Pred kraj 2004 godine uzela sam čekić i slomila sama sebi srce. Spakovala kofere i otišla u Milano. Posle se vratila da otpratim Vuleta u Hong Kong, da učim, tugujem jer mi je umro deda. Bilo mi je grozno i jedva sam čekala maj, da se vratim u Milano i započnem novi život. Srce da zalepim sa ciao bella, come stai. Gradom koji sam osećala da postaje moja nova kuća.

Opet sam imala sreće. Živela sam kod prijatelja. U jednom od najlepših delova Milana, Naviglio Grande. Pored kanala, u moru kafića, restorana, knjižara. Kul faktor 100. Nisam imala bajs ali sam obožavala tramvaj. Da se vozam što duže i razgledam. Sa slušalicama u ušima i  albumom Keane, Hopes and fears, simbolično. I skoro nikad nisam bila sama.

Srela sam dečka. Italijana. Rođen isti dan kao i ja samo godinu dana pre. I vozio je Fiat Panda. On i brat su držali super, simpa bar Wallaroo. Kada nisam radila, bila sam tamo. Pila koktel Ipanema koji sam izmenila pa su ga nazvali IpaNena (rum, nana, kisela voda i marakuja). Jela piadinu Brazil (brie, crudo, rukola i salsa rosa). I smejala se, non stop se smejala. Italijanski je postao moj srpski. I svi su me tamo znali. I skoro nikad nisam bila sama.
Stigla sam i do Pulje. Na jezero Como. Jezero Lecco. Htela sam da postanem milanese i bila sam na dobrom putu.

Našla sam novi posao. Opet u nekom bezveznjikavom, dosta velikom baru ali ovog puta gazde su bile ok. I šanker. Svi su bili calabresi i rođaci. Osim Alea, šankera, on je bio iz Verone. Veroneze, valjda. Samo on i ja smo bili intruderi. Gazda se zvao Fedele Amante (verni ljubavnik), smešno i nekako obećavajuće.
Avgust u Milanu je okrutan. Prazan grad, prazni kafići. Prazan i naš bar beše. Pogotovo nedelja kada pada Feragosto. Bar je imao strava opremljenu kuhinju i mi smo u tim pustim danima svako veče kuvali. Divne, jednostavne italijanske recepte. Rižoto sa parmezanom, sa crvenim vinom, taljatele sa vrganjima, špagete alla napoletana, salate… Bilo je nestvarno u tom praznom baru, nas četvoro za šankom jedemo i pijuckamo vince.

Koliko sam imala sreće to leto?!
Kad se setim te sreće, zabave, uživanja i smeha, uvek se setim i tuge. Usamljenosti i onih vožnji tramvajem kojima razgledam grad i razmišljam da li sam sve zeznula. Kako ću napred a nazad nema. Gde ću napred uopšte?! Srce kao da je pucalo na još par mesta. U stvari nije, samo je znalo da je kraj jedne ere. A to je uvek bittersweet.

Iz Milana sam otišla u Poljsku na odmor a iz nje sam znala da se vraćam kući. Baš u tom sudbonosnom vozu iz Gdanjska za Krakov iskristalisalo se mnogo stvari. Između ostalog da je kuća Novi Sad i da nova era počinje ne tamo gde sam ja htela, već tamo gde treba.

You’re in control, is there anywhere you wanna go?
You’re in control, is there anything you wanna know?

Krekeri sa maslinovim uljem

250g brašna
1 kašičica praška za pecivo
125 ml vode
2 kašike ekstradevičanskog maslinovog ulja
1 kašičica soli

Ekstradevičansko maslinovo ulje
Parmezan
Začinsko bilje
Cvet soli (ili krupna morska so)

→ U činiji pomešati brašno, prašak za pecivo i so. U sredini napravite udubljenje i tu sipajte vodu i ulje. Sve dobro izmešajte i umesite glatko testo. Uvijte u krpu i stavite u frižider da odmori sat vremena.
→ Radnu površini posuti sa malo brašna. Od testa koje ste izvadili iz frižidera otkinite kuglicu veličine oraha pa rukama napraviti ćevap. Posuti malo brašnom i oklagijom razvaljati vrlo tanke, nepravilne trake. Trake prebacite na tepsiju koju ste obložili papirom za pečenje i premažite maslinovim uljem i pospite cvetom soli. Možete, a ne morate, posuti preko parmezan i začinsko bilje.
→ Upaliti rernu na 220°C.
→ Trake peći 6,7 minuta. Vodite računa, vrlo brzo od rumenih prelaze u izgorele (iz iskustva kažem).
→ Dok su još vruće premažite sa još maslinovog ulja i prebacite na rešetku da se ohlade.
→ Služite uz salatu ili sa humusom ili uz tanjir sireva. I obavezno hladno, belo vino.

Ja sam za laganu večeru služila krekere i uz njih sitno seckani paradajz, beli luk i nanu. Začinjen redukovanim balsamikom i maslinovim ulje. Savršeno se uklopilo u letnje veče.
U testo možete dodati i ruzmarin, bude super.
(verzija za štampu)
(recept original)

Ova šara na fotografijama nije nikakav umetnički izraz već kvar na fotoaparatu. Mada sam zahvaljujući njemu otkrila manuelni fokus i  mnogo mi se sviđa, neko mi šalje znak da napravim online pauzu. I završim neke započete offline stvari. U draftu imam samo jedan recept, divan, mirisan, ukusan i savršen za jedno januarsko jutro. Nadam se da pauza neće trajati baš toliko :D
Uživajte u ostatku ovog čudnog leta!

19 replies on “Krekeri sa maslinovim uljem/Kraj ere

  1. spakuj i priušti si vacanze a Milano, danas nije ni slućajno tako prazna u agustu. a i vremenska razdalja je baš prava za novu visitu. a Amant Fdele je priceless :D

  2. Ja planiram da se u septembru prvi put otisnem put Italije, i da mi Milano bude poslednja stanica. I svi me nekako odgovaraju da je nepotrebno i da tamo nema šta da se vidi, a ja im baš ne verujem. Ako ima nešto što baš preporučuješ, značilo bi mi da mi, što se kaže, drop a line :)

  3. Ne, nemoj dugo da odsustvujes! Tvoj optimizam i energija su zarazni, to mi se svidja! A svidja mi se i ovaj recept, sigurno cu ga isprobati. Kad kazes tanke trake – koliko tanke?

  4. Planiram u devetom mesecu Italiju. Meni je bitno da zađem na njeno tlo, nije bitan grad:) U Milano planiram svakako, nisam bila već 3 godine. Vreme je :)

  5. Hej Tih,

    ne slušaj ih ništa, Milano je divan grad. Dovoljan ti je Lonely planet i nema šanse da ne obiđeš sve dragulje grada. Zavrsis sve sa aperitivom i vecerom na Ripa di Porta ticinese- Navigli, ulica u mom bivšem komšiluku i ima da osetiš grad kako diše.
    Ljudi dolaze u Milano nepripremljeni i zato smatraju da nema ništa posebno. On naprosto nije kao Firenca, Rim, Bolonja…. ima drugačiju energiju, moderan je i nije za džaba centar ekonomske moći. Pripremi se na to i jako ćeš ga voleti. Meni je on baš zato i super jer pruža još neku sliku, drugačiju od uobičajene o Italiji.
    Ja ti preporučujem da obiđeš i njega jer je i on Italija. Nisu samo toskanska polja, sela, more i Rim :)

    Uživaj na putovanju :)

  6. Gdanjsk. Moj grad. Jos uvijek sanjam o njemu i tugujem sa njim, ovdje, preko okeana. I sanjacu zauvjek. A ova recenica o novoj eri – kao da si nacrtala moj put :). Pozdrav, da ovaj august bude lep.

  7. Karolina, hvala :)
    Gdanjsk je zaista poseban grad. Iako sam bila samo dve nedelje uspela sam da osetim kako diše.
    Nadam se da je i tamo preko okeana tako lepo :)

  8. Hej, baš volim taj osjećaj kako doživljavaš Milano, tu smo… :) Ja nikad nisam živjela baš u njemu, ali pošto smo bili na sat vožnje, često smo išli, nekad ja sama vozom, a nekad zajednički kolima. I obožavam Naviglio Grande! Nevjerovatan šarm i tako posebna atmosfera… Ma, kad se sjetim Milana odmah mi se vrati neki poseban miris (ne mogu da ga opišem) i sjetim se posebne jutarnje svjetlosti u velikoj ulici kojom sam išla ka centru od stanice kad stignem rano izjutra… Skroz si me vratila tamo! ;)
    Krekeri ili već su genijalni, baš ću da pravim uskoro! A uzgred, imam i ja nešto slično pripremljeno, mislim da će ti se dopasti. :*****

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *