majoneza
½ čena belog luka (izgnječen)
Harissa po ukusu (ukoliko nemate harissu, stavite malo aleve paprika, kumina, kima i korijandera. Ako želite da je napravite , možete koristiti naše sušene slatke ili ljute paprike.
(verzija za štampu)

→ Tikvice isecite na tanke krugove. Teflonsku gril tavu dobro zagrejte i poređajte po dnu tikvice. Ostavite pola minuta, posolite pa okrenite sa druge strane. Nakon 1 minuta poprskajte sa malo maslinovog ulja i pecite uz okretanje dok se tikvice nisu zarumenele. Ponovite postupak dok ne utrošite sve tikvice.
→ Pomešajte sve sastojke za namaz tako što ćete feta sir izgnječiti i kremasto umešati sa ostalim sastojcima.
→ Složite sendvič. Isecite hleb i na dva parčeta namažite sa obe strane namazom. Dodajte salatu i grilovane tikvice i poslužite iz hladno belo vino po mogućnosti negde ispod šljive :)

Prijatno!

Sonja hvala za aparat :*

28 replies on “Sendvič sa grilovanim tikvicama/Pod suncem Toskane

  1. Da ne znam gde smo bili, na trenutak sam pomislila da smo na brežuljcima Toskane. Uživaćete vi i bez savršenih faktora, jer vi (mi) ste takvi ljudi. Nađete sreću i u zrnu peska. <3

  2. O koliko je meni drago što sam imala priliku da vas ugostim u, kako je ja zovem, mojoj maloj Toskani.
    Čekam vas opet tamo, da pijuckamo vino, da mi prepričavate utiske i pokazujete fotke… :**

  3. ma da, ta stvarnost udari kad najmanje ocekujemo.. ali dok je nama nas, dobrog drustva i ukusne hrane i ispod sljivke moze da bude zabavno ;)
    nadam se da ce ti uskoro biti bolje.. saljem zagrljaj prekookeanski ;)

  4. Savršeno. Gledam fotografije, a da ne piše da niste putovali pomislila bih da je fotografisano u Toskani zaista. Emocija je tu, a i sendvič deluje njamnjam. Mislim da poseban šmek daje ova plavo bela salveta, pa ću stoga kao pravi fan pitati gde su kupljene? :)
    Divne fotografije kao i uvek, divne boje i emocije. A voćnjak je prosto bajkovit.

  5. Veruj mi, kad si u Toskani nista ne boli, nema veze sto pljusti kisa, sto je vreme takvo da ni Talijani ne pamte tako lose leto, sto nema mesta za parking nigde u blizini plaze…. Sve je u savrsenom redu, samo zato sto si tamo…na vrhu brda, u staroj kuci i nista ruzno ne prodire kroz masline, vinograde i suncokrete… Uzivajte!

  6. Uvek sam govorila da je Toskana jedna od destinacija gde bih otisla da živim,ako se ikad pomerim odavde.Nekad je razmišljanje o putovanju i maštanje o tome mnogo lepše nego sam dogadjaj.Toskana će još dugo biti gde je, a i vi imate vremena..

  7. Kako ste se samo ušuškali međ te voćke :) Prelepo vam je tu!!!
    Isto sam i ja pomislila gledajući kroz objektiv fruškogorske brežuljke na povratku iz Toskane <3

  8. Ma kako ti uspevaš uvek biti tako pozitivna?! To je toliko divno. Ima da idem na neki kurs kod tebe!! Sigurna sam da uživate u Toskani i jedva čekamo fotke!!! :)

  9. Hvala Sonja :*

    Zamisli, nisam imala moj dslr u Toskani :( i dalje ceka popravku. Moram se vratiti da sve zabelezim kako valja :P

    Ej, salvete smo dobili na poklon, ne znam gde su kupljene…

  10. Nadjemo mi nasu Toskanu uvek, u vocnjaku, u basti, na terasi….nadjemo, jer je uvek nosimo u nama. Sigurna sam da si posle svega, ovaj put u Toskani uzivala duplo vise! :)
    i da, ova me tvoja pozitivnost inspirisala i za moj zadni post! Hvala ti draga!

Leave a Reply to Nevena Cancel reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *