Bilo mi je teško, nervirao me i imala sam rupu u stomaku. Ne zbog poplave, bezobrazne majke prirode što nas kažnjava jer bacamo plastične flaše i kese svuda, već zbog njihove pohlepe, nesposobnosti, nemara i svega onog najgoreg u ljudima. Zbog toga što ljudi pate a nisu morali.

Onda sam obula gumene čizme, i obukla kabanicu. Bilo mi je lakše i počela sam da gazim kroz bare i šljapkam gde god stignem. Navikla sam se na kišu. Sve je bilo tako zeleno, i boje su bile neverovatne. I kamin smo upalili jednom.
Ali je rupa i dalje bila tu. Zbog toga što znam šta znači izgubiti sve i zbog toga što sam se setila kakav je osećaj biti izbeglica zbog njihove pohlepe, nesposobnosti, nemara i svega onog najgoreg u ljudima. Zbog toga što ljudi pate a nisu morali.

Sunce je sinulo, trava je meka, hortenzije su procvetale sve od reda. Višnja je rodila kao luda. Ispod druge višnje sam stavila ležaljku, sunčala se, pila kafu, čitala… Uživala sam, priznajem.

Pijaca je procvetala, sa svih strana sve mlado. Zeleno, hrskavo, slatkasto…
Izvukla sam sanadale iz kofera. Tanke haljine i ranac na ciklama cvetove.
Kao da onog perioda sa kišom nije ni bilo. Eto da nema te rupe u stomaku, mogla bih da se zakunem da sam sve sanjala.
Priroda ne mari za našu muku. Ni ne treba, to nije njen posao.
To je posao za njih.
Samo što oni to ne shvataju ozbiljno. Tako da je naš.

Pasta sa spanaćem i graškom
Za 2 osobe:

2 šake očišćenog,mladog graška
2 šake mladog spanaća
200 g testenine (kratkog oblika)
Parmezan ili pekorino (rendanog)
100 ml neutralne, mlečne pavlake
So, hladno ceđeno maslinovo ulje
1 čen belog luka (sitnoseckanog)
1 kašika ulja od tartufa (ulje od tartufa se može kupiti u Metrou, ako nemate, nije neophodno, ali ulje doprinosi superiornom ukusu)

→ Očistite grašak i španat operite.
→ Stavite vodu da proključa.
→ Stavite pastu u ključalu vodu, posolite.
→ 5 minuta pre kraja kuvanja paste (pogledajte uputstvo na kesici koliko je dugo potrebno kuvati)ubacite grašak.
→ 2 minuta pre kraja kuvanja paste, ubacite španat.
→ Kada je pasta skuvana, procedite sve kroz cediljku.
→ U tu istu šerpu, stavite malo maslinovog ulja i beli luk i zagrejte na ringli. Čim beli luk zamiriše, dodajte pastu i povrće. Promešajte pa dodajte neutralnu pavlaku za kuvanje. Dobro promešajte i nakon minut sklonite sa šporeta.
→ Narendajte parmezan ili pekorino, dodajte ulje od tartufa i poslužite toplo.
(verzija za štampu)

Možete da koristite i običan grašak i španat ali sada na pijaci vlada mladost pa iskoristite je za delikatniji ukus.

Prijatno!

Sutra, petak, 30.05.2014. počinje Art Eco Market u Katoličkoj porti u Novom Sadu. Biće jako interesantnih izlagača a i prikupljaće se pomoć za nastradale u poplavama koje su nas zadesile. I tako do

06.06. u 19h.
Tamo ćemo biti i Ivana i ja, pravićemo razne zdrave zalogaje i gutljaje.
Svratite da proćaskamo!

Takođe,
Srbija: sms na 1003
BiH: sms na 1458
Hr: poziv 060 90 11

31 replies on “Pasta sa spanaćem i graškom/Prvo sam svuda nosila kišobran

  1. Rupa je tu i dalje, osećam je, kao i većina ljudi na poplavljenom ex-Yu prostoru, ali život mora da se nastavi i moramo biti aktivni baš zbog onih kojima je najpotrebnije. Radimo, zaradimo, budimo solidarni i pomažimo.
    PS. Očekivala sam Miljančeta koji kuva i priča :)

  2. da, da i rupu i bes i blagi lekovi nepomažu :-(
    Kad sam videla tvoju objavu na FB mislila sam eto meni razonode jer mi je prvo London pao na pamet, kad ono… što sam uspela malo da potisnem strašni bes u meni što jedva uspevam da regulišem. Osećaj bespomoćnosti me povremeno tako obhrva :-) Žalim što nismo otišli te '73., što nismo decu podsticali da odu….

  3. Oh, hmmm, what a great meal. I love clever simple cooking! All will be in my garden soon and then ….
    Thank you for sharing also the beautiful pictures!
    Elisabeth

  4. Znaš Nevena,vi vlasnici blogova čije postove volim da čitam,a njih kao ni pravih prijatelja nema i ne treba da bude mnogo imate jednu veliku odgovornost! To je da mi prosto jedva čekamo svaki vaš post,da pročitamo i vidimo nešto što će nam ulepšati dan,nešto s čim ćemo se ćutke složiti,nešto što će nam potvrditida smo u pravu,nešto što će nam srce razigrati…i tako.I baš sam se pitala šta ćeš ti reći na sve ovo,a TI tako lepo i jasno ,sve u jednom-i bes,i tuga i nada i radost.I predivne fotografije,i prolećni recept.I znam da nisam ni prva,a ni poslednja koja će ovo napisati-volim te! Pozdrav iz GM-a.

  5. Moram da priznam da sam uz pomoć srcastih roza naočara uspela da se izborim sa tom rupom iz devedesetih. Lepi momenti su je popunili ali je nisam zaboravila. Malo me brine ova nova rupa, moram da priznam :/

    Miljanče ima svoju arapsku priču koju će vam pričati jednom. Za sada samo kuva i pozira :D

  6. Da, i ja sam besna. Pogotovo kad vidim kako nam mažu oči ovih dana. Nadam se da ćemo se trgnuti svi zajedno i da im nećemo dozvoliti da nastave.

    :*

  7. Ha, nisam nikako mogla da ignorišem ova osećanja koja su u meni i da pišem neke simpatične dogodovštine ili nostalgične retke. Vraćam se ja na staro polako ali sam isto besna i nekako u isto vreme ne želim da pustim bes da prođe u nadi da i drugi koji se isto osećaju će da istrju pa da ustanemo svi zajedno.

    Ja ne žalim što nisam otišla, nadam se da nikad neću. Ni žaliti a ni otići :) Ali ako se uskoro ne dignemo, počeću da razmišljam i o tim opcijama.

  8. Oh thanks Elisabeth! I'm very glad that you like the recipe and so sorry that you can't understand the story.
    You are so lucky that you have your own garden. It's a lot of work but oh, so much ore pleasure :)

  9. Juče čitam ovaj komentar dok sam bila na Art Eco Marketu i toliko sam bila srećna i oduševljena da sam ga pročitala i Ivani :)
    Znam da je ovo teška priča ali morala sam da je izbacim iz sebe.
    Zato je recept mnogo vedriji i neverovatno ukusan tako da sam izbalansirala sve :D

    <3

  10. Ha, ne slažem se sa tim da ovaj post ne čita onaj ko treba :) Vi, mi, mali ljudi sa velikim srcem, mi možemo da menjamo našu sudbinu. Možda sporo, možda dečijim koracima ali ćemo stići tamo gde trebamo biti. Ja stvarno verujem u to, zato i živim ovde.

    "Veliki su veliki jer smo mi na kolenima." možda zvuči malo too much, ali je istina :)

  11. Razmišljajte i o opciji odlaska, bez obzira na mladi i srećni dom i kreditom opterećenim … samo jednom ćete imati godina koliko imate!!!
    Od mog prvog protesta '68 se nadam boljem i sad pod starost zaključujem kao u onom starom vicu iz serija lole Đukića, još onih crno belih na tada jedinom TV kanalu. Razgovaraju komšije preko plota:
    Komšija Zoki, kako si?
    Komšija odgovara:
    Nikad bolje!
    Pa kako?
    Stalno viču biće bolje, biće bolje a ono nikad bolje!

  12. Malo se čudim da ovaj post komentariše tako malo ljudi?! Baš me interesuje koliko je ljudi posetilo, da li je poseta bila mala il šta već :-(
    Bila bih jako razočarana da je nastupio period ameba :-(

  13. Sad sam došla da vidim šta si mi odgovorila na komentar, i primetim da ga izgleda nisam ni poslala. :(
    Mene je sve ovo sa poplavama skroz sludelo i sva sam bila pogubljena. I sve me podsetilo na ono što smo i ti i ja prošle. Toliko mi to nije dalo mira da sam napisala post koji su onda neki ljudi pogrešno shvatili, a zbog toga se ta rupa u stomaku još povećala… :(

  14. Uključujem se u vaš razgovor, ali samo da dodam… Ja sam od onih koji nikako nisu želeli otići, ali sad sve više o tome maštam. Da završim taj doktorat, pa da odemo odavde… :(

  15. Cao Nevena! Odusevljena sam tvojim blogom…sudjem…kuhinjom…receptima…pre pre zgodno!!!
    Imas veeeliki pozdrav sa sjevera !
    Marija, Oslo

  16. Pretpostavljam da vama blogerima nije lako napisati post u duhu bloga, a ne osvrnuvsi se na ovu, jos jednu, balkansku tragediju.. Well done, mogu ti reci.. Sve si ukratko rekla a i dala nam jedan lepi, zeleni recept, sa dozom optimizma na kraju.
    Sto se tice ovih koji su o ljudima trebali da bolje brinu, mogu reci samo da se jos jednom dokazalo da politikom NE TREBA svako da se bavi, jer ce dovesti u opasnost ljude, privredu, dobrobit zemlje – pre ili kasnije. Svi su tada imali odgovornost, na strani drzave vecina nije dobro odreagovala, na strani naroda – odlican 5! Meni je ta energija bila jako mocna i dokaz je da mozemo bolje. Ali, to nam nece niko pokloniti, moramo se sami za to izboriti. Kroz politicku borbu.. Ono sto je lose je sto malo ljudi, strucnjaka, koji iskreno vole ovu zemlju, zeli da udje u tu prljavu borbu.. :(
    Inace, i ja sam prosla kroz izbeglistvo i rat, pa imam malo bolji feeling kako zjapi ta rupa i koliko je potrebno da bi se popunila :(
    PS. Izvini, oduzih..

  17. Ja u stvari ne nislim da može da bude bolje samo od sebe. Bitno je da nekim svojim delovanjem, suptilno pokazujeo, skrećemo pažnju na prave vrednosti. Pojaviće se neko poput Đikija, vizionar čovek koji veruje u nas.
    Ne znam kada, da li idem ali da je za*ebano ostati, za*ebano je :)

  18. Da i meni je probudila ta tužna i tako gorka sećanja.
    Zaista se trudim da nikad ne mislim na to jer šta možemo, sve je to život. Mi što smo sve izgubili i ponovo se digli, koliko god da je strašno iskustvo, ipak smo se izborili. Tj. naši roditelji. Za mene je to neverovatna snaga. Baš zbog tga ja znam da će i ovi ljudi da se vrate u svoje živote. Uz našu pomoć će još brže :)

  19. :)
    Ja samo želim da verujem da će ovaj narod da se ponovo udruži i da pokuša da izdejstvuje sebi bolju budućnost.
    Ludim, ali potpuno ludim od ovih užasnih likova sa tv (namerno ih tako nazivam) koji nam svaki dan mažu oči.
    Istina je što kažeš da stručnjaci i ljudi koji vole ovu zemlju biraju da se ne mešaju. Za to je potreban poseban čovek, neko kao Đinđić što je bio. A pojaviće se jednom. I tada će nastati haos. E to jedva čekam!

    Hvala ti na komentaru, sigurna sam da se osećamo ako ne isto, onda vrlo slično u ovoj situaciji.

  20. Svaka čast, Lale! Odličan balans i oooodličan tekst!
    Ja sam svoj "preplavljeni" napisala, pocepala i progutala. Kako bih zapušila rupu. Ali je mnogo crna i duboka pa se ne može zatrpati.
    Neka zjapi i neka podseća, ko zna zašto je to dobro? Možda će jednom početi da isijava. :)
    Poljubac! Sunčani. Let the sunshine in. :*

  21. Bravo Nevena za ovako napisan osvrt i na ovo sada i ona ono onda, sa prvim izvještajem o poplavama sve se nekako zakotrljalo i našli smo se opet u devedesetima, pa izlazimo, dižemo, se , padamo i opet se dižemo, ……, sigurna sam da će ono dobro u ljudima pobijediti i da će rupa biti što manje, najmanje. A paštica je odlična, proljetna i lijepa !

  22. Da li se sećate one price…Voždu voždu gde nas vodiš??..a masa za njim…voždu gde nas vodiš pa tamo je provalija…tek će vožd ODKUD JA ZNAM JA NE VIDIM- SLEP SAM!!!! E TAKO IMAM OSEĆAJ DA STOJE STVARI KOD NAS.STALNO NEŠTO ČEKAMO DA NAM DRUGI DAJU DONESU POKLONE A ŠTA MI RADIMO ZA DRŽAVU ZA PRIDODU ZA NAROD??DA LI TO NEKO PITA……

  23. Uh, kako si iskombinovala tako divne fotografije i teške reči.
    A ja ću iskombinovati gorepomenute namirnice sa zadovoljstvom i ružičastim naočarima. Bez njih ne mrdam.

Leave a Reply to moonea Cancel reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *